Naučnici primenjuju gensku terapiju na mozak kako bi doveli do prekida raznih zavisnosti
Profesor Državnog univerziteta u Ohaju Kristof Bankijevič nikada nije zamišljao da će raditi sa majmunima alkoholičarima. Ipak, kroz svoje istraživanje Parkinsonove bolesti, počeo je da shvata da bi – zahvaljujući ovim majmunima – mogao imati jedinstveni uvid u moždane puteve zavisnosti i načine da ih preoblikuje na bolje.
„Čvrsto verujem da sve poremećaje mozga, kao što su zavisnosti, moramo posmatrati kroz sočivo različitih veza“, kaže on. „Mozak je neverovatan u organizovanju veza, ali određeni pojedinci su skloniji da budu povezani na određene načine.“
I Parkinsonova bolest i zavisnosti su suštinski povezane sa supstancom zvanom dopamin, često poznatom kao hemikalija zadovoljstva. Aktivnosti kao što su seks, piće, uzimanje zabranjenih droga, osvajanje novca na automatu ili gledanje pornografije preplavljuju mozak naletima dopamina, stvarajući želju da se to iskustvo ponovi.
Neki ljudi su posebno podložni tome da brzo postanu zavisni od ovih porasta dopamina, što se kasnije može razviti u zavisnost. Kada se ova ponašanja pretvore u hronične navike, mozak svaki put počinje da proizvodi sve manje dopamina, zbog čega zavisnici često objašnjavaju da im konzumiranje alkohola ili droga zapravo ne pruža nikakvo zadovoljstvo.
Parkinsonova bolest, bolest koja postepeno ubija ćelije u mozgu koje proizvode dopamin, je veoma različita, ali mnogi od najnovijih terapijskih pristupa koriste genijalne ideje za zamenu izgubljenog dopamina. Jedna posebna terapija koja se proučava uključuje isporuku gena za protein koji se zove neurotrofni faktor koji potiče od glija (GDNF) u mozak, koji zatim podstiče proizvodnju dopamina.
Bankijevič je počeo da se pita da li bi isporuka GDNF-a u područja mozga povezana sa zavisnošću i nagradom putem genske terapije mogla pomoći da se disfunkcionalni putevi koji se vide kod alkoholičara vrate u normalu. Da bi to dokazao, uzeo je majmune makakije, koji dele istu ljudsku slabost prema alkoholu, i zalio ih rastvorom pogodnim za majmune koji je po jačini bio sličan pivu. Četiri alkoholisana makaka su zatim dobila GDNF terapiju, sa brzim rezultatima.
Demokratija po principu EU?! Ukrajinska PENZIONERKA osuđena na 5 godina zatvora jer je lajkovala objave na društvenim mrežama- https://t.co/iNQH7tSeHt
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 11, 2023
„Bilo je odgovorno za potpuni prestanak interesovanja za alkohol za ove životinje“, kaže Bankijevič. „Takođe, više nisu bili zainteresovani za slatka pića ili čak previše jeli, dok su majmuni koji nisu primili terapiju pili sve više i više“.
Studija, koja je prošlog meseca objavljena u časopisu Nature Medicine, stvorila je nadu da bi jednog dana mogla da predstavlja rešenje za poremećaj upotrebe alkohola, koji ostaje veliki društveni problem širom sveta. Zloupotreba alkohola ostaje najveći faktor rizika za smrt, invalidnost i loše zdravlje među onima starosti između 15 i 49 godina i povezana je sa 20.970 smrtnih slučajeva među svim starosnim grupama 2021.
Bankijevič sugeriše da bi se to takođe moglo koristiti kao rešenje za druge teške zavisnosti, na primer zavisnost od opijata. „Zavisnost od alkohola je ogroman društveni problem jer 90 odsto obolelih trenutno ima recidiv, a neki od njih su neverovatno teški slučajevi“, kaže on. „Mislim da je ovo mesto gde bi genska terapija mogla biti opravdana.“
Mutirani geni
Reinženjering mozga u pokušaju da se promeni ljudsko ponašanje počelo je da se pojavljuje kao nova tehnika u medicini, posebno imajući u vidu ograničenja tradicionalnih psihoterapija kao tretmana zavisnosti. Dok se kognitivna bihejvioralna terapija trenutno smatra zlatnim standardom za lečenje poremećaja upotrebe alkohola, više od 60 odsto pacijenata ima recidiv u prvoj godini.
Jedan od razloga za to je što, iako destabilizujući životni događaji poput traume mogu doprineti nastanku zavisnosti, istraživanja sve više pokazuju da one imaju i genetsko poreklo. Različiti geni aktivni u mozgu mogu stvoriti urođene nagone kojima se teško odupreti, kada su ranjivi ljudi izloženi porocima kao što su kockanje, nikotin ili druge supstance koje izazivaju zavisnost. „Naši geni utiču na naše sklonosti, koje utiču na naše prirodne sklonosti, zbog čega je kod nekih ljudi veća verovatnoća da dožive probleme“, kaže Danijel Dik, profesor psihijatrije na Univerzitetu Rutgers u Nju Džersiju i autor knjige Dečji kod.
