2025. godina će biti „godina digitalnog ID-a“

Na Trinsic vebinaru od 11. decembra (vodeća infrastruktura za izdavanje i prihvatanje ličnih akreditiva za višekratnu upotrebu), navedeno je da će polovina američkih država debitovati sa mobilnim vozačkim dozvolama (mDL) 2025. Grupe za praćenje prevara identifikacije i srodne organizacije su nedavno objavile više izveštaja o porastu digitalnih finansijskih prevara, često vezanih za lažno predstavljanje identifikacije u sajber domenu. Odnos vladine interakcije, bankarstva, digitalnih ID aplikacija i biometrije ubrzano postaje sve više isprepleten.

Dve sile sistema digitalnog identiteta i porast sajber prevare u vezi sa identitetom ukrštaju se u paradigmi koja može postati problem, reakcija i rešenje, što dovodi do većih mehanizama kontrole praćenja i praćenja velikog brata.

Digitalna identifikacija se vrši putem aplikacija za pametne telefone, sa različitim sistemima koji se trenutno koriste širom sveta. Ovi sistemi vezuju biometrijske podatke osobe za njihovu aplikaciju kako bi potvrdili ko su. Dok će 2025. godine doći do ogromnog porasta broja aplikacija za digitalnu identifikaciju na mreži, obavezna biometrijska skeniranja postala su standardna praksa u mnogim zemljama tokom prvih nekoliko decenija 21. veka.

Trinsic vebinar pokrio je napredak u mDL-ovima tokom 2024. i kako to ukazuje na budućnost identifikacije, a izvršni direktor kompanije Rajli Hjuz predviđa da će 2025. 50 odsto američkih država imati aktivne mDL programe. Trenutno 14 država ima aktivne mDL programe sa još 15 država koje planiraju uskoro pokretanje mDL-a i skoro 70 procenata država očekuje da usvoje mDL.

Izvršni direktor Trinsic-a je takođe razgovarao o povećanju prihvatanja digitalnog ID-a u privatnom sektoru (kao što su trake koje potvrđuju starost, na primer) i povećanju nacionalnih sistema identifikacije koji implementiraju digitalni ID (koji omogućava pametnom telefonu da zameni nacionalnu ličnu kartu).

Dok je trenutno u toku prelazak na migraciju identifikacionih dokumenata ljudi sa kartice na pametni telefon, manifestuje se trend povećanja finansijskih prevara na internetu, navodno povezanih sa pitanjima „autorizacije“. Dok će kritičari digitalnog ID-a istaći da bi digitalizacija identifikacionih akreditiva povećala ovaj rizik, zagovornici takvih sistema veruju da će digitalni ID ublažiti rizik.

Nemačka policija vršila racije po kućama i hapsila ljude optužene za „vređanje” političara na internetu https://t.co/Ownoo0Qtha

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 26, 2024

Kompanija za kreditno izveštavanje Experian objavila je svoj izveštaj o globalnom identitetu i prevari za 2024. u kojem se govori o sve većoj upotrebi aplikacija za mobilno plaćanje, povećanju incidence finansijskih prevara i povećanju upotrebe veštačke inteligencije za lažiranje trenutnih modela verifikacije identifikacije koji se odnose na sisteme za prepoznavanje lica uživo putem pametnih telefona. Takođe se navodi da privatne kompanije više ulažu u sisteme za prevenciju prevara jer javnost postaje sve opreznija u pogledu krađe identiteta i sve više prihvata prikupljanje biometrije. Jedan od primera bi bili lekari koji sada skeniraju dlanove ili lica pacijenata kada proveravaju svoje termine.

Međutim, najšokantniji je Experianov ‘perspektivni’, koji proglašava biometrijsko skeniranje lica ljudi i skeniranje mrežnjače njihovih očnih jabučica kao ‘bitne’ komponente, ali zbog napretka u generativnoj AI i deepfake tehnologijama, oni moraju biti dopunjeni stalnim praćenjem aktivnosti pojedinca i ponašanja. Značajno je da skeniranje oka snima spoljašnji deo očne jabučice, što omogućava da budu snimljene kamerom na daljinu. Skeniranje mrežnjače beleži zadnji deo očne jabučice, što zahteva neposrednu blizinu i specijalizovani skener.

