1.000 PRIVATNIH AVIONA ĆE SE OKUPITI U DAVOSU KAKO BI GLOBALISTI IZVRŠILI VELIKO RESETOVANJE

Održivi razvoj, zvani tehnokratija, je utopijski mit koji neće „spasiti svet“, već će ga uništiti. Njihove manjkave politike su na sceni najmanje 30 godina i predstavljaju plod razaranja svuda oko nas. Ako uspeju, njihov san da „nećeš posedovati ništa“ neće doneti sreću, već beskućništvo.

Početkom svake godine, svetska elita uskače u svoje privatne avione i spušta se u Davos u Švajcarskoj, grad koji je cenjen ne samo zbog svojih luksuznih skijališta, već i zbog toga što je grad-domaćin godišnjeg sastanka Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Takođe poznat kao Forum u Davosu, događaj svake godine ima drugu temu, pružajući globalnu platformu za poslovne lidere, vladine zvaničnike, akademsku zajednicu i druge članove društva i daje im priliku da razgovaraju o „kritičnim pitanjima“. WEF je jedan od ključnih igrača iza Velikog Reseta, sa njihovom izrekom „novo normalno“, da do 2030. nećete posedovati ništa i bićete srećni.

U takvoj šemi, svetski resursi će biti u vlasništvu i pod kontrolom tehnokratske elite. Sve predmete i resurse treba da koristi kolektiv, dok je stvarno vlasništvo ograničeno na viši sloj društvene klase. Koliko visoko je „viša klasa“?

Da biste čak prisustvovali godišnjem sastanku WEF-a, morate biti privatno pozvani ili član WEF-a, što košta od 60.000 do 600.000 dolara. Značka za prisustvo na sastanku je dodatna i koštala je još 27.000 dolara 2020. godine, samo da biste dobili ulaz na konferenciju.

Dolazak privatnim avionima na razgovor o održivosti

Ironija je bila opipljiva na Davosu 2020, koji je doneo „stalan tok“ privatnih aviona i helikoptera kako bi njihovi putnici mogli da razgovaraju o klimatskoj krizi i održivosti. Tokom 2018. godine, više od 1.000 privatnih aviona i helikoptera je na sličan način stiglo do Davosa, a 2017. godine, procenjeno je da je oko 200 privatnih letova sletalo u grad svakog dana tokom događaja.

Do 2050. godine procenjuje se da će avijacija doprineti sa 22% globalnih emisija ugljenika. Ipak, 2019. godine na Davos forum je stiglo više od 600 privatnih aviona, a to ne uključuje vojne avione koji su prevezli dodatnih 60 predsednika i premijera.

Ali, prema navodima WEF-a, ne treba da brinemo o ovom komforu viših klasa na račun životne sredine. „Dok nude malo samosvesti, lideri WEF-a tvrde da džet-set klasa obećava kupovinu karbonskih kredita kako bi se nadoknadile emisije iz njihovih aviona“, primetio je Forbs. Ovo je još jedna strategija tehnokratske elite za uspostavljanje novog talasa kolonizacije u ime održivosti i „neto nulte“ emisije ugljenika.

Super-emiteri ugljenika planiraju da otkupe svoje emisije

Rok koji je Bil Gejts dao da se postigne neto nulta emisija je 2050. godina. To je još jedna ironična izjava koja dolazi od elita. Gejts živi u vili od 66.000 kvadratnih stopa(preko 6000m²) i putuje privatnim avionom koji troši 486 galona goriva(1840l) svakog sata. Kao rezultat kupovine zapanjujućih količina poljoprivrednog zemljišta, on daje glavni doprinos emisiji ugljenika, i njegov način života ga takođe čini „super-emiterom“ ugljenika.

Ali kada je u pitanju elita, to je „radi kako ja kažem, a ne kako ja radim“. Kako je objasnila Vandana Šiva, da bi se svet naterao da prihvati novi sistem ishrane i poljoprivrede nakon Velikog resetovanja, stvaraju se novi uslovi kroz neto nula rešenja „zasnovani na prirodi“, koji su sve samo ne dobri za životnu sredinu i favorizuju bogate.

Navdanjin izveštaj, „Demokratija Zemlje: Povezivanje prava Majke Zemlje sa ljudskim pravima i blagostanjem svih“, objašnjava:

„Ako je ‘hranjenje sveta’ hemikalijama i patuljastim sortama uzgajanim za hemikalije lažna priča stvorena da se nametne zelena revolucija, novi lažni narativ je ‘održivost’ i ‘spašavanje planete’. U novom ‘neto nultom’ svetu, farmeri neće biti poštovani i nagrađivani kao čuvari zemlje i negovatelji, kao Anadati, dobavljači naše hrane i zdravlja.

…„Net Zero“ je nova strategija za eliminisanje malih farmera prvo kroz „digitalnu poljoprivredu“ i „poljoprivredu bez farmera“, a zatim kroz lažno obračunavanje emisije ugljenika.

Kompenzacije ugljenika i novi računovodstveni trik „neto nula“ ne znače nultu emisiju. To znači da će bogati zagađivači nastaviti da zagađuju i takođe da grabe zemlju i resurse onih koji nisu zagadili – autohtonih ljudi i malih farmera – za kompenzaciju ugljenika”.

Ideja da elita može da nastavi da zagađuje, ali da jednostavno kupi kredite za ugljenik da bi „nadoknadila“ svoje zagađenje, jednostavno je stvar dimne zavese. U razgovoru za Business Insider, Lusi Gilijam, iz evropske neprofitne organizacije za čist transport Transport & Environment, izjavila je: „Vi zapravo ne uklanjate emisije koje je stvorio taj avion. Avion će sagoreti to gorivo, a ugljenik je ispušten u atmosferu”.

Davos 2021: Izvršite Veliko resetovanje

2021. godine, zbog pandemije, Davos forum je održan virtuelno u januaru i ponovo sa ličnim prisustvom u Singapuru u avgustu. Tokom petodnevnog januarskog događaja, kojem je prisustvovalo 1.507 ljudi sa „najviših nivoa rukovodstva“, razgovaralo se o pet domena Velike inicijative za resetovanje, uključujući:

1. Dizajniranje kohezivnih, održivih i otpornih ekonomskih sistema.
2. Pokretanje odgovorne transformacije i rasta industrije.
3. Poboljšanje upravljanja našim globalnim dobrima.
4. Iskorištavanje tehnologija Četvrte industrijske revolucije.
5. Unapređenje globalne i regionalne saradnje.

Jasno je stavljeno do znanja da je pandemija COVID-19 stvorila „jedinstveni prozor mogućnosti“ da se brzo započne Veliko resetovanje, koje uključuje promenu svega, od budućih globalnih odnosa i pravca nacionalnih ekonomija do „prioriteta društava, prirode poslovnih modela i upravljanja globalnim zajedničkim dobrima“.

Krajnji cilj je „izgradnja novog društvenog ugovora“, što zvuči kao uzvišen cilj, a da vam ne govori baš ništa. „Build back better“ je slogan koji se često koristi sa Velikim resetovanjem, i iako se ovo odvija kao nova inicijativa, to je zapravo rebrendiranje termina za tehnokratiju i stari „Novi svetski poredak“.

Deo plana uključuje Četvrtu industrijsku revoluciju, o kojoj Švab raspravlja od najmanje 2016. godine, i koju „karakteriše fuzija tehnologija koje brišu granice između fizičke, digitalne i biološke sfere“.

U smislu vlade, Revolucija će doneti nove tehnološke moći koje omogućavaju povećanu kontrolu stanovništva putem „prožimajućeg sistema nadzora i mogućnosti kontrole digitalne infrastrukture“. Što se tiče njenih efekata na ljude, Klaus Švab, osnivač i izvršni predsednik WEF-a, napisao je 2016. godine:

„Četvrta industrijska revolucija će, konačno, promeniti ne samo ono što radimo, već i ono što smo. To će uticati na naš identitet i sva pitanja povezana s njim: naš osećaj privatnosti, naše predstave o vlasništvu, naše obrasce potrošnje, vreme koje posvećujemo poslu i slobodnom vremenu, i način na koji razvijamo svoje karijere, negujemo svoje veštine, upoznajemo ljude, i negujemo odnose.

To već menja naše zdravlje i dovodi do „kvantifikovanog” sebe, a pre nego što mislimo može dovesti do unapređenja čoveka. Lista je beskrajna jer je vođena samo našom maštom”.

