Čitanje je zdravlje: Deca koja vole knjige srećnija su ali i fizički aktivnija potvrđuje najnovija studija
Da li vaše dete mnogo čita? Nova studija sugeriše da su verovatno srećniji, fizički aktivniji, imaju aktivniju maštu, pa čak i bolje rešavaju probleme od dece koja retko ili nikada ne čitaju.
Anketa između 1.500 američkih roditelja i 500nastavnika otkrila je da je 91 procenat dece između pet i 12 godina koja su strastveni čitaoci takođe srećniji od one koja to ne čine (36%). Isto tako, 92 procenta koji često čitaju fizički su aktivniji od onih koji ne čitaju (40%).
Deca koja čitaju „često” i „veoma često” generalno imaju aktivniju maštu od one koja retko ili nikad čitaju (95%, u poređenju sa 57%).
Deca koja više čitaju takođe imaju proaktivniji pristup rešavanju negativnih situacija i problema. Dok 49 odsto onih koji retko čitaju ne pokušavaju da reše teške situacije, 52 odsto onih koji čitaju često pokušavaju da sami reše situaciju, a 69 odsto koji čitaju vrlo često se obraćaju roditeljima za pomoć.
Studija koju je naručila platforma za digitalno čitanje Epic i sproveo OnePoll, otkrila je da prosečno dete čita pet knjiga mesečno, u školi i van nje , a 54 odsto njih čita novu knjigu najmanje jednom nedeljno.
Utvrđeno je da čitanje duboko utiče i na ono što deca žele da rade sa svojim životom. Više od polovine ispitanih roditelja (55%) reklo je da njihova deca vole da se pretvaraju da se igraju na osnovu onoga što čitaju.
Velika većina roditelja (85%) se složila da čitanje može da otkrije potencijal njihove dece kasnije u životu, a 61 odsto veruje da bi njihova deca čitala više da ne moraju fizički da idu u knjižaru ili biblioteku po knjige.
Tri od pet roditelja kažu da su njihova deca podelila ono što žele da budu kada porastu, uključujući da budu lekari ili medicinska sestra (23%), učitelji (16%) ili naučnici (15%). Za više od četvrtine dece (27%), njihove profesionalne težnje bile su inspirisane knjigama koje su čitali ili slušali.
„Uloga koju knjige igraju u životu deteta je praktično nemerljiva“, kaže suosnivač Epic-a Kevin Donahju u izjavi. „To je mnogo više od načina da naučimo o svetu oko nas. Za decu, to je svet za sebe – pun inspiracije koji deci može pokazati šta ih čeka u budućnosti kao odraslima.”
Istraživanje, koje je takođe anketiralo 500 nastavnika, otkrilo je dalji uvid u navike čitanja deteta u školi. Više od polovine (56%) potvrdilo je da deca u njihovom odeljenju zajedno imaju „omiljeniju“ knjigu u koju se okupljaju, a najpopularniji žanrovi su avanturističke knjige (41%), slikovnice (38%), knjige fantastike (36%) i stripovi /grafički romani (36%).
U proseku, učenici provode 35 minuta čitajući tokom školskog dana van udžbenika. Ipak, 40 odsto nastavnika ne oseća da njihovi učenici provode dovoljno vremena čitajući tokom tipičnog školskog dana.
Da bi podstakli čitanje van škole, nastavnici su podelili svoje omiljene metode motivacije: ohrabrujući ih da posete svoju lokalnu biblioteku (66%), nagrađujući ih bodom u razredu (60%) i ohrabrujući ih da koriste digitalne platforme za čitanje ( 49 % ).
Više od tri četvrtine (77%) koristi digitalno čitanje kao način da ohrabri nevoljne čitaoce da čitaju više, a 53 odsto veruje da je digitalno čitanje pomoglo učenicima da nadoknade gubitak učenja u eri pandemije.
„Ono što je zaista ohrabrujuće je kako je čitanje evoluiralo dalje od samo fizičke knjige “, nastavlja Donahju. „Živimo u digitalnom dobu i u mogućnosti smo da uzmemo sadržaj fizičkih polica za knjige i stavimo ga u ruke deteta.
„Za toliko dece motivacija da čitaju više jednostavno dolazi iz pristupa – davanje im pristupa koji im je potreban navešće ih da više čitaju, nauče više i budu inspirisani da urade više.
Metodologija istraživanja:
Epic je naručio ovu nasumično dvostruku anketu sa 1.500 američkih roditelja dece uzrasta od 5 do 12 godina i 500 američkih nastavnika od K – 6. jula 2023 . Sprovela ga je kompanija za istraživanje tržišta OnePoll , čiji su članovi tima članovi Društva za istraživanje tržišta i korporativno članstvo u Američkom udruženju za istraživanje javnog mnjenja ( AAPOR ) i Evropskom društvu za istraživanje javnog mnjenja i marketinga ( ESOMAR )
