G20 najavljuje plan za nametanje digitalnih valuta i digitalnih ličnih dokumenata širom sveta
Lideri Grupe 20 složili su se sa planom da na kraju nametnu digitalne valute i digitalne lične karte svojoj populaciji, uprkos strahovima da će ih vlade koristiti za nadgledanje potrošnje svojih ljudi i suzbijanje neslaganja.
G20, koja je trenutno pod predsedništvom Indije, usvojila je završnu deklaraciju o ovoj temi tokom vikenda u Nju Delhiju.
Sastanak, koji je uključivao vodeće svetske ekonomije, saopštio je prošle nedelje da su se dogovorili da izgrade neophodnu infrastrukturu za primenu digitalnih valuta i ličnih dokumenata.
Grupa je rekla da su već u toku razgovori o stvaranju međunarodnih propisa za kriptovalute, ali je tvrdila da na samitu „nije bilo govora o zabrani kriptovalute“.
Mnogi kritičari su zabrinuti da će vlade i centralne banke na kraju regulisati kriptovalute, a zatim ih odmah zameniti digitalnim valutama centralne banke (CBDC), kojima nedostaje slična privatnost i sigurnost.
Indijska ministarka finansija Nirmala Sitharaman rekla je da su u toku razgovori o izgradnji globalnog okvira za regulisanje kriptovalute jer smatraju da se kriptovalute ne mogu efikasno regulisati bez potpune međunarodne saradnje.
„Predsedništvo Indije [G20] stavilo je na sto ključna pitanja u vezi sa regulisanjem ili razumevanjem da treba da postoji okvir za rešavanje pitanja vezanih za kripto imovinu“, rekla je gospođa Sitharaman pre skupa G20.
Najvažnije stavke o kojima se razgovaralo na samitu u Nju Delhiju bile su „izgradnja digitalne javne infrastrukture, digitalna ekonomija, kriptoaktiva, [digitalne valute Centralne banke]“.
Gita Gopinath, prvi zamenik generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda, rekla je u video snimku objavljenom na X da je G20 „pomogao u oblikovanju globalne perspektive o tome kako kreatori politike treba da se bave kripto imovinom“.
Ona je takođe uverila Business Today da u diskusijama „nije bilo govora o zabrani kriptovaluta, što ukazuje na globalni konsenzus protiv takvih mera”.
Međutim, neki od predloga zahtevaju dodatnu kontrolu nad kriptovalutama, koje su decentralizovane i ne funkcionišu pod kontrolom centralnih banaka.
Kritičari kažu da bi ovi predlozi mogli omogućiti vlastima da nametnu sistem socijalnih kreditnih bodova i odluče kako njihovi građani mogu da troše svoj novac.
Šef Evropske komisije ponovo naglašava potrebu za digitalnim ličnim dokumentima
Na samitu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je na formiranje međunarodnog regulatornog tela za veštačku inteligenciju (AI), digitalne ID sisteme slične pasošima za vakcinu protiv korona virusa i založila se za globalnu saradnju u rešavanju izazova koje predstavlja veštačka inteligencija.
Ona je pozvala Ujedinjene nacije da imaju ulogu u regulaciji veštačke inteligencije i nazvala digitalni sertifikat Evropske unije COVID-19 savršenim modelom za digitalnu javnu infrastrukturu (DPI), koja bi uključivala digitalne ID-ove.
„Mnogi od vas su upoznati sa digitalnim sertifikatom COVID-19. EU ga je razvila za sebe. Model je bio toliko funkcionalan i toliko mu se verovalo da ga je 51 zemlja na četiri kontinenta besplatno usvojila“, rekla je predsednica fon der Lajen.
Transrodni portparol ukrajinske vojske kaže da će Ukrajina loviti „ruske propagandiste“ širom svetahttps://t.co/bJFU1duYLB
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 14, 2023
„Danas, SZO ga koristi kao globalni standard za olakšavanje mobilnosti u vremenima zdravstvenih pretnji. Želim da se još jednom zahvalim dr Tedrosu na odličnoj saradnji“, rekla je ona, misleći na generalnog direktora SZO Tedrosa Adhanoma Gebrejezusa.
Evropska unija trenutno pokušava da uvede blokovsku aplikaciju „digitalni identitet“ koja bi objedinjavala različite lične podatke, uključujući pasoše, vozačke dozvole i istoriju bolesti.
„Budućnost je digitalna. Prenela sam dve poruke G20. Trebalo bi da uspostavimo okvir za bezbednu, odgovornu veštačku inteligenciju, sa sličnim telom kao što je IPCC za klimu. Digitalne javne infrastrukture su akcelerator rasta. Mora im se verovati, moraju da budu interