26. godina od NATO bombardovanja: Protest studenata ispred Generalštaba u znak sećanja na žrtve
Danas, 24. marta, obeležava se 26. godina od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, koje je trajalo 78 dana i dovelo do smrti između 1.200 i 2.500 ljudi.
Bombardovanje je počelo bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a odluku o napadu je doneo tadašnji generalni sekretar NATO-a, Havijer Solana, dok je naređenje za napad izdao komandant savezničkih snaga, američki general Vezli Klark. Napad je sproveden pod izgovorom da je Jugoslavija odgovorna za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o statusu Kosova i Metohije.
UTORAK u 20h PREMIJERA! Ovo se čekalo: Spremite se za istinu koje se mnogi plaše | Mario Zna i Šej Bous
NATO je 24. marta 1999. godine, u 19:45 časova, započeo operaciju „Milosrdni anđeo“ vazdušnim udarima krstarećim raketama i avijacijom na više lokacija u Srbiji i Crnoj Gori. Devetnaest zemalja članica NATO-a započelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu i četiri vazdušne baze u Italiji, uz podršku strateških bombardera koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz Sjedinjenih Američkih Država.
Napad je navodno bio usmeren prema vojnim ciljevima, ali su stradali mnogi civili. Prvo su gađane vojne baze i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i drugim mestima. Kasnije, oko 20 časova, počeli su napadi na Novi Sad, gde je uništena policijska stanica na Klisi.
Tokom 11 nedelja bombardovanja, gotovo nijedan grad u Srbiji nije bio pošteđen.
Najveća stradanja zabeležena su u gradovima kao što su Aleksinac, Surdulica i Kuršumlija, gde su pod ruševinama poginule čitave porodice. U Batajnici je poginula trogodišnja devojčica Milića Rakić, dok je u Vladičinom Hanu bomba ubila maturante Milana Ignjatovića i Gordanu Nikolić. Na Varvarinskom mostu poginula je 15-godišnja Saња Milenković. U sećanju su ostali i prizori sprženog voza u Grdeličkoj klisuri.
Tokom bombardovanja, Novi Sad je pretrpeo velike štete. NATO avioni su srušili sva tri mosta na Dunavu. Varošinski most je uništen 1. aprila, kada je poginuo Oleg Nasov. Samo dva dana kasnije, 3. aprila, uništen je Most slobode, pri čemu je sedmoro ljudi bilo ranjeno. Žeželjev most je najduže odolevao napadima, ali je 26. aprila srušen sa šest razarajućih raketa.
Tokom bombardovanja, 1.150 NATO aviona ispalilo je gotovo 420.000 projektila, a na teritoriji Srbije bačeno je 1.300 krstarećih raketa i 37.000 kasetnih bombi, od kojih je poginulo oko 200 ljudi, dok je više stotina ranjeno. Upotrebljena je i municija sa osiromašenim uranijumom.
Uništeno je više od 25.000 stambenih objekata, oštećeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara železnica, dok je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 vrtića, 69 škola i 176 kulturnih spomenika bilo oštećeno ili uništeno.
Pored toga, dva medijska objekta su uništena – 23. aprila NATO je bombardovao zgradu RTS-a u Abertarevoj ulici, pri čemu je poginulo 16 radnika, a 3. maja je uništena zgrada Televizije Novi Sad.
NATO gubici i uspeh Jugoslovenske vojske
NATO je tokom bombardovanja pretrpeo i sopstvene gubitke. Vojska Jugoslavije, iako u inferiornom položaju, postigla je značajne uspehe.
Najveći uspeh bila je obaranje američkog „nevidljivog“ F-117A bombarderu 27. marta, samo tri dana nakon početka bombardovanja. To je bio prvi put da je ovaj tip aviona oboren. Takođe, 2. maja, u rejonu planine Gučevo, oboren je američki F-16, dok je američki A-10 bombardera bio oštećen.
Kraj bombardovanja
Nakon više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je završeno 9. juna 1999. godine, potpisivanjem vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu, a tri dana kasnije počelo je povlačenje snaga Jugoslavije sa Kosova i Metohije.
Dan nakon toga, Savet bezbednosti UN je usvojio Rezoluciju 1244, a u Pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika KFOR-a iz 36 zemalja, sa zadatkom da obezbede mir. Međutim, početak mandata KFOR-a obeležila su masovna etnička čišćenja, kada je sa Kosova proterano 280.000 Srba i drugih nealbanaca.
Studenti danas organizuju protest na 26. godišnjicu NATO bombardovanja
U znak sećanja na žrtve NATO bombardovanja, studenti u Beogradu organizuju protest ispred Generalštaba.
Studenti su svoj plan objavili na društvenim mrežama:
- U 13 časova jedna grupa studenata i građana kreće od Ministarstva kulture do Ustavnog suda, gde će biti predate inicijative za ocenu ustavnosti odluka donetih 14. novembra 2024. godine koje zgradama Generalštaba ukidaju status kulturnog dobra.
- Druga grupa kreće od Starog Sajma i Inženjerske komore.
- Obe grupe će se spojiti ispred Generalštaba u 15 časova, gde će biti organizovan skup i prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu.
- U 18 časova planirani su govori, a u 19 časova nastup hora Fakulteta muzičkih umetnosti.
- U 19:55 biće održan minut ćutanja za žrtve NATO bombardovanja.
Protest će se završiti šetnjom do Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a očekuje se da će se završiti do 21 čas.
Ovaj protest je podsetnik na 26 godina od agresije, dok se nastavlja borba za istinu, pravdu i odgovornost za tragediju koja je pogodila Srbiju i njene građane.
View this post on Instagram
Nulta Tačka/Mediji/Društvene mreže
