LANCET tvrdi da je malokrvnost posledica RASIZMA
Nekada poštovani medicinski časopis Lancet posvetio je ceo članak uticaju „strukturalnog rasizma“ na anemiju zbog nedostatka gvožđa.
„Anemija nije podjednako raspoređena prema „rasi“,“ tvrdi Lancet , a bogata i siromašna tla „su metafora za strukturalni rasizam, koji za rezultat ima različit pristup dobrima, uslugama i mogućnostima društva prema „rasi“.“
„Disparitet u anemiji zbog nedostatka gvožđa prema mestu i ‘rasi’ je biološki pokazatelj različitog pristupa dobrima, uslugama i mogućnostima,“ navodi se, a različit pristup „zdravoj ishrani, obrazovanju i čistoj životnoj sredini je složen različitom izloženošću infekcijama, siromaštvu i stresu i različitom pristupu zdravstvenoj zaštiti, posebno kod teških menstrualnih krvarenja.”
Ne samo da je „strukturalni rasizam“ kriv za veće stope anemije među crnim ženama širom sveta, časopis tvrdi da ovu razliku podstiče još jedan progresivni bauk: Patrijaršija.
Zbog „patrijarhalnog tabua koji okružuje menstruaciju“, tvrdi se, „mnoge žene ne dobijaju efikasnu negu zbog obilnog menstrualnog krvarenja“.
UŽIVO! OVO SU MNOGI ČEKALI! PRAVO IZ ZAGREBA U BUNKER STIŽE „BEZ DLAKE NA GLAVI“
Zanimljivo za medicinski časopis, članak troši malo vremena upuštajući se u stvarne biološke i genetske faktore koji stoje iza različitih stopa anemije među crncima i belcima.
Američki časopis za epidemiologiju , na primer, otkrio je 2009. da je anemija bila 3,3 puta češća kod crnaca nego belaca, čak i „nakon prilagođavanja za demografske varijable, socioekonomske faktore i komorbidne uslove“.
Štaviše, anemija srpastih ćelija (SCA), genetsko stanje koje utiče na crvena krvna zrnca, može da utiče na bilo koga, ali crnci su pod većim genetskim rizikom od bolesti, što nema nikakve veze sa „strukturalnim rasizmom“ ili bilo kojim drugim sociološkim konstruktom.
Bez straha u svom krstaškom ratu da anemiju prikači rasizmu, Lancet navodi da su razlike u anemiji između crne i bele populacije „konvencionalno i pogrešno shvaćene u medicini kao inherentne biološke razlike između ‘rasa’.
Zatim se dalje priznaje da postoje „genetski doprinosi“ statusu gvožđa, ali se dodaje da je „društveni konstrukt ‘rase’ loš zamenik za ovu varijabilnost.
Umesto da se „hvata u koštac sa različitim pristupom zdravom životu, sistemski rasizam znači da su dispariteti u anemiji izazvanoj nedostatkom gvožđa predugo bili uokvireni kao biološke razlike, pozivajući se na genetska objašnjenja sa različitim pragovima anemije za crne žene“, proglašava se.
„Neuspeh da se prepozna rasizam koji podupire razlike u anemiji od strane ‘rase’ manifestuje se kao tvrdoglavi međugeneracijski nedostatak koji zahteva našu hitnu pažnju“, zaključuje se.