„Napredne tehnologije kao što su prepoznavanje lica i skeniranje mrežnjače su suštinske komponente strategije verifikacije i autentifikacije bilo koje firme. Međutim, u doba GenAI-a i deepfake tehnologije, oni više nisu dovoljni sami po sebi“, navodi se u izveštaju Experiana u svojoj „perspektivi“ o biometriji. „Da bi se poboljšala onlajn identifikacija potrošača bez nepotrebnih prekida, preduzeća moraju da primene sveobuhvatnu slojevitu strategiju prevencije prevara koja koristi različite metode i tehnologije. Uključivanje više pasivnih tehnologija – kao što su biometrija ponašanja, inteligencija uređaja i telefonska inteligencija – zajedno sa naprednom analitikom omogućava kontinuirano praćenje ponašanja potrošača tokom celog puta korisnika.”

Veriff, platforma za verifikaciju identiteta zasnovana na veštačkoj inteligenciji za sprečavanje prevara, usaglašenost i zaštitu klijenata, nedavno je objavila svoj Izveštaj o prevari identiteta za 2025. On je otkrio sve veći izazov prevara u novoj godini. Prema izveštaju, prevara prati novac i kao takvi prevaranti ciljaju na platforme za e-trgovinu, sa napadima lažnog predstavljanja, sada dominiraju pejzažom digitalne prevare.

„Veriff je ukazao na porast zamene lica kako bi se pobedile biometrijske provere, sinhronizacija usana, GANS i autoenkoderi, i možda najintrigantnije, ‘lutke’, koji se zatim preklapa na video snimku ciljanog subjekta, pri čemu se čini da se ‘lutka’ kreće. Teško je otkriti i teško se mogu pobediti rešenja za aktivnu životnost, prema Veriff-u“, saopštila su biometrijska ažuriranja u četvrtak.

Resursni centar za krađu identiteta (ITRC) objavio je svoj izveštaj o predviđanjima za 2025. i sažetku predviđanja za 2024. koji detaljno opisuje masovno povećanje prevara u 2024. u vezi sa digitalnim medicinskim kartonima, zdravstvenim osiguranjem i digitalnom identifikacijom. U izveštaju se navodi da će ova povećanja dovesti do većeg usvajanja biometrijskih tehnologija, od kojih će zabrinutost za privatnost biti zasenjena „legitimnim slučajevima korišćenja“, nakon emotivnog danka žrtvama krađe identiteta. Za 2025. godinu izveštaj predviđa da će sajber kriminal procvetati i da će doći do smanjenja federalnog sprovođenja i krivičnog gonjenja zločina povezanih sa prevarama. Takođe predviđa povećanje broja privatnih institucija (kao što su banke) koje primenjuju strategije ublažavanja (možda više sistema zasnovanih na biometriji).

Veoma veliki procenat zemalja već skenira razne biometrijske podatke svakog pojedinog građanina kao deo nacionalnih programa identifikacije. Nepoštovanje biometrijskog skeniranja može dovesti do ukidanja bankovnih računa, što je potez koji trenutno pokreće više zemalja, do kršenja zakona, u zavisnosti od zemlje. Neke zemlje skeniraju pojedince u svoje sisteme po rođenju, druge pripremaju proceduru kada pojedinac dostigne tinejdžerske godine i dobije ličnu kartu.

Na primer, svaki građanin Južne Koreje mora sa 17 godina da skenira svih 10 otisaka prstiju u bazu podataka o kriminalu Nacionalne policije kao deo svoje obavezne nacionalne lične karte.

Identifikacija gotovo svakog građanina Indije vrši se skeniranjem svih 10 otisaka prstiju i šarenice oba oka. Dok Indija ne zahteva taj proces po zakonu, identifikacija u sistemu je potrebna za finansijske i vladine usluge, što je de facto uslov, jer je neophodno da biste imali posao, bili plaćeni i posedovali ili iznajmljivali imovinu.

Brazil ima savezne zahteve za obaveznu registraciju otisaka prstiju i stopala svakog deteta pri rođenju koji se trajno čuvaju u njihovoj identifikacionoj evidenciji i kasnije mogu da se koriste za programe vakcinacije i registraciju u školu. Zemlja planira da poveže ove biometrijske podatke sa svojom nacionalnom ličnom kartom. Ovo se radi ponovo u Brazilu kada dobiju svoju obaveznu nacionalnu ličnu kartu. Brazil čak namerava da počne da prikuplja dodatne biometrijske podatke kao što su skeniranje šarenice, skeniranje lica, kao i otisci glasa, pa čak i hod (način na koji se hoda), iako to tek treba da se realizuje.

U privatnom sektoru, biometrijske podatke prikupljaju mnogo više od samo finansijskih usluga. Članstva u teretani, programi školskih ručkova i identifikacija učenika za pohađanje, prijave u medicinske klinike i upis u zabavni park su sve oblasti koje su već primenile sopstvene programe biometrijske verifikacije, iako su, suočavajući se sa odbijanjem, neki od njih odustali od ovih planova.

Nulta Tačka/InfoWars