Vojna potrošnja Kine u 2022. dostigla 710 milijardi dolara, tvrde Amerikanci
Kina je potrošila 710,6 milijardi dolara na svoju vojsku 2022. godine, što je više od tri puta više nego što je Peking javno objavio, prema izveštaju Američkog preduzetničkog instituta (AEI) sa sedištem u Vašingtonu.
„S obzirom da je Pentagon označio Kinu kao „izazov“, ovo otkriće bi trebalo da izazove zabrinutost“, navodi se u izveštaju od 29. aprila.
„Kada se uporedi globalno, kineski vojni budžet od 711 milijardi dolara ilustruje da je Kina više „pretnja“ nego „izazov“.“
Makenzi Iglen, viši saradnik u AEI-ju i autor izveštaja, objasnila je da je došla do cifre na osnovu svoje kalkulacije nakon obračuna ekonomskih prilagođavanja, uključujući jeftiniju radnu snagu u Kini, i procene „razumnih, ali neprebrojanih troškova“.
Kina je 2022. godine najavila da će njena potrošnja na odbranu za godinu biti 229 milijardi dolara.
Moćnici sprovode udare! Ciljaju nas jer ovde je sve počelo | Semir Osmanagić | Mario Zna, 275 Uživo
Vojna potrošnja Pekinga koju je sam prijavio trebalo bi da uključi i novac koji je potrošila na svoje paravojne organizacije, napisala je gospođa Iglen, pošto se ove grupe „sve više koriste u tandemu sa” vojskom, koja se zvanično zove Narodnooslobodilačka armija.
Ona je procenila da je Peking potrošio 45,2 milijarde dolara na svoju Narodnu oružanu policiju i 2,1 milijardu dolara na kinesku obalsku stražu 2022.
Kina ne uključuje druge relevantne izdatke vezane za svoje svemirske snage, vojne satelite ili kontrasvemirske kapacitete u svoj budžet za odbranu, navodi se u izveštaju.
„S obzirom na inherentnu sposobnost dvostruke namene mnogih satelita i opštu privrženost Pekinga strategiji vojno-civilne fuzije u svemirskoj politici, AEI-jev model je ceo ovaj budžet računao kao vojni izdatak“, navodi se u izveštaju.
Gospođa Iglen je procenila da je kineski svemirski budžet 2022. mogao da iznosi 21 milijardu dolara.
Ostali skriveni rashodi uključivali su potrošnju na vojnu demobilizaciju, penzionisanje i penzije, za koje je autor procenio da ukupno iznose 46,1 milijardu dolara. Kina je verovatno potrošila više od 1,8 milijardi dolara na nastavak izgradnje vojnih objekata u Južnom kineskom moru i uvoz oružja, navodi se u izveštaju.
Deo potrošnje od 711 milijardi dolara uključivao je i izdatke za vojno istraživanje i razvoj, za koje je gospođa Iglen procenila da iznose 45,8 milijardi dolara. Međutim, ona je napomenula da bi procenjena potrošnja na vojna istraživanja i razvoj mogla biti mnogo veća, s obzirom na strategiju vojno-civilne fuzije (MCF), operacije sajber špijunaže i oslanjanje na kompanije u državnom vlasništvu.
Koledž lekara i hirurga tvrdi da oni koji odbijaju vakcinu moraju da se leče psihijatrijskim lekovima https://t.co/mDQlE63qga
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 6, 2024
„Ako se u potpunosti procene, troškovi Pekinga putem vojno-civilne fuzije i ulaganja u tehnologiju dvostruke namene dokazuju da čak i mnogo veća cifra od 711 milijardi dolara potcenjuje kineska vojna ulaganja“, navodi se u izveštaju.
„Izazov“
Komunistička partija Kine (KPK) koristi strategiju MCF da bi stekla najsavremenije tehnologije, kao što su poluprovodnici i veštačka inteligencija.
Prema Stejt departmentu, režim sprovodi strategiju „zakonitim i nedozvoljenim sredstvima“, kao što je krađa, kako bi postigao vojnu dominaciju. Privatne kompanije, zajednički istraživački instituti i akademska zajednica se „eksploatišu“ da pomognu vojno napredovanje KPK, često „bez njihovog znanja ili pristanka“, upozorilo je američko odeljenje.
„Međutim, samo u poslednjoj deceniji, Kina je uspela da brzo izgradi sofisticirane raketne snage, nadmaši Sjedinjene Države izgradnjom najveće mornarice na svetu i sustigne, pa čak i nadmaši Sjedinjene Države u mnogim drugim ključnim oblastima nacionalne bezbednosti, “, navodi se u izveštaju.
„Izračunavanjem stvarne kupovne moći iza kineskog vojnog budžeta, lako je razumeti kako Peking može da nastavi sa ovim neviđenim vojnim razvojem, dok na papiru izgleda da troši mnogo manje.
Za poređenje, Sjedinjene Države su potrošile 742,2 milijarde dolara na svoju vojsku 2022. godine, isključujući dodatnu potrošnju, navodi se u izveštaju.
Međutim, gospođa Iglen je primetila da približno jednak nivo potrošnje između dve zemlje „ide u korist Pekinga“.
