Ron Pol: Hoće li BRIKS uništiti dominaciju dolara?
Pravni problemi Donalda Trampa, mogućnost da će se Džo Bajden suočiti sa istragom o opozivu i druge priče vezane za predstojeće predsedničke izbore u SAD, doveli su do toga da američki mediji promaše priču od potencijalno većeg značaja. Ovo je bila odluka BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), koji su formirali svoj savez kako bi osporili političku i ekonomsku dominaciju SAD, da u svoju grupu uvedu šest novih zemalja: Argentinu, Egipat, Etiopiju, Iran, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate.
Jedan od načina na koji se BRIKS nada da će ostvariti svoje ciljeve je potkopavanje temelja američke moći: status globalne rezervne valute dolara. Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula de Silva pozvao je zemlje BRIKS-a da stvore sopstvenu valutu, dok se Indija zalaže da njeni trgovinski partneri, uključujući Rusiju, trguju u indijskim rupijama, a ne u američkim dolarima. Kina i druge zemlje BRIKS-a takođe su navodno preduzele korake da istraže korišćenje zlata umesto dolara za međunarodnu trgovinu.
Nakon što je tadašnji predsednik Ričard Nikson prekinuo vezu između dolara i zlata 1971. godine, Henri Kisindžer je pregovarao o sporazumu sa Saudijskom Arabijom gde će, u zamenu za američku diplomatsku i vojnu podršku, Saudijska Arabija koristiti dolare za svoje poslove na međunarodnom tržištu nafte. „Petrodolar“ je okosnica statusa rezervne valute dolara. Početkom ove godine, Saudijska Arabija je potpisala sporazum sa Brazilom o prihvatanju brazilske valute umesto dolara za kupovinu nafte. Ako Saudijska Arabija potpiše slične sporazume sa drugim zemljama BRIKS-a, to će ubrzati kraj vladavine dolara kao rezervne valute.
Otac Elona Maska smatra da se planira UBISTVO njegovog sina – Napadaju ga kako bi opravdali atentathttps://t.co/IJ52vy9PFf
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 5, 2023
Odbijanje dolara je takođe velikim delom izazvano negodovanjem zbog „instrumentalizacije“ statusa rezervne valute dolara. Američka vlada koristi poziciju rezervne valute dolara kako bi primorala druge zemlje da se pridržavaju američkih sankcija protiv najnovijeg „imenovanog Hitlera“. Sankcije su čin rata, tako da primoravajući druge zemlje da prate američke sankcije, američka vlada ih uvlači u sukobe koji nisu u njihovim nacionalnim interesima. Bilo je neizbežno da arogancija spoljnopolitičke elite SAD na kraju izazove reakciju. Reakcija je počela prošle godine kada su SAD zahtevale da se druge zemlje pridruže sankcijama Rusiji, bez obzira na efekte tih sankcija na njihove sopstvene ekonomije.
Pokret da se zameni ili barem stvori alternativa za dolar takođe je vođen zabrinutošću zbog dugoročnih efekata ogromnog američkog nacionalnog duga. Uprkos tvrdnjama obe strane da su nedavni dogovori o gornjoj granici duga pokazali da su Kongres i predsednik postali ozbiljni u vezi sa fiskalnom odgovornošću, dug od 33 biliona dolara i dalje je spreman da poraste za čak 115 biliona dolara u narednih 30 godina. Kongres i predsednik odbijaju da smanje potrošnju u bilo kojoj oblasti. Ne mogu čak ni da prestanu da ubacuju milijarde u rat u Ukrajini, iako se ovoj potrošnji protivi jasna većina Amerikanaca.
Nažalost, biće potreban šok kao što je odbacivanje statusa rezervne valute dolara i rezultirajuća kriza dolara da bi primorali američku vladu i narod da preduzmu korake kako bi oterali svoju zavisnost od potrošnje na socijalnu pomoć i fiat valute. Ovo će značiti neka teška vremena koja su pred nama. Međutim, ekonomski pad možda neće trajati onoliko dugo koliko ljudi očekuju. Dobra vest je da bi kriza mogla dovesti do povratka na ograničenu ustavnu vladu, istinsku ekonomiju slobodnog tržišta bez korporacija i kronizma, spoljnu politiku zasnovanu na miru i slobodnoj trgovini i monetarni sistem slobodnog tržišta.
Nulta Tačka/InfoWars
