48 vodećih naučnika potpisalo deklaraciju kojom zahtevaju zabranu Faučijevog istraživanja virusa

48 vrhunskih naučnika poziva na zabranu smrtonosnog „istraživanja funkcije“ dr Athonija Faučija širom sveta, koje ima „potencijal za izumiranje velikog dela svetske populacije“. Naročito tekuća istraživanja o visoko smrtonosnim virusima poput MERS-a i Ebole zabrinjavaju naučnike koji navode da „nijedna biotehnološka laboratorija na svetu nije dovoljno bezbedna“ za ovakvu vrstu potencijalno pandemijskog istraživanja.

HAMBUŠKA DEKLARACIJA

Poziv na globalno okončanje rizičnih istraživanja o potencijalnim pandemijskim patogenima „dobitak funkcije“

Svesni misije i odgovornosti nauke i istraživanja da služe dobrobiti čovečanstva, da teže istini i da znanje stečeno prenesu široj javnosti, potpisnici ove izjave žele da skrenu pažnju na veliku pretnju ljudskoj egzistenciji koja je nastala poslednjih godina kao rezultat novih tehnika bioinženjeringa za modifikovanje opasnih patogena.

Kroz ono što se generalno shvata kao istraživanje „dobitka funkcije“, virusi koji se javljaju u prirodi se veštački prilagođavaju promenama u sekvenci gena kako bi se olakšao njihov ulazak u ljudske ćelije, bilo putem direktnog uređivanja gena ili jednostavno putem ubrzane evolucije u procesu koji se zove prolaz. Ovo stvara ogroman potencijal za ljudsku pandemiju, na šta su odgovorni naučnici i istraživači više puta ukazivali tokom protekle decenije. Poslednjih godina takva istraživanja su sprovedena na različitim veoma opasnim patogenima kao što su virusi ptičjeg gripa i koronavirusi tipa SARS. Veliki deo ovog posla je urađen u okviru javno finansiranih istraživačkih projekata.

Trenutna pandemija koronavirusa jasno pokazuje šta se dešava kada se patogeni izuzetno lako prenose sa osobe na osobu. Milioni ljudi su umrli, a životi milijardi ljudi su ugroženi ili su potpuno izgubljeni. Ova ogromna devastacija dogodila se iako je stopa smrtnosti od virusa SARS-CoV-2 relativno niska, na nivou od oko jedan odsto. Međutim, trenutno su u toku eksperimenti u različitim laboratorijama širom sveta u kojima se mnogo opasnijim virusima kao što su MERS, Ebola ili Nipah virusi manipulišu putem dobijanja funkcije.

NAJNOVIJI INTERVJU IZ BUNKERA! MARIO ZNA I PROFA IZ NIŠA!

Nažalost, nijedna biotehnološka laboratorija na svetu nije dovoljno bezbedna da garantuje da tako poboljšani virusi neće pobeći, posebno s obzirom na funkcije koje se mogu namerno ili slučajno dobiti i koje je često teško predvideti. Katastrofalno kršenje biološke bezbednosti sa takvim virusima moglo bi da bude fatalno za znatan deo svetske populacije, posebno ako se genetskom modifikacijom ili nekim drugim putem olakša prenos veoma opasnih virusa preko ljudskih respiratornih puteva.

Mi kao naučnici dobro smo svesni važnosti slobode nauke i istraživanja, ali ipak apelujemo na sve vlade u svetu da zaustave takve opasne eksperimente „dobijanja funkcije“. Rizik od globalne pandemije povezan sa ovom ekstremnom vrstom istraživanja i potencijalom za izumiranje velikog dela svetske populacije jednostavno nije podnošljiv i nikada nije trebalo da bude. Pored toga, zahtevamo da takav prekid bude nadgledan i kontinuirano nadgledan od strane nezavisne međunarodne regulatorne agencije.

Bez obzira na konkretan oblik ustava i vlasti koja zemlja može imati, svaki lider mora da se ponaša odgovorno i da doprinese ne samo dobrobiti stanovništva svoje zemlje, već i čovečanstva u celini. Ljudska bića su naučila da intervenišu u osnovne molekularne građevne blokove prirode; ovo stvara mnoge mogućnosti za očuvanje života, ali i nove načine da se oni slučajno prekinu. Hajde da ovu odgovornost shvatimo ozbiljno pre nego što bude prekasno.

Roland Viesendanger, Prof. Dr. h.c., Nano-biolog, Univerzitet u Hamburgu, Nemačka (Organizator)

Hiroshi Arakava, dr, Institut za molekularnu onkologiju, IFOM, Milano, Italija

Ute Bergner, dr, fizičar, Jena, Nemačka

Valentin Bruttel, dr, imunolog, Univerzitet u Vircburgu, Nemačka

Kolin Batler, časni. dr, epidemiolog, Australijski nacionalni univerzitet, Kanbera, Australija

Lounes Chikhi, dr, populacioni genetičar, CNRS, Univerzitet u Tuluzu, Pol Sabatije, Francuska

Jean-Michel Claverie, Prof. Dr, Katedra za medicinu, Univerzitet Eks-Marsej, Marsej, Francuska

