5 naučnih otkrića objašnjavaju vezu između vakcina i autizma — zašto ih zdravstvene agencije ignorišu?

Pet velikih naučnih otkrića, uzetih zajedno, objašnjavaju kako vakcine izazivaju autizam, napisao je autor J.B. Handley na svom Substack-u. Uzrok je ukorenjen u odgovoru tela na aluminijumski adjuvans koji se koristi u šest vakcina u rasporedu imunizacije dece.

Federalne agencije za javno zdravlje nastavljaju da ignorišu ove naučne pomake — koje su uglavnom napravili istaknuti naučnici koji su radili van SAD u poslednjoj deceniji — uprkos apelima naučnika na agencije da istraže vezu i da prestanu da govore američkoj javnosti da je aluminijum u vakcinama bezbedan.

Okidač za autizam i druge neurorazvojne poremećaje, prema Hendliju, je aktivacija imunog sistema koja može da promeni mozak u razvoju kada se aktivacija dogodi bilo kod trudne majke ili malog deteta.

To se dešava zato što neurotoksični aluminijum u vakcinama lako putuje do mozga. Tamo može izazvati upalu kod ranjivih ljudi pokretanjem proizvodnje ključnog citokina — interleukina 6 ili IL-6 — proteina koji utiče na imuni sistem. IL-6 je povezan sa autizmom.

Hendli, autor najprodavanije knjige „Kako zaustaviti epidemiju autizma“, suosnivač veb-sajta Age of Autism i otac sina sa autizmom, uveliko se oslanja na veb lokaciju Vaccine Papers, koja prikuplja i analizira relevantnu nauku, da iznesemo ključne naučne nalaze koji čine ovaj slučaj.

Ovo važno istraživanje se uglavnom dešava izvan SAD, jer je istraživanje autizma koje je „čak i izbliza kontroverzno“ nemoguće finansirati ili odobriti u SAD, napisao je on.

Istraživanje koje Hendli citira počelo je da se pojavljuje 2004. godine, a veliki deo je izašao posle 2009. godine — nakon što je Sud odbacio hipotezu o vakcini i autizmu i odbio nadoknadu za povrede od vakcina hiljadama porodica.

Nećemo još dugo čekati, stižu dani konačnog obračuna! Miloš Dimitrijević u novoj epizodi podkasta Mario Zna (UŽIVO) https://t.co/PSbsADs8iG

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 5, 2024

Citirajući Vaccine Papers, Hendli je napisao da vakcine moraju biti podvrgnute objektivnoj analizi rizika i koristi i treba ih smatrati medicinskim tretmanom samo ako donose više koristi nego štete:

„Problem sa vakcinama je što su rizici potcenjeni, a koristi precenjene. Konkretno, rizik od povrede mozga od vakcina je mnogo veći nego što se obično veruje.

„Povreda mozga može biti razorna po život deteta i njegove porodice. Lični i finansijski troškovi povrede vakcinom su često ogromni. Stoga, čak i mali rizik od povrede mozga mora se ozbiljno razmotriti. I nauka snažno sugeriše da rizik nije mali.“

Aluminijumski adjuvans: podaci nedostaju iz objašnjenja autizma izazvanog vakcinom

Hendli je započeo priču otkrićem za koje je rekao da povezuje istraživanje o vakcinama i autizmu: rad dr Kristofera Ekslija i njegovih kolega iz 2018. koji pokazuje „šokantno visoke“ nivoe aluminijuma u ​​10 uzoraka mozga sa autizmom.

Prema Eksliju, lokacija aluminijuma sugeriše da ulazi u mozak kroz proinflamatorne ćelije koje su bile opterećene neurotoksinom. Ekslijev nalaz sličan je prethodnim istraživanjima koja pokazuju šta se dešava sa monocitima – vrstom belih krvnih zrnaca – na mestima ubrizgavanja vakcine.

Ovo je značajno, napisao je Handli, jer bi postalo jasno da makrofagi (vrsta monocita) pomeraju aluminijum sa mesta ubrizgavanja u mozak.

Ekslijeva studija je „pružila jedine podatke koji nedostaju u objašnjenju“ o tome šta se dogodilo bezbrojnim porodicama čija su deca razvila autizam nakon vakcinacije, kaže Hendli.

Aluminijumski adjuvans je aditiv koji „služi da probudi“ imuni sistem tako da prepozna antigen za sve od čega vakcina treba da zaštiti, objasnio je on.

Količina aluminijuma kojoj su deca izložena naglo je porasla od 1990-ih, prema studiji iz 2016. godine – jer su stope vakcinacije za svu decu značajno porasle i više vakcina je dodato u raspored za detinjstvo.

„Dete sredinom 1980-ih bi dobilo 1.250 mikrograma aluminijuma iz svojih vakcina do svog 18-mesečnog rođendana kada je u potpunosti vakcinisano“, napisao je on. „Danas je taj broj 4.925 mikrograma, što je skoro četiri puta više od ukupnog aluminijuma ranije.

