Šef NATO-a otvoreno priznaje da je Rusija intervenisala u Ukrajini zbog širenja NATO-a
Tokom govora u EU Parlamentarnom odboru za spoljne poslove u četvrtak, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je jasno i više puta priznao da je Putin doneo odluku da započne specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini zbog straha od ekspanzionizma NATO-a.
Njegovi komentari, koje je prvobitno označio novinar Tomas Fazi, glase kako sledi:
„Pozadina je bila da je predsednik Putin izjavio u jesen 2021. i zapravo poslao nacrt sporazuma koji su želeli da NATO potpiše, da obećava da više neće biti proširenje NATO-a. To je ono što nam je poslao. I bio je preduslov da ne izvrše intervenciju. Naravno da to nismo potpisali”.
Desilo se suprotno. Hteo je da potpišemo to obećanje, da nikada nećemo širiti NATO. Hteo je da uklonimo našu vojnu infrastrukturu kod svih saveznika koji su ušli u NATO od 1997. godine, znači pola NATO-a, cela Centralna i Istočna Evropa, treba da uklonimo NATO iz tog dela naše Alijanse, uvodeći neku vrstu B članstva, ili članstvo druge klase. To smo odbili.
Zato je krenuo u rat da spreči NATO, više NATO-a, blizu njegovih granica”.
Stoltenberg je ove opaske izneo kao deo opšteg likovanja zbog činjenice da je Putin intervenisao u Ukrajini kako bi sprečio širenje NATO-a, a ipak je intervencija dovela do toga da su Švedska i Finska podnele zahtev za pridruživanje alijansi, rekavši da to „pokazuje da kada je predsednik Putin izvršio invaziju na evropsku zemlju da bi sprečio više NATO-a, dobija upravo suprotno”.
Stoltenbergove primedbe bi verovatno bile klasifikovane kao ruska propaganda od strane plutokrata finansiranih „stručnjaka za dezinformacije“ i imperijalnih „provera činjenica“ da ih je neko poput vas ili mene rekao onlajn, ali zato što su dolazile od šefa NATO-a kao deo izjava protiv ruskog predsednika, to je dozvoljeno da prođe bez prigovora.
U stvarnosti, Stoltenberg samo iznosi dobro utvrđenu činjenicu: suprotno zvaničnom zapadnom narativu, Putin je intervenisao u Ukrajini ne zato što je zao i mrzi slobodu, već zato što nijedna velika sila nikada ne dozvoljava da se strane vojne pretnje gomilaju na njenim granicama — uključujući Sjedinjene Države. Zato su mnogi zapadni analitičari i zvaničnici godinama upozoravali da će akcije NATO-a izazvati rat, a ipak, kada je izbio rat, bili smo zapljusnuti cunamijem masovne medijske propagande koja je iznova i iznova ponavljala da je to „ničim izazvana invazija”.
Bilo bi tako vrlo, vrlo lako sprečiti ovaj užasan rat. Prošlo je mnogo upozorenja za upozorenjem da bi se sve ovo desilo. Šansa za šansom za šansom da se izbegne ova besmislena smrt i beda propuštena je, kako pre 2014. tako i svake godine nakon toga. Američka centralizovana struktura moći svesno je izabrala ovaj rat i to je učinila da unapredi svoje interese. Kada bi ljudi ovo zaista, duboko razumeli, čitavo zapadno carstvo bi propalo.
Karma! Proizvođač vakcina morao da oda počast ĐOKOVIĆU nakon pobede na US-Openu https://t.co/KDQcde47dv
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 11, 2023
Prokleta stvar je kako će vas nazvati agentom Kremlja jer kažete da je ovaj rat izazvan ekspanzionizmom NATO-a i da služi interesima SAD, čak i kada NATO otvoreno kaže da je ovaj rat izazvao ekspanzionizam NATO-a, a američki zvaničnici stalno govore da je ovo rat koji služi interesima SAD.
