Kako maske zaista „funkcionišu“ i zašto opet hoće da ih nosimo
Teško je poverovati da javno zdravlje pokušava da natera svet da ponovo svi nose maske, ali evo izgleda smo došli ponovo do toga.
Pitanje je zašto?
Cilj je sledeći: maske ne funkcionišu tako što kontrolišu virus. Maske funkcionišu tako što kontrolišu ljude.
Ako govorimo o zaustavljanju širenja virusa, maske jednostavno ne funkcionišu.
Ali ako govorimo o raspirivanju straha, usađivanju slepe poslušnosti državnim vlastima, pojačavanju razdora među građanima i javnoj „osudi“ skeptika i neistomišljenika – drugim rečima, stvaranju autoritarnog, čak i totalitarnog sistema javnog zdravlja – onda maske zaista dobro deluju.
MASKE NE DELUJU NA KONTROLU VIRUSA
Do ovog datuma, utvrđeno je van svake naučne sumnje da je nošenje maski neefikasno u zaustavljanju prenošenja i širenja COVID-19. Ovo važi i na mikroskopskom i na nivou populacije.
Rani nalozi za nošenje maski u vezi sa COVID-19 bili su uglavnom „opravdani“ tvrdnjom da virus SARS-CoV-2 nije sklon širenju vazdušnim putem. Međutim, od tada je dokazano da je virus SARS-CoV-2 virus koji se prenosi vazduhom (poput gripa), što znači da može ostati da cirkuliše u vazduhu u prostoriji duži vremenski period i širi se na ovaj način. Takođe je dokazano da su virusi SARS-CoV-2 mnogo manje veličine od rupa na tkanini i hirurškim maskama.
Prema tome, na mikroskopskom nivou, Harvi Riš je u pravu: pokušavati da blokirate virus SARS-CoV-2 hirurškom maskom je bukvalno kao pokušaj da komarce sprečite u svom dvorištu postavljanjem ograde od lanaca.
Na nivou populacije, najnovija Cochrane meta-analiza dostupnih randomizovanih, kontrolisanih ispitivanja u vezi sa nošenjem maski i respiratornim virusima zaključila je da „Nošenje maski u zajednici verovatno ima malu ili nikakvu razliku u ishodu bolesti slične gripu (ILI)/COVID ‐19 kao bolest u poređenju sa nenošenjem maski. Nošenje maski u zajednici verovatno ima malu ili nikakvu razliku u ishodu laboratorijski potvrđenog gripa/SARS-CoV-2 u poređenju sa nenošenjem maski”.
(Treba napomenuti da je, kako je rasprava o maskama ponovo oživela, Cochrane bio pod intenzivnim pritiskom subjekata za maske da dodaju i modifikuju svoje komentare o ovoj studiji, pred kojom je organizacija kapitulirala.)
Rafali, ranjeni, ima i žrtava! Novi sukob migranata kod Suboticehttps://t.co/3KXSDbm4xw
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 12, 2023
Štaviše, ova studija je samo jedna pored stotina drugih studija koje jasno ocrtavaju epidemiološku neefikasnost i stvarnu štetu maski, od kojih su mnoge poznate od najmanje 2021.
Da rezimiramo: na mikroskopskom nivou, maske ne zaustavljaju izlazak ili ulazak virusa u ljudska tela, a na nivou populacije nije se pokazalo da upotreba maski daje ikakvu korist, a pokazalo se da ima brojne štete.
MASKA DELUJE NA KONTROLU LJUDI
Celokupno javno zdravlje na Zapadu ima snažan politički i autoritarni impuls ugrađen u sebe od samog početka. Iako je detaljan pregled ovoga izvan okvira ovog članka, on se vraća barem na lik Rudolfa Virchova, istaknutog nemačkog lekara iz 19. veka, protivnika Semelvajsa i Darvina i osnivača takozvane „socijalne medicine“, koji je napisao da je „Medicina društvena nauka, a politika ništa osim medicine u većoj meri“.
Stav da javno zdravlje treba da ima moć da diktira nacionalnu i lokalnu politiku za „javno dobro“ (kako oni, „stručnjaci“, jednostrano to određuju) je porastao tokom prošlog veka, posebno u Sjedinjenim Državama. Oko njega su izrasle ogromne, unosne industrije, od kojih (barem od Bayh-Dole zakona) službenici javnog zdravlja često dobro profitiraju. Industrija vakcina je samo najočiglednija od njih.
Tokom COVID ere, autoritarnost javnog zdravlja prerasla je u totalitarni režim, sa neviđenim zatvaranjima, zatvaranjem škola, ograničenjima putovanja, nalozima za vakcine, itd. koje smo svi izdržali. Najvidljiviji i najlakše primenjivi simbol ove demonstracije moći bile su maske.
Maske, čak i one komično beskorisne napravljene od starih maramica, ili prljave, nedelju dana stare papirne hirurške maske koje se vide na bezbrojnim bradama, signalizirale su pokornost. Za stvarnu svrhu javnog zdravlja bespogovorne poslušnosti, maske zaista deluju veoma dobro.
Maske su efikasne u ulivanju straha ljudima. Uplašeni ljudi se lakše potčinjavaju autoritetu, posebno kada taj autoritet obećava rešenje uzroka njihovog straha.
Maske su efikasne kao vrhunski signali usklađenosti, jačajući ego pokorne osobe. Maske takođe nameću veoma snažan efekat pritiska kolega, koji gura nesigurne osobe da prate gomilu.
Maske su efikasne u ponižavanju ljudi. Neudobne su, ružne, prljave i neprirodne. One su zaista „pelene za lice“. Jednom rečju, maske su degradirajuće. Ako su nas načini ponašanja starog istočnog bloka nečemu naučili, onda je to da je sistematska degradacija pojedinaca, posebno iz očigledno glupih razloga, veoma efikasna u promovisanju totalitarnih ciljeva.
Maske su takođe izuzetno efikasne u razotkrivanju neistomišljenika. Ko se usuđuje da ustane protiv države? Postoji jedan, upravo tamo. Sram ga bilo. Izbegavajte ga. Uhapsite ga.
Tako maske zaista „funkcionišu“, i zato ih politika voli.
Zato pokušavaju da ih vrate.
