17 zemalja EU optužilo Mađarsku da krši osnove evropske vrednosti zbog zabrane Prajda
Sedamnaest država članica Evropske unije uputilo je zvaničan protest Mađarskoj zbog novih zakona za koje tvrde da direktno krše osnovne vrednosti EU, uključujući ljudsko dostojanstvo, slobodu, jednakost i poštovanje ljudskih prava.
U pitanju je zakon koji je mađarski parlament usvojio u martu, a koji omogućava zabranu Prajd skupova i legalizuje upotrebu kamera za prepoznavanje lica kako bi se identifikovali učesnici.
Najnovija epizoda podkasta Mario Zna | UŽIVO Četvrtak u 20h | Razotkrivanje sistema koji vrišti od straha | Gost: Miša Bačulov
U aprilu je dodatno izmenjen i Ustav, kojim se priznaju isključivo dva pola – muški i ženski.
U zajedničkoj izjavi, 17 evropskih zemalja — među kojima su Nemačka, Francuska, Švedska i Holandija — pozvalo je Mađarsku da povuče sporne mere, i zatražilo od Evropske komisije da iskoristi sva pravna sredstva ako se Budimpešta ogluši o poziv.
„Duboko smo zabrinuti zbog ovih dešavanja koja su u suprotnosti sa temeljnim vrednostima EU,“ navodi se u saopštenju.
Evropska komisija ima ovlašćenje da pokrene pravne postupke protiv zemalja članica koje krše zakone Unije. Slučaj Mađarske se već duže vreme razmatra u okviru mehanizma za zaštitu vladavine prava, koji može – barem teoretski – dovesti do suspenzije prava glasa te zemlje u EU telima. Ipak, prema diplomatama, trenutno ne postoji dovoljna politička podrška za tako radikalan korak.
Zvanična Budimpešta: „Nema zabrane Prajda“
Mađarski ministar za evropska pitanja Janoš Boka izjavio je pred sastanak ministara EU da u Mađarskoj ne postoji zabrana Prajda, i da očekuje da će posle razgovora kolege iz EU imati „nijansiranije razumevanje“ novog zakonodavstva.
Međutim, LGBTQ+ aktivisti tvrde da se radi o de fakto zabrani, uz podsećanje na izjavu premijera Viktora Orbana koji je rekao da organizatori Prajda „ne treba ni da pokušavaju ove godine“, kao i komentar njegovog šefa kabineta da Mađarska „nema obavezu da toleriše Prajd u centru Budimpešte“.
Viktor Orban, koji je na vlasti od 2010. godine, već godinama je u sukobu s Briselom zbog pitanja vladavine prava, prava manjina i spoljne politike. Kritičari ga optužuju da sistematski urušava demokratske standarde, što vlada negira.
Fides, vladajuća stranka, navodi da bi Prajd skupovi mogli biti „štetni po decu“, i da njihova zaštita ima prednost u odnosu na pravo na okupljanje.
Evropski komesar za pravosuđe i demokratiju, Majkl Mekgrat, poručio je da „sloboda okupljanja nije pretnja nikome, niti deci, i mora biti zaštićena u svakom trenutku“.
Nulta Tačka/Mediji