Najnovija izjava u poslednjoj kategoriji došla je u obliku tvita u četvrtak lidera manjine u Senatu Miča Mekonela, koja glasi: „Biti sa našim saveznicima protiv ruske agresije nije dobročinstvo. U stvari — to je direktna investicija u popunjavanje američkog arsenala američkim oružjem koje su napravili američki radnici. Širenje naše odbrambene industrijske baze stavlja Ameriku u jaču poziciju da nadmaši Kinu”.
Kada zvanični autorizovani kreatori narativa priznaju ove stvari, to je u redu, ali kada to urade normalna ljudska bića, to je dezinformacija Kremlja. To je zato što kada to urade ovlašćeni kreatori narativa, oni to rade da unaprede informacione interese američke imperije — da objasne ratom umornim Amerikancima kako ovaj rat koristi njihovoj zemlji, ili da se rugaju Putinovom neuspehu da zaustavi proširenje NATO-a — dok normalni ljudi to rade da bi utvrdili šta je istina i činjenično stanje.
Sve se ovo dešava pošto studiju koju sponzoriše EU sa grupom koju finansira američki oligarh Pjer Omidijar prenose masovni mediji kao što je The Washington Post, otkrivajući da Tviter pod Ilonom Maskom nije učinio dovoljno da cenzuriše „rusku propagandu“ na platformi. Ovo bi dovelo do toga da Mask prekrši Zakon o digitalnim uslugama Evropske unije, koji zahteva da platforme ograniče takve materijale.
Kao što je Glen Grinvald primetio, Zakon o digitalnim uslugama definiše „rusku propagandu” tako široko da uključuje „ideološko usklađivanje sa ruskom državom” u kategoriju materijala koji se moraju cenzurisati, što uključuje ljude koji „papagajiraju narative Kremlja kroz prvobitno proizvedeni sadržaj ili širenjem narativa usklađenih sa Kremljom različitim ciljnim grupama i na različitim jezicima“.
Svako ko govori protiv američke spoljne politike u vezi sa Rusijom na mreži, uvek je odmah optužen da „papagajski ponavlja narative Kremlja“ od strane apologeta imperije koji bezumno ponavljaju ono u šta su im rekli da veruju od strane medija kao što je The Washington Post, bez obzira da li imaju ikakve veze sa ruskom vladom ili ne. Ja lično nemam nikakvu povezanost ili interakciju sa ruskom državom, a ipak dobijam mnoge od ovih optužbi svakog dana na internetu samo zato što kritikujem spoljnu politiku SAD.
Da sam ja generalni sekretar NATO-a koji javno likuje kako su Putinovi napori da zaustavi širenje NATO-a propali, bilo bi u redu da priznam da je širenje NATO-a izazvalo ovaj rat nakon odbijanja da sprečimo nepotreban sukob. Ali zato što nanosim štetu informacionim interesima zapadne imperije umesto da im pomažem, to me čini ruskim propagandistom.
To nije zato što je definicija „ruske propagande“ pogrešna, već zato što funkcioniše tačno onako kako je zamišljeno. Napor da se marginalizuje i eliminiše „ruska propaganda“ nikada nije imao nikakve veze sa borbom protiv stvarnih materijala koje je objavila ruska država (koji u suštini nemaju postojanje u zapadnom svetu); pritisak je uvek bio u gušenju opozicije spoljnoj politici SAD.
Kao i mnogo toga na ovom svetu, kada se ispituje ponašanje moći, na kraju je sve o kontroli naracije. Moćni shvataju da onaj ko kontroliše dominantnu priču o svetskim događajima zapravo kontroliše svet, jer prava moć nije samo kontrola onoga što se dešava, već i kontrola onoga što ljudi misle o tome šta se dešava. To je pravi lepak koji drži na okupu imperiju centralizovanu u SAD, i svet nikada neće imati priliku da upozna mir sve dok ljudi ne počnu da shvataju šta se zaista dešava.