Davos 2022: Uvođenje kapitalizma zainteresovanih strana

Davos 2022. će se održati u januaru 2022., sa planovima za nastavak priče o Velikom resetovanju. Tema „Radimo zajedno, vraćamo poverenje“ će se fokusirati na „ubrzavanje kapitalizma zainteresovanih strana, iskorištavanje tehnologija Četvrte industrijske revolucije i obezbeđivanje inkluzivnije budućnosti rada“.

Takođe poznato kao ekonomija stejkholdera, Forbs je opisao kapitalizam zainteresovanih strana kao „pojam da se firma fokusira na zadovoljavanje potreba svih svojih zainteresovanih strana: kupaca, zaposlenih, partnera, zajednice i društva u celini“.

Ideja kapitalizma zainteresovanih strana postoji najmanje od 1932. godine, a takođe ju je podržalo skoro 200 generalnih direktora velikih korporacija u avgustu 2019. Međutim, sada se ubrzava njeno sprovođenje kao deo Velikog resetovanja.

„Poslovanje sada mora u potpunosti da prihvati kapitalizam zainteresovanih strana, što znači ne samo maksimizovanje profita, već i korišćenje svojih sposobnosti i resursa u saradnji sa vladama i civilnim društvom za rešavanje ključnih pitanja ove decenije. Oni moraju aktivno da doprinesu kohezivnijem i održivijem svetu“, rekao je Švab.

Međutim, oblici stejkholder kapitalizma su već isprobani i propali, jer je balansiranje suprotstavljenih tvrdnji zainteresovanih strana bilo gotovo nemoguće i samo je dovelo do masovne konfuzije i slabih rezultata. Neuspeh ove strategije je ono što je dovelo do toga da se velika preduzeća fokusiraju na maksimizovanje vrednosti za deoničare umesto toga.

Budućnost hrane, privatnosti i slobode je dovedeno u pitanje

U kapitalizmu zainteresovanih strana, privatne korporacije postaju „poverioci društva“, kako je rekao Švab, i dodao da je to „očigledno najbolji odgovor na današnje društvene i ekološke izazove“. Ali iako zvuči kao dobra stvar da korporacije paze na svoje kupce, dobavljače, zaposlene i društva u celini, osnovna tema je da privatne korporacije preuzimaju vlast nad društvom – a ne izabrani lideri.

WEF je partner sa multinacionalnim korporacijama koje vode prehrambenu, naftnu, tehnološku i farmaceutsku industriju. Kako izgleda budućnost u kojoj ove korporacije odlučuju o svemu? Već smo videli deo toga, kao što je Samit Ujedinjenih nacija o prehrambenim sistemima 2021. godine, koji je podstakao bojkote farmera i grupa za ljudska prava zbog tvrdnji da favorizuje interese agrobiznisa, elitnih fondacija i eksploataciju afričkih sistema ishrane.

Što se tiče Big Tech-a, moguće je da će završiti kao globalno upravljačko telo, sa sve većom moći nad društvom. Vaša privatnost i podaci, vaša hrana i vaš pristup lekovima bi bili pod kontrolom ovih korporativnih „staratelja“. Kako je politikolog Ivan Veke napisao u Otvorenoj demokratiji:

„Plan iz kojeg je nastao Veliki reset nazvan je Globalna inicijativa za redizajn. Inicijativa koju je izradio WEF nakon ekonomske krize 2008. godine sadrži izveštaj od 600 stranica o transformaciji globalnog upravljanja. U viziji WEF-a, „glas vlade bi bio jedan od mnogih, a da ne bi uvek bio konačni arbitar“.

…Umesto da korporacije služe mnogim zainteresovanim stranama, u modelu globalnog upravljanja sa više zainteresovanih strana, korporacije se promovišu da budu zvanični stejkholderi u globalnom donošenju odluka, dok su vlade potisnute u jednu od mnogih zainteresovanih strana. U praksi, korporacije postaju glavni akteri, dok vlade preuzimaju pozadinsku ulogu, a civilno društvo se uglavnom bavi stvaranjem narativa.

…Ako cenite svoje pravo na javno zdravlje, privatnost, pristup zdravoj hrani ili demokratsko predstavljanje, budite oprezni sa rečima „kapitalizam zainteresovanih strana“ kada se pojave na sledećem samitu u Davosu”.

Nulta Tačka/TechnocracyNews