Fabien Colombo, Komunikacija i sociologija nauke, Université Bordeaux Montaigne, Francuska

Malcolm Dando, Prof. Dr., Sekcija Mirovnih studija i međunarodnog razvoja, University of Bradford, Ujedinjeno Kraljevstvo

Étienne Decroly, Prof. Dr., Član upravnog odbora Francuskog virusološkog društva, CNRS Direktor Istraživanja, AFMB laboratorije, UMR7257, Aix Marseille Université, Marsej, Francuska

Gilles Demaneuf, Inženjer i naučnik podataka, Okland, Novi Zeland

Richard Dronskowski, Prof. Dr., Institut za neorgansku hemiju, RWTH Aachen, Nemačka

Lucia Dunn, PhD, Profesor ekonomije, Ohajo državni univerzitet, Columbus, SAD

Frank Fehrenbach, Prof. Dr., Fakultet humanističkih nauka, Univerzitet Hamburg, Nemačka

André Goffinet, Prof. Dr., Neurobiologije, Univerzitet Louvain, Belgija

Ingrid Gogolin, Prof. Dr. Dr. h.c. mult., Katedra za opšte, interkulturalno i međunarodno komparativno obrazovanje i psihologiju obrazovanja, Univerzitet Hamburg, Nemačka

Mai He, Prof. Dr., Medicinski fakultet, Univerzitet Vašington, St. Louis, SAD

Martina Hentschel, Prof. Dr., Institut za fiziku, TU Chemnitz, Nemačka

Michael Hietschold, Prof. Dr., Institut za fiziku, TU Chemnitz, Nemačka

Burkard Hillebrands, Prof. Dr., Katedra za fiziku, TU Kaiserslautern, Nemačka

Florence Janody, Dr., i3S-Institut za istraživanje i inovacije u zdravstvu, Univerzitet Porto, Portugalija

Bernd Kaina, Prof. Dr., Institute za toksikologiju, Univerzitet Mejn, Nemačka

Hideki Kakeya, Prof. Dr., Fakultet nauke i tehnologije, Univerzitet Tsukuba, Japan

Bernd Kretschmer, Dr. h.c., Fizika, Freiburg i. Brsg., Nemačka

Franz Kreupl, Prof. Dr., Katedra za elektrotehniku i računarstvo, TU Minhen, Nemačka

Jonathan Latham, PhD, Izvršni direktor, Projekat resursa za bionauku, Itaka, Njujork, SAD

Milton Leitenberg, viši naučni saradnik, Centar za međunarodne i bezbednosne studije,Univerzitet Merilend, SAD

Alexander Lerchl, Prof. Dr., Biologija i etika nauke i tehnologije, Jacobs Univerzitet Bremen, Nemačka

Steven Massey, Prof. Dr., katedra za Biologiju, Univerzitet Puerto Riko, San Huan, Puerto Riko

Paul-Antoine Miquel, Prof. Dr., Savremena biologija, Tuluz 2 Univerzitet, Francuska

Sven-Olaf Moch, Prof. Dr., II. Institut teoretske fizike, Univerzitet Hamburg, Nemačka

Michael Morrissey, Dr., Predavač za anglistiku,Univerzitet of Kazel, Nemačka

Peter Oppeneer, Prof. Dr., Katedra za fiziku i astronomiju, Uppsala Univerzitet, Švedska

Anja Pistor-Hatam, Prof. Dr., Fakultet za umetnost i humanistiku,Univerzitet Kiel, Nemačka

Steven Quay, MD, PhD, Stanford Univerzitet, Medicinski fakultet, SAD

Monali Rahalkar, dr, mikrobiolog, istraživački institut Agharkar, Puna, Indija

Bahulikar Rahul, dr, stručnjak za genetiku i taksonomiju biljaka, Fondacija za istraživanje razvoja, Puna, Indija

Jurgen Schmitt, Prof. Dr, Katedra za fiziku, Univerzitet u Hamburgu, Nemačka

Nariioshi Shinomiia, prof. dr, predsednik Medicinskog koledža nacionalne odbrane, Saitama, Japan

Michael Stuke, prof. dr, Maks Plank institut za biofizičku hemiju, Getingen, Nemačka

Gunter Theissen, prof. dr, genetičar, Univerzitet u Jeni, Nemačka

Andre Thess, prof. dr, inženjerske nauke, Univerzitet u Štutgartu, Nemačka

Ronni Thomale, prof. dr, I. Institut za teorijsku fiziku, Univerzitet u Vircburgu, Nemačka

dr Michael Thorvart, I. Institut za teorijsku fiziku, Univerzitet u Hamburgu, Nemačka

Remi Tournebize, dr, genetika i ljudska evoluciona biologija, Instituto Gulbenkian de Ciencia, Oeiras, Portugalija

Frank Vilhelm, prof. dr, klinička psihologija, Univerzitet u Salcburgu, Austrija

Allison Vilson, PhD, naučni direktor, The Bioscience Resource Project, Itaka, Njujork, SAD

Michael Vinklhofer, prof. dr, Institut za biologiju i nauke o životnoj sredini, Univerzitet u Oldenburgu, Nemačka

Nulta Tačka/TheGatewayPundit