Nemačka usvojila kontroverzni zakon o zelenoj energiji koji će koštati privredu 1 bilion evra
Posle šest meseci žestoke debate, nemačka levičarska vlada usvojila je kontroverzni zakon o zelenom grejanju, Zakon o energiji u zgradama (GEG), sa visokim procenama koje ukazuju da će zakon koštati nemačku privredu preko 1 bilion evra u narednih 20 godina.
Dok su političari koji pripadaju nemačkoj vladi aplaudirali zakonu o grejanju koji je stupio na snagu u petak prošle nedelje, političke posledice verovatno tek treba da budu u potpunosti shvaćene.
Mnogi Nemci — koji se već bore sa inflacijom i usporavanjem ekonomije — odbili su nalog za postavljanje novih skupih sistema grejanja, a zakon je odbacila većina stanovništva, prema anketama. Vlada se takođe optužuje za ishitreni zakonodavni proces i nedostatak skupštinskih saslušanja, čime se dovodi u pitanje demokratska osnova zakona u celini.
Zakon nalaže da Nemci sa starijim sistemima grejanja izvrše zamenu u određenom vremenskom periodu, iako je usvojeni zakon razvodnio neke zahteve i uneo neke izuzetke. Ipak, očekuje se da će konačni trošak zakona biti ogroman, sa visokim procenama koje iznose 1 bilion evra, a niže procene kreću se na 600 milijardi evra.
Mnogi Nemci imaju svu svoju ušteđevinu u svom domu, a za mnoge starije osobe, njihovi domovi, koji često imaju starije sisteme za grejanje, doživeli su udarac zbog zakona. Istovremeno, u narednim godinama, oni će biti primorani da izvrše skupe nadogradnje grejanja — obično u obliku toplotne pumpe i pratećih troškova za efikasno funkcionisanje unutar zgrade — kako bi ispunili nove zelene standarde. Stručnjaci upozoravaju i da će gazde imati podsticaj da povećaju kirije kao odgovor na Zakon o energetici zgrada.
Problem je u tome što je otprilike tri četvrtine starih zgrada u Nemačkoj izgrađeno pre nego što su prvi propisi o toplotnoj izolaciji stupili na snagu 1979. Mnoge od ovih zgrada će sada morati da budu energetski efikasne, što predstavlja ogroman teret troškova u vreme kada je Nemačka takođe ukinula nuklearnu energiju, a cena energije, posebno nafte i prirodnog gasa, je porasla.
Holandski poslanik: Naši građani hrle u Mađarsku zbog njenih antiglobalističkih stavova – Rat u Ukrajini izazvao NATO https://t.co/EkkOYIlXyt
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 12, 2023
Slobodne demokrate (FDP), koje se obično smatraju pro-poslovnom strankom, prvo su se borile sa svojim koalicionim partnerima oko predloženog zakona, ali je na kraju liberalna stranka pomogla u usvajanju zakona u petak. Već postoje znaci da FDP plaća cenu za svoju odluku, a najnovija anketa YouGov-a pokazuje da stranka ima samo 5 odsto, što je prag za ulazak u nemački parlament.
„Postoji strah među stanovništvom“, rekao je Aleksandar Dobrind (CSU) u parlamentu. On je rekao da je to „vrhunac nepoštovanja“ prema građanima i da će CSU raditi na ukidanju zakona.
Alternativa za Nemačku (AfD), kojoj je rejting rastao otprilike u isto vreme kada se rasplamsala debata, takođe je rekla da će ukinuti zakon ako dođe na vlast, rekavši da je to težak porez za nemačka preduzeća, penzionere i one koji su uložili u kuću ili stan.
„Frakcija AfD striktno odbacuje Habekov (…) grejni čekić. Uprkos oštrim kritikama, zakon nije ni odložen ni poništen“, rekao je Mark Bernhard, portparol AfD-a. „Međutim, škakljiva stvar u vezi sa zakonom je da grejanje mora ponovo da se zameni ako ne ispuni planove opština do 2028. godine. Na ovaj način vlada krije razorne posledice po milione ljudi i prenosi rizik od toplotne tranzicije na građane”.
On je dalje istakao da bi nuklearne elektrane uštedele duplo više CO2 ako bi im se dozvolilo da nastave da rade.
Udeo siromašnih ljudi u Nemačkoj dostigao je novi maksimum, prema Federalnom zavodu za statistiku, sa podacima koji ukazuju na velike promene u nemačkoj ekonomiji. Izveštaj je takođe obuhvatio samo podatke do kraja 2021. pre dramatičnog povećanja cena hrane i energije 2022. godine.
