IBM izdaje smernice za implementaciju DIGITALNOG EVRA – Kraj privatnosti
Nakon nedavnih IBM-ovih smernica o uvođenju digitalnog evra, čiji je cilj jačanje inicijativa Evropske centralne banke (ECB) za digitalnu valutu, zabrinutost oko privatnosti i građanskih sloboda postaje sve hitnija. Dok IBM pedantno iznosi niz preporuka za integraciju digitalnog evra u finansijsku infrastrukturu evrozone, ostavlja otvorena pitanja o tome kako bi ove mere mogle da ugroze individualne slobode.
IBM-ov nacrt, koji je u skladu sa zakonodavnim predlozima Evropske komisije (EK), naglašava važnost izgradnje na „postojećim šinama“. Ipak, nastojanje kompanije za veću ekspanziju izaziva zabrinutost da bi centralizovana digitalna valuta mogla da pogorša mogućnosti nadzora i vladinu kontrolu nad ličnim finansijama. Fokus na „jednostavnosti“ kao katalizatoru za usvajanje praktično izostavlja detaljno istraživanje kompromisa u privatnosti i autonomiji koji mogu proizaći iz ove navodne jednostavnosti.
FINSKA prva u svetu započela testiranje DIGITALNIH PASOŠA- https://t.co/6DVNyzH54z
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 7, 2023
Dok IBM predviđa posrednički pejzaž na „više nivoa“ za digitalni evro, sama uloga posrednika predstavlja potencijalne rizike. Naglašavanje saradnje između velikih i malih posrednika kako bi se olakšalo usvajanje je dobro i dobro, ali se malo pominje kako bi ovaj ekosistem zaštitio krajnje korisnike od prikupljanja podataka, praćenja ili još gore.
IBM-ov poziv za standardizovane API-je za laku integraciju je mač sa dve oštrice. S jedne strane, to može podstaći tržišnu konkurenciju; s druge strane, to bi takođe moglo olakšati široko rasprostranjeno prikupljanje podataka i nadzor. Štaviše, fokus kompanije na jačanju mera privatnosti van mreže iz predloga EK da se uključe onlajn aktivnosti nedostaju u specifičnostima. Šta zapravo znači „privatnost transakcija od kraja do kraja“ kada je takav finansijski sistem inherentno vezan za nadzor vlade?
IBM-ovo zalaganje za harmonizovana pravila privatnosti, usklađena sa postojećim propisima, možda na površini zvuči racionalno. Ali u eri spornih debata oko privatnosti, usklađivanje sa relevantnim preovlađujućim propisima možda neće ići dovoljno daleko da bi se zaštitile individualne slobode, posebno imajući u vidu da se trenutna pravila često kritikuju zbog neadekvatne u odnosu na naprednu tehnologiju.
Iako IBM ne insistira na blockchain tehnologiji kao preduslovu, njegovo odobravanje tehnologije kao „povoljnih alternativa“ ne priznaje da se čak i blockiichain može manipulisati kako bi se ugrozila privatnost, posebno u centralizovanom modelu kao što je digitalna valuta centralne banke (CBDC) .
IBM-ov oprezan pristup implementaciji, koji se zalaže za minimalno održiv proizvod podržan „peščanikom“ otpornim na greške, može izgledati razumno. Ipak, važno je zapitati se ko treba da definiše pojmove „neuspeh“ i „uspeh“ i koje metrike se koriste. Da li su privatnost i građanske slobode uključene kao ključni indikatori učinka u predviđeno okruženje IBM-a?
