Sve vesti Svet

23 MILION AVGANISTANACA NA IVICI GLADI

23 MILION AVGANISTANACA NA IVICI GLADI
Pisao Elena Vuk

Progresivni američki zakonodavci i zagovornici ljudskih prava pozivaju Bajdenovu administraciju da odmah ukine ekonomske sankcije Avganistanu koje podstiču humanitarnu katastrofu i dok glad preti milionima u ratom razorenoj zemlji. “Grupe za pomoć predviđaju da bi, ako se nastavi trenutna američka ekonomska politika prema Avganistanu, moglo biti više civilnih smrtnih slučajeva ove godine nego što je bilo u 20 godina rata”, tvitovao je u nedelju Kongresni progresivni klub. “Bajdenova administracija može i mora delovati sada.”

Talibani su preuzeli kontrolu nad zemljom u avgustu nakon povlačenja američke vojske nakon dve decenije vojne okupacije koja je obogatila proizvođače oružja, ali nije učinila ni malo koristi avganistanskom narodu. Nakon poraza, SAD su tada uvele nove sankcije talibanskoj vladi, dok su Svetska banka i MMF zamrznuli ključnu imovinu.

Dok je prošloletno povlačenje trupa dobilo široku medijsku pokrivenost, kriza u zemlji sada je uglavnom odsutna u novinskim izveštajima. Došlo je do “zapanjujućeg pada” u izveštavanju, kako je to rekao spoljnopolitički analitičar Jim Lobe krajem prošlog meseca, uprkos “neviđenim nivoima gladi za koje američke sankcije snose važnu odgovornost”.

Upozorenja humanitarnih grupa o uticajima zapadnih nacija koje su prekinule vitalnu pomoć ovoj zemlji bila su jasna u nedeljama nakon američko-vojnog povlačenja. Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, na primer, upozorila je na “skori kolaps zdravstvenih usluga i veliku glad”,  krize koje su pogoršale nadolazeća oštra zima i kriza goriva.

U izjavi sredinom decembra, Mary-Ellen McGroarty, državna direktorka Svetskog programa za hranu u Avganistanu, izrazila je situaciju oštrim rečima. “Avganistan se suočava s lavinom gladi i nemaštine kakvu nikada nisam videla u svojih 20 i više godina u Svetskom programu za hranu”, rekla je ona.

S obzirom da je nova godina tek počela, situacija se čini sve gorom; Međunarodni komitet spašavanja rekao je prošle nedelje da je Avganistan zemlja “u najvećem riziku od pogoršanja humanitarne krize 2022. godine”. Kao rezultat obustave većine humanitarne pomoći od strane međunarodne zajednice i zamrzavanja milijardi imovine, rekao je IRC, “većina zdravstvenih klinika je zatvorena, a ekonomija je krenula prema dole (rizikujući gotovo univerzalno siromaštvo)”.

Prema jednom Avganistancu koji je identifikovan kao Awesta koji radi s IRC-om, “međunarodna zajednica nam je okrenula leđa.”

Zdravstveni sistem je na ivici kolapsa, većina Avganistanaca ne može priuštiti da prehrani sebe ili svoje porodice, i, s milionima koji marširaju ka gladi, očajnički sam zabrinut za narod moje zemlje.

Humanitarna grupa je procenila da će se “tokom početka 2022. 55% Avganistanaca suočiti s akutnom nesigurnošću hrane, uključujući skoro 9 miliona ljudi u vanrednim situacijama, jedan korak pre gladnih stanja”.

“Nesigurnost hrane će se verovatno produžiti tokom 2022. jer se zemlja suočava s nestašicom hrane, brzim rastom cena hrane i kontinuiranom sušom”, rekla je grupa, napominjući da se prehrambena kriza poklapa sa sve kritičnijom situacijom za devojčice i žene, koje bi se mogle suočiti  sa “većim rizikom od rodno zasnovanog nasilja, dečjih brakova i eksploatacije i zlostavljanja jer resursi postaju oskudni, a potrebe neispunjene.”

Pišući u nedelju za Intercept, Murtaza Hussain je direktno okrivio “politiku američkih sankcija” za “guranje Avganistanaca preko ivice”.

Kao što je Paul Spiegel, direktor Centra za humanitarno zdravlje pri Johns Hopkins Bloomberg School of Public Health, napisao ovog decembra, nakon povratka s putovanja u Avganistan u ime SZO, „mogu jasno reći da ako Sjedinjene Države i druge zapadne vlade ne menjaju svoju politiku sankcija Avganistanu, više Avganistanaca će umreti od sankcija nego od ruku talibana.”

Smrt će biti rezultat namernih političkih odluka donesenih u SAD-u. Uz nove sankcije uvedene nakon preuzimanja vlasti talibana, SAD su ovde zamrzle skoro 10 milijardi dolara udela u centralnoj banci Avganistana. Bajdenova administracija odbija da oslobodi sredstva uprkos tekućim javnim protestima Avganistanaca.

Autor i jakobinski kadrovski pisac Branko Marčetić takođe je primetio da su “mesecima MMF, Svetska banka, humanitarne organizacije i drugi zaustavili priliv strane pomoći u zemlju, koja je, pre talibanskog preuzimanja, činila tri četvrtine javnosti potrošnje i 43 posto BDP-a Avganistana.” Zdravstveni sistem i ekonomija zemlje, dodao je, “približava se kolapsu”.

“Ovo je kriza koju je gotovo u potpunosti stvorio čovek”, napisao je Marčetić, “a razlog zbog kojeg se ona osmišljava i tvrdoglavo održava je taj što Vašington i evropske sile, u svojim pričama, ne žele ‘nagraditi’ talibane za njihove srednjovekovni tretman žena.” Ali ta logika je, kako je rekao, i kritički manjkava i “odvratna”.

“Oni koji snose najveći teret svega ovoga su obični avganistanski ljudi, koje Vašington i njegovi saveznici koriste kao otkupninu da nateraju Talibane da prestanu s represijom… te iste ljude, koje su ove vlade zauzete da umiru od  gladi”, nastavio je. . “Ovo nema smisla i sugeriše da ništa od toga nema nikakve veze sa brigom za dobrobit avganistanskog naroda, već se radi o kažnjavanju frakcije političkih neprijatelja koji su osramotili zapadne vojske.”

Kako bi se sprečila daljnja humanitarna katastrofa, grupa od 46 demokrata u Predstavničkom domu prošlog meseca pozvala je predsednika Džo Bajdena da hitno prestane s nametanjem i podrškom ekonomske politike koja preti da uništi Avganistan, „koji se u velikoj meri oslanja na uvoz koji zahteva čvrstu valutu, dublje u ekonomsku i humanitarnu krizu. ”

„Kaznena ekonomska politika neće oslabiti talibanske vođe, koji će biti zaštićeni od najgorih posledica“, napisali su zakonodavci, „dok će ogroman uticaj ovih mera pasti na nedužne Avganistance koji su već patili decenijama u ratu i siromaštvu“.

Nulta Tačka/ZeroHedge