Ipak, aluminijum nikada nije testiran na bezbednost u vakcinama za bebe. To je dokazani neurotoksin koji nosi rizik za autoimunost, smatraju kanadski naučnici dr Kris Šo i dr Lucija Tomljenović, kanadski naučnici.

Aluminijum je najčešći adjuvans vakcine, iako mehanizmi preko kojih deluje kao pomoćno sredstvo ostaju nepoznati.

Uprkos nedostatku podataka o njegovoj toksikologiji, „pojam da je aluminijum u vakcinama bezbedan izgleda da je široko prihvaćen“, napisali su Šo i Tomljenović.

Čak su i Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i Nacionalni instituti za zdravlje (NIH) priznali da nemaju podataka koji bi pokazali da su ponovljene injekcije sa aluminijumskim adjuvansom bezbedne, napisao je Handli.

Sada sve veći obim naučne literature pokazuje da te ponovljene injekcije nisu bezbedne. Literatura pokazuje da su „pet jasnih, ponovljivih i srodnih otkrića koja objašnjavaju kako se autizam pokreće stvorila neosporno jasnu sliku uzročnosti autizma“, napisao je Hendli.

Pet ključnih otkrića:

1. Postoji trajna aktivacija imunog sistema u mozgu osoba sa autizmom.

Istraživanje pokojnog naučnika sa Caltech-a dr Pola Pattersona, autora knjige „Trudnoća, imunitet, šizofrenija i autizam“, pokazalo je da imuni sistem stupa u interakciju sa mozgom na načine koji mogu uticati na neurorazvoj.

Paterson i kolege su otkrili da ako je imuni sistem trudne majke podložan visokoj aktivaciji – na primer, od teške virusne ili bakterijske infekcije tokom trudnoće – to može uticati na neurorazvoj njenog deteta, što kasnije dovodi do neuroloških problema.

Paterson je primetio da mozgovi ljudi sa autizmom pokazuju da je došlo do takve aktivacije imunog sistema, citirajući doktore sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Džon Hopkins koji su otkrili „neuralnu upalu“ u postmortalnom pregledu mozga pacijenata sa autizmom. Taj nalaz je od tada repliciran nekoliko puta, napisao je Hendli, uključujući istraživače u Japanu.

Paterson i njegove kolege su pretpostavili da je hronična neuralna inflamacija rezultat citokina, koje proizvode bela krvna zrnca u većim stopama kada je prisutna infekcija, a koji stupaju u interakciju sa fetalnim mozgom. Konkretno, jedan citokin, IL-6, ima posebno snažan efekat, tvrdili su.

Oni su pokrenuli ovu neuralnu upalu u eksperimentu koji je uključivao ubrizgavanje miševa sa IL-6 i videli promene u neurologiji potomaka miševa. Kasnije su takođe povezali imunološku aktivaciju majke, posebno sa simptomima autizma kod miševa i majmuna. Drugi naučnici su ponovili te studije.

Paterson je 2006. povezao vakcinaciju majke sa mogućom imunološkom aktivacijom. Rekao je da su trenutna istraživanja postavila pitanje: „Da li zaista treba da promovišemo univerzalnu vakcinaciju majki?“

2. Aluminijumski adjuvans je veoma neurotoksičan i izaziva imunološku aktivaciju.

Američka uprava za hranu i lekove i CDC zasnivaju svoje preporuke za upotrebu aluminijuma u ​​vakcinama na studiji iz 2011. koja je zaključila da se aluminijum akumulira u skeletnom sistemu, a ne u mekom tkivu, i da je bezbedan.

Međutim, Hendli je napisao da se „pogađanje“ o aluminijumu zasniva na studijama rastvorenog aluminijuma, a ne aluminijum hidroksida koji se koristi u vakcinama.

Novija istraživanja su pokazala da je aluminijum hidroksid nanočestica koju apsorbuje telesni makrofag, koji ga lako može transportovati do mozga.

Šouov rad iz 2007. pokazao je vezu između aluminijumskog adjuvansa i smrti motornih neurona. Šo i kolege su objavili nekoliko radova koji pokazuju da je aluminijum hidroksid neurotoksičan, posebno u pedijatrijskoj populaciji.

Oni su pozvali na „hitnu“ ponovnu procenu bezbednosnog profila vakcina koje sadrže aluminijumski adjuvans.

Nekoliko studija u Francuskoj je takođe pokazalo da aluminijumski adjuvans koji se ubrizgava u telo često završava u mozgu, izazivajući neurotoksičnost.

Francuska studija iz 2017. objavljena u Toxicology otkrila je da adjuvant ima „dugotrajnu bioperzistenciju“ – što znači da ga se telo nije moglo otarasiti – i da je povezano sa nekoliko bolesti uključujući „sindrom hroničnog umora, kognitivnu disfunkciju, mijalgiju, disautonomiju i autoimune/ inflamatorne karakteristike.“

Autori francuske studije su takođe otkrili da su niske, dosledne doze bile neurotoksičnije od jedne visoke doze i izazvali zabrinutost da „masovni razvoj strategija zasnovanih na vakcinama širom sveta“ zahteva ponovnu procenu bezbednosti adjuvansa.

3. Aktivacija imuniteta koja izaziva autizam može se desiti u materici ili nakon rođenja deteta, dok se njegov mozak još razvija.

Istraživači sa Bliskog istoka i iz Evrope koji su koristili aluminijum da izazovu Alchajmerovu bolest kod živih pacova pokazali su da aluminijum izaziva četvorostruko povećanje IL-6, a takođe povećava i druge citokine.

Dok istraživači mogu prihvatiti da postoji dezorganizacija u mozgu ljudi sa autizmom, postoji neslaganje oko toga da li se ta neorganizovanost dešava u materici ili nakon rođenja.

Mnogi koji odbijaju hipotezu o vakcini protiv autizma, poput dr Pitera Hoteza, poriču da je moguća postnatalna reorganizacija mozga.

Međutim, dokazi za postnatalne okidače autizma su jaki, napisao je Hendli. On je citirao Vaccine Papers da objasni da svaki događaj aktivacije imuniteta kod osetljivog deteta čini imuni sistem osetljivijim i reaktivnijim na imunološke stimuluse. Ovo se može desiti i u materici i postnatalno dok je mozak deteta u ključnim fazama razvoja.

Studije su pokazale da miševi kojima je ubrizgan IL-6 nakon rođenja kasnije pokazuju oštećene kognitivne sposobnosti. Studije slučaja među decom su pokazale pojavu autizma nakon infekcije i upale mozga.

4. IL-6 izazvan vakcinom protiv hepatitisa B kod postnatalnih pacova.

Istraživači u Kini testirali su efekte imunološke aktivacije izazvane vakcinom na razvoj mozga kod pacova. Vakcina protiv hepatitisa B, koja je imala aluminijumski adjuvans, povećala je IL-6 u hipokampusu. Značajno je da se efekti nisu pojavili sve dok pacovi nisu bili stari 8 nedelja – kada su pacovi skoro potpuno odrasli. Većina studija o bezbednosti vakcina gleda na kratkoročne rezultate.

Prema Hendliju, to bi moglo pomoći da se objasni pojava mentalnih bolesti mnogo kasnije u životu među ljudima i podrži hipotezu da vakcine doprinose porastu mentalnih bolesti u SAD u poslednjih 25 godina.

„Ovo je biološki dokaz veze između vakcine  —  date postnatalnim životinjama  —  da idukuje događaj imunološke aktivacije, uključujući marker citokina za autizam, IL-6. Prvi naučni dokaz“, napisao je Hendli.

5. Nekoliko analiza otkrilo je visok nivo aluminijuma u ​​mozgu osoba sa autizmom.

Kao što je ranije rečeno, studije poput Ekslijeve kasnije su otkrile veoma visoke nivoe aluminijuma u ​​uzorcima mozga ljudi sa autizmom. Ovo otkriće je bilo ključno za razumevanje ključnog uzroka upale u mozgu ljudi sa autizmom, napisao je Hendli.

Najažurnije i najsveobuhvatnije objašnjenje uloge vakcina koje sadrže aluminijum, upale i imunog sistema kod autizma može se naći u radu iz 2022. u časopisu Toxics.

Studija francuskih istraživača pokazala je puteve kroz koje podložno dete može dobiti autizam kada je izloženo aluminijumskim adjuvansima.

Šta je sa vakcinom protiv malih boginja, zauški, rubeole (MMR)?

Prema Hendliju, aluminijumski adjuvansi mogu takođe izazvati druga autoimuna i inflamatorna stanja, uključujući gastrointestinalne probleme sa kojima se suočavaju mnoga deca sa autizmom.

Takođe, mnoge porodice dece sa autizmom videle su da njihova deca regresiraju nakon MMR vakcine, koja ne sadrži aluminijumski adjuvans.

Potrebno je više istraživanja da bi se u potpunosti objasnilo zašto bi se to moglo dogoditi, napisao je Hendli. Ali istraživanja pokazuju da efekti MMR-a mogu biti povezani sa činjenicom da je to prva živa vakcina koju deca primaju, oko 12-18 meseci, nakon što su primila mnogo vakcina koje sadrže aluminijumske adjuvanse.

„Imuni sistem okupan aluminijumskim adjuvansom i verovatno već ključa događajima aktivacije“, može biti gurnut preko ivice susretom sa živim virusom. To može čak pokrenuti da se aluminijum u telu preseli u mozak, napisao je.

Hendli se požalio da javne zdravstvene agencije i dalje odbijaju da proučavaju ovo pitanje.

„Ono što je bilo istina tokom epidemije autizma ostaje istina i danas: ogroman broj (desetine hiljada) izveštaja roditelja o regresiji njihove dece u autizam nakon vakcinacije.

Ti roditelji su posmatrali promene kod svoje dece, ali nisu imali naučno objašnjenje za ono što se dešava, napisao je Hendli.

Sada je proizvedeno dovoljno naučnih dokaza da se sastavi rigoroznija teorija o tome kako vakcine i aluminijumski adjuvansi u njima izazivaju autizam i druge bolesti.

Nulta Tačka/InfoWars