Studija: Politika boravka kod kuće u toku pandemije COVID-19 dovela do prekomernih smrti
Napori zvaničnika javnog zdravlja da zaštite građane od infekcije COVID-19 i spreče smrtnost možda su se izjalovili, sugeriše nova studija objavljena u Health Economics. Štaviše, napori bi mogli biti povezani sa viškom smrtnih slučajeva.
Obavezno nošenje maski i socijalno distanciranje postali su svakodnevne direktive za milione širom sveta kada je virus COVID-19 eksplodirao na sceni 2020. Naredbe o karantinu (SIP) ili ostanku kod kuće brzo su usledile uprkos dokazima koji podržavaju protokol koji je ostavljao ljude slobodnim.
Sada, tim naučnika iz Kalifornije, Roud Ajlenda i Masačusetsa izražava poverenje na osnovu rezultata rigoroznog istraživanja koje ispituje da li naredbe o ostanku kod kuće možda nisu bile toliko efikasne kao što su se zdravstveni zvaničnici u početku nadali. U stvari, oni su mogli dovesti do kratkoročnih i dugoročnih zdravstvenih posledica.
Karantini nisu smanjili višak smrtnih slučajeva
Nakon ispitivanja SIP protokola iz desetina zemalja, istraživači su utvrdili da ograničavanje ljudi da napuštaju svoje domove nije smanjilo višak mortaliteta. Protokoli su možda takođe doprineli višku „smrti od očaja“ koji nisu povezani sa virusom, već sa efektima društvene i ekonomske izolacije.
Da bi izmerili uticaj politike, istraživači su duboko zaronili u podatke koristeći Oksfordski program za praćenje COVID-19 vladinih odgovora. Resurs im je omogućio da izvlače dnevne informacije i na nivou zemlje i na nivou države SAD, ali su pravili prosek podataka kako bi stvorili nedeljnu vrednost pre i posle postavljanja ograničenja.
Konkretno, istraživači su pogledali podatke iz 43 zemlje i svih 50 američkih država i ispitali nedeljne stope smrtnosti koje su dovele do ograničenja za godine 2015–2019. Zatim su ih uporedili sa nedeljnim stopama u 2020. nakon što su strategije za ublažavanje uticaja zajednice sprovedene 25 nedelja. Podaci su procenjeni sa prvim podatkom obeleženim prvim smrtnim ishodom od COVID-19 u svakom regionu. Istraživači su takođe pogledali koliko je vremena bilo potrebno državama i zemljama da uvedu ograničenja nakon prve smrti.
Smrtni slučajevi usled COVID-19 i svih drugih nepovezanih uzroka smrti izračunati su korišćenjem stopa incidencije i za američke države i za 43 zemlje i upoređene sa regionima koji nisu sprovodili naredbe o ostanku kod kuće.
Što se tiče viška smrtnih slučajeva, zemlje su u proseku imale 1,68 na 100.000 u prvih 50 nedelja 2020. godine, dok su Sjedinjene Države u proseku 2,13 na 100.000 u prvih 47 nedelja dok su bile na snazi SIP politike.
FINSKA prva u svetu započela testiranje DIGITALNIH PASOŠA- https://t.co/6DVNyzH54z
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 7, 2023
„U oba okruženja nismo uspeli da otkrijemo da su SIP politike smanjile višak smrtnih slučajeva“, napisali su autori u radu. „Politika SIP-a može povećati ili smanjiti smrtnost povezanu sa COVID-19, a istovremeno bi mogla povećati smrtnost od drugih uzroka. Razlike u višku smrtnih slučajeva pre i posle primene SIP politika nisu primećene čak ni kada se uzimaju u obzir stope smrtnosti od COVID-19 pre SIP-a, dodaju oni.
Ako su SIP politike trebalo da smanje smrtnost od COVID-19, trebalo je da postoji negativna povezanost između smrtnih slučajeva i SIP mera tokom 25 nedelja, tvrde autori u radu. Međutim, otkrili su suprotno. Što su ljudi duže bili „zaštićeni“, to je veća stopa smrtnosti od COVID-19 na međunarodnom i domaćem nivou. Uspon se desio i u odnosu na sveukupne uzroke smrti. Na međunarodnom nivou, procenjeno je 10 na 100.000 viška smrtnih slučajeva u poređenju sa primenom pre SIP-a. U Sjedinjenim Državama taj broj je bio 5 na 100.000. Međutim, interval poverenja je bio širok, što ukazuje na veliku nesigurnost u proceni.
„Rezultati… sugerišu da su razlike u višku mortaliteta između zemalja koje su sprovodile SIP politike u odnosu na zemlje koje nisu sprovodile SIP politike bile u opadanju u nedeljama pre implementacije SIP-a“, napisali su autori studije. „Slično međunarodnim poređenjima, nalazimo da je implementacija SIP-a povezana sa povećanjem viška mortaliteta“.
Prednosti i rizici
Tokom pandemije, mnogi zvaničnici globalne vlade objavili su stroge naredbe sa ciljem da ograniče međusobne kontakte ljudi kako bi se usporilo širenje COVID-19. U teoriji, usporavanje širenja bolesti bi obuzdalo infekcije i sprečilo da bolnice budu preplavljene.
Čak i ako su politike karantina smanjile prenos virusa, kao što sugerišu neke studije, njihov uticaj na druga zdravstvena ponašanja može dovesti do drugih štetnih efekata na fizičko i mentalno blagostanje, sa nekim posledicama povezanim sa samoubistvom i slučajnom smrću.
Štaviše, jedna studija iz 2021. otkrila je da se COVID-19 zapravo više prenosi kada se izdaju naredbe o karantinu. Neformalna druženja kao što su proslave rođendana i druga praznična okupljanja, koja SIP protokoli nisu sprečili, rezultirala su opuštenim naporima za ublažavanje posledica u poređenju sa onima koji se primenjuju u formalnim okruženjima kao što su radna okruženja, kojima su se SIP protokoli bavili. Ova neformalna okupljanja su bila povezana sa povećanom stopom prenosa unutar domaćinstava.
Prema studiji iz 2020. objavljenoj u JAMA Network Open, prodaja alkohola se više nego udvostručila krajem marta 2020, što ukazuje da su ljudi konzumirali alkohol da bi se nosili sa stvarima kao što su anksioznost, depresija i dosada povezanim sa naredbama da ostanu kod kuće. Alkohol je povezan sa rakom, srčanim oboljenjima, moždanim udarom, oštećenjem jetre i drugim zdravstvenim problemima.
Druge studije su pokazale da se zlostavljanje dece i porodično nasilje povećalo tokom izolacije u pandemiji, a skrininzi raka koji su odloženi tokom karantina mogli su da dovedu do lošijih ishoda lečenja. Predoziranja drogom i ubistva su takođe bili u porastu.
