Sve vesti Svet

Ujedinjene Nacije zabrinute sa punim pravom! Skok cena osnovnih namirnica skočio prošlog meseca više nego u zadnjih 10 godina.

Još u decembru, globalni strateg Sosijete Ženerala, Albert Edwards, izneo je šokantne tvrdnje vezane za skok cena na tržištu hrane

Budući da su nakon njegove izjave i njegovog sagledavanja cele situacije cene hrane zaista počele vrtoglavo da skaču možemo da zamislimo samo kako se on kao neko ko je ovo predvideo danas oseća, uplašeno.

Indeks UN-a za svetske troškove hrane penje se već 12 meseci a u mesecu maju dostigao je vrhunac, rekord u poslednjih 10 godina što povećava zabrinutost za kupovnu moć pojedinca.

 

Svih pet komponenata indeksa poraslo je tokom meseca maja a napredak skoku predvodila su poskupljenja biljnih ulja, žitarica i šećera.

Iz meseca u mesec, indeks cena hrane Un-ove “Organizacije za hranu i poljoprivredu” i dalje raste do nivoa koji nije zabeležen u poslednjih 10 godina. Povećanje cena hrane imaju i imaće ogromne posledice na društvene trendove i mogu da rezultiraju nemirima u zemljama u razvoju, ukoliko se ovi trendovi nastave.

Ovaj odeljak Ujedinjenih nacija za mesec maj je izmerio skok “korpe” žitarica, ulja, mlečnih proizvoda, mesa i šećera na 127,1 bod,  tačnije za 4,8% više u odnosu na april i 39% više u poređenju sa istim mesecom prošle godine.

Podaci FAO-a (Food and Agriculture Organization) čije je sedište u Rimu kažu da su cene biljnih ulja, šećera i žitarica dovele do porasta ukupnog indeksa na najviši nivo zabeležen od septembra 2011. godine i samo 7,6% ispod nominalnog maksimuma svih vremena.

FAO-ov indeks cena žitarica u maju je porastao za 6,0% u donosu na prošli mesec i za 36,6% u odnosu na prošlu godinu. Skočile su i cene kukuruza, pšenice na prime u maju za celih 6,8% u odnosu na prošli mesec dok su cene pirinča ostale nepromenjene.

Indeks cena biljnog ulja porastao je za 7,8% u odnosu na prethodni mesec. Cene sojinog ulja porasle su uglavnom zbog rastuće potražnje za biodizelom.

FAO indeks cijena šećera zabilježio je rast od 6,8% na mjesečnom nivou zbog zabrinutosti oko žetve i pada prinosa usjeva u Brazilu.

Indeks cena šećera zabeležila je rast od 6,8% na mesečnom nivou.

FAO indeks cena mesa porsla je tokom maja za 2,2% u odnosu na cene iz aprila, uglavnom zbog povećanog uvoza od strane Kine dok je indeks cena mlečnih proizvoda skočio prošlog meseca za 1,8% što je 28% više u odnosu na isti period prošle godine

Sve cene počele su da skaču sa početkom pandemije koja je nastala početkom 2020 godine.

Ovo je ogroman problem jer je hrana značajna komponenta a ovaj inflatorni impuls može da dovede do napetosti u domaćinstvima koja pripadaju tržištima koja su počela da se razvijaju.

Nastavak ovakvog trenda ubrzava širenje inflacije povećavajući napore centralnih banaka da pruže podsticaje privredi.

” Imamo vrlo malo prostora za bilo kakav proizvodni skok. Imamo vrlo malo prostora za bilo kakav neočekivani porast potražnje u bilo kojoj zemlji”  , rekao je telefonom Abdolreza Abbassian, viši ekonomista UN-ove Organizacije za hranu i poljoprivredu.

” Bilo koja od tih stvari mogla bi povećati cene više nego što su one sada, a onda bismo mogli da počnemo da se brinemo sa punim razlogom.”

U međuvremenu, dok se bankari širom sveta zaklinju da su ovi skokovi prolazni, skokove ipak možemo da primetimo i sami kada smo u prodavnici dok se još veći rast cena primećuje u zemljama u razvoju kao što je Meksiko ili Kenija no Srbija takođe nije izuzeta sa ove liste. Sa problemima će se susresti zemlje koje zavise od uvoza.

Kako piše Blumberg, svetski problem “gladi” dostigao je vrhunac jer pandemija pogoršava nejednakosti i podstiče siromaštvo što svakako rezultira političkim sukobima.

Ako negde dođe do nasilja zbog povećanja gladi među stanovništvom, ti ljudi mogu da zahvale i Americi i Kini, jer je rast cena u proteklih godinu dana podstaknut “velikom” kupovinom žita od strane Kine rekao je Abbasian. Letnje vreme na severnoj hemisferi biće presudno jer će nakon žetve u Evropi biti jasnije da li će Evropa moći da nadomesti nastale gubitke.

 

O uredniku

Mario Bojić