Veliki porast u broju obolelih od mikrotalasnog sindroma nakon širenja 5G mreže – Da li postoji način zaštite?
Endru Molnar nikada nije mislio da će se uključiti u lokalni politički aktivizam.
Ali on i njegova supruga Mari sada predvode akciju kako bi osigurali da i grad Itaka i Njujork mogu da kontrolišu gde se u opštinama postavljaju bežični uređaji.
Sve je počelo pre četiri godine. Gospodin i gospođa Molnar su bili na planinarenju u Cornell Plantations, parku na Univerzitetu Cornell, kada je par počeo da pati od glavobolje.
„Pogledali smo okolo i na oko 100 metara od nas se nalazio ovaj ogromni novi toranj mobilne telefonije“, rekao je za The Epoch Times gospodin Molnar, diplomac Kornela. „Izašli smo iz tog područja i za oko 10 minuta, oboje smo se ponovo osećali potpuno bolje“.
Molnari su samo dva od miliona Amerikanaca sa elektromagnetnom osetljivošću, takođe poznatom kao mikrotalasni sindrom.
Pojedinci sa mikrotalasnim sindromom mogu razviti simptome kao što su vrtoglavica, nesanica, bol i problemi sa raspoloženjem i pamćenjem kada su izloženi elektromagnetnim poljima (EMF) iz izvora napajanja i bežičnih signala koje prenose telefoni, tornjevi mobilne telefonije i manji predajnici koji se pojavljuju.
5G i uspon malih predajnika
Bežični uređaji, posebno mali predajnici, počeli su da iskaču kao pečurke posle kiše kako u stambenim tako i u poslovnim područjima.
Postoje dve vrste bežičnih uređaja. Tornjevi mobilne telefonije, ili makro ćelije, mogu dostići visinu od 60 metara, mogu imati do 20 antena i održavati pokrivenost kilometrima radijusa. „Male ćelije“(predajnici) su, s druge strane, mnogo kompaktnije i prenose signale i održavaju pokrivenost između 90 metara do oko 3km.
Predajnici(Male ćelije) su okosnice 5G mreže.
Iako se njihove frekvencije preklapaju sa 4G, 5G signali generalno imaju višu gornju frekvenciju, što ih čini manje prodornim; stoga su im potrebne antene u vašoj blizini da bi održavale veze.
Male ćelije su brzo instalirane tokom uvođenja 5G. Ljudi su ih otkrili ispred svojih domova, na stubovima svetiljki i stubovima duž trotoara.
U 2020. bilo je preko 417.000 bežičnih objekata; do kraja 2022. godine radilo je oko 1,5 miliona.
Osim što emituju 5G signale, predajnici(male ćelije) emituju i 3G i 4G signale; svi se pokazuju kao štetni. To znači da su ljudi izloženi gušćem i jačem bežičnom zračenju, što povećava potencijalne zdravstvene rizike.
Brojni radovi su dokumentovali štetne efekte ovih signala na zdravlje stanovnika.
Penzionisani onkolog dr Lenart Hardel iz Univerzitetske bolnice Orebro u Švedskoj objavio je tri studije slučaja (pdf) koje uključuju stanovnike koji žive u blizini novoinstaliranih 5G malih ćelija ili baznih stanica.
Jedna od studija objavljena je u januaru. Dve ranije zdrave osobe, muškarac od 63 godine i žena od 62 godine, razvili su simptome umora, nesanice, tinitusa, uznemirenosti, kožnih poremećaja i nepravilnog krvnog pritiska nakon postavljanja 5G bazne stanice na krov njihovog stana.
Dr Hardel je otkrio da se nakon instaliranja nove bazne stanice jačina radiofrekventnih signala povećala.
Ivermektin smanjuje broj smrtnih slučajeva od COVID-a za 74% govori nova recenzirana studija https://t.co/E86ZF2aREt
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 4, 2023
„Zbog ozbiljnosti simptoma, par je napustio svoj stan i preselio se u malu kancelarijsku sobu [sa nižom jačinom zračenja]. U roku od nekoliko dana većina njihovih simptoma se ublažila ili potpuno nestala“, napisao je dr Hardel.
Sprečavanje suvišnih tornjeva
Telekomunikacioni gigant Verizon je 2020. godine podneo zahtev za master licencu kod grada Itake. Ako bude odobren, telekom može da aplicira za dozvole za instaliranje novih baznih stanica u susednom gradu.
Gospodin i gospođa Molnar su se upravo vratili sa putovanja po Evropi 2019. godine kada su videli ljude kako potpisuju peticiju za zaustavljanje odobrenja. „Tada smo čuli za to“, rekao je gospodin Molnar.
Par nije bio protiv tehnologije, ali s obzirom na njihovu osetljivost na bežične signale, bili su zabrinuti.
Peticija je sakupila preko 500 potpisa, ali je malo ko želeo da povede akciju na sledeći korak. Tako su Molnari odlučili da se angažuju.
Onda je počela pandemija COVID-a, „tako da smo imali malo dodatnog vremena, i oboje smo intuitivno osećali da treba da pomognemo u vođenju ovoga“, rekao je gospodin Molnar.
U pripremi, Molnari su počeli da se edukuju o EMF-ima i konsultovali su advokate. Proveli su mesec ili dva upoznajući se sa zakonima, zdravstvenim problemima i politikama.
Moć lokalne samouprave
Kako se ispostavilo, Zakon o telekomunikacijama iz 1996. (TCA) dao je lokalnim samoupravama značajna ovlašćenja da kontrolišu postavljanje novih bežičnih objekata; samo treba da znaju kako da iskoriste ovu moć u svoju korist.
„Jedini istinski efikasan način kontrole broja i postavljanja bežičnih objekata u jurisdikciji je dobro sačinjena lokalna uredba o zoniranju“, rekao je za Epoch Times Andrev Campanelli, advokat sa iskustvom u rešavanju spornih slučajeva tornjeva mobilne telefonije i parnica zasnovanih na TCA.
Dobro sačinjena uredba o zoniranju bi detaljno opisala pogodna mesta za postavljanje tornjeva. Ove lokacije se generalno savetuju da budu neupadljive i što dalje od stambenih zona. Što je najvažnije, uredbe o zoniranju bi takođe uključivale proceduralne smernice koje omogućavaju odboru za planiranje da donosi odluke bez kršenja TCA.
Telekomi „znaju zakon, a takođe, nažalost, znaju da većina lokalnih vlada nema pojma“, rekao je gospodin Kampaneli, „i to iskorištavaju“.
Dobro napisana uredba o zoniranju bi postavila propise za postavljanje bežičnih objekata uz sprečavanje suvišnih instalacija.
Jedan od proceduralnih zahteva TCA je da lokalne samouprave moraju da traže od telekoma da dokaže da postoji praznina u uslugama poziva i da su nove instalacije za koje se prijavljuje najmanje nametljivo sredstvo za popunjavanje te praznine.
Većina uredbi o zoniranju nema proceduralne smernice koje odbor za planiranje može slediti, tako da mnogi greškom odbiju zahtev bez rešavanja ovog proceduralnog zahteva, što rezultira da telekom podnese tužbu u roku od 30 dana od donošenja odluke. U ovim slučajevima sud uvek presudi u korist telekoma zbog greške lokalne vlade, objasnio je gospodin Kampaneli.
Nekoliko lokalnih organizacija pruža besplatne primere lokalnih uredbi na svojim veb stranicama. Međutim, gospodin Kampaneli je naglasio da se uredbe o zoniranju ne mogu direktno kopirati jer se uredbe mogu značajno razlikovati u zavisnosti od vrste zemljišta i opštine.
Dok neki ljudi traže moratorijum ili rezoluciju o prekidu i odustajanju, gospodin Kampaneli je objasnio da ni jedno ni drugo ne bi bilo efikasno za kontrolu postavljanja tornjeva za mobilnu telefoniju.
Zahtevi za izdavanje dozvole moraju biti obrađeni u određenom roku od dana podnošenja, bez obzira da li je zahtev potpun. Ovaj vremenski period posvećen obradi aplikacije naziva se „presudni čas“. Rezolucije o moratorijumu i rezolucije o prekidu i odustajanju nemaju zakonsko ovlašćenje da zaustave ili odlože „presudni čas“.
Ažuriranje lokalne uredbe
Gospodin i gospođa Molnar zatražili su od svoje lokalne uprave da ažurira svoju uredbu o bežičnim uređajima.
„Često kažem ljudima: ako zaista ozbiljno razmišljate o promeni stvari u svom gradu, morate biti najobrazovanija osoba“, rekao je gospodin Molnar. Ako je obrazovan o ovim pitanjima, advokat neće biti viđen kao „divlji teoretičar zavere“.
U proleće 2020. Molnari su počeli da posežu za gradskim odbornicima i sastaju se sa njima pojedinačno.
Neki od 500 ljudi koji su potpisali peticiju formirali su Ithacans for Responsible Technology, radnu grupu koju su Molnari i još četiri aktivna člana vodili zajedno. Stotine ljudi bile su deo mejling liste i slale su svedočenja, izražavajući svoju zabrinutost lokalnim zvaničnicima.
„Postoji moć u brojevima. Kada imate dvoje ljudi u kontaktu sa članovima saveta u odnosu na 200, to čini razliku“, rekao je gospodin Molnar.
U početku im niko od odbornika nije verovao. Gospodin i gospođa Molnar su bezuspešno pokušavali da dobiju podršku lokalnih medija. Profesor Kornela je takođe poslao mejlove vladi protiveći se naporima Molnara, što je dodatno narušilo kredibilitet para.
Molnari su odgovorili profesoru putem mejla, opovrgavajući njegove tvrdnje, ali izgledalo je kao da su udarili u zid.
Četiri meseca nakon toga, njih dvoje su skoro odlučili da odustanu. Ali dan kasnije, gospodin Molnar je imao svoj prvi uspešan razgovor sa jednim članom saveta.
Član saveta ga je pozvao i „totalno se preokrenulo“, rekao je gospodin Molnar. U naredna četiri ili pet meseci „domine su pale“.
Predstojeći zakoni dizajnirani da uklone lokalnu kontrolu
Itaka ima dve opštine, jednu za grad i jednu za opštinu. Grad Itaka je 2021. ažurirao svoju uredbu o zoniranju, a opština Itaka je ažurirala svoju uredbu 2023. godine.
Gospodin Molnar je rekao da su se tokom godina on i njegova supruga sprijateljili sa odbornicima i njihovim osobljem, što je znatno olakšalo praćenje novih bežičnih objekata. Bez obzira na to, njih dvoje bi se prijavili na dnevni red sastanaka kako bi pregledali nove prijave.
„Znam mnogo gradova koji su pokušali, a nisu uspeli. Dakle, nije sve ružičasto“, dodao je on. „Ali takođe znam da ima mnogo primera gde su građani poput nas nastavili da pritiskaju i istrajavaju, i na kraju su uradili bar neke dobre stvari.
Međutim, novi zakoni mogu da unište mukotrpan napredak koji su Molnari postigli u protekle tri godine.
Oko 50 zakona se trenutno ubrzano provlači kroz Kongres i Senat. Među njima, H.R.3557—Američki zakon o implementaciji širokopojasnog pristupa iz 2023—je najozloglašeniji.
To uklanja lokalnu kontrolu nad postavljanjem tornjeva mobilne telefonije, rekla je advokat Odet Vilkins za Epoch Times putem e-pošte. Gospođa Vilkins predvodi akciju protiv 5G malih baznih stanica u Njujorku.
Predlog zakona nadmašuje sudsku praksu koja zahteva od telekom operatera da dokažu nedostatak usluga i koriste najmanje nametljiva sredstva da popune tu prazninu za svoje bežične instalacije.
Kada je TCA usvojen, Kongres je uspostavio „ravnotežu interesa“ bežične industrije i zaštite stanovnika lokalnih vlasti, rekao je gospodin Kampaneli. Ovaj bilans bi bio „potpuno uništen“ novim predlogom zakona.
„Ako to prođe, bežični uređaji će početi da se pojavljuju na travnjacima ispred ljudi. Svuda,“ nastavio je, „protiv njihove volje i bez da im išta plaćaju“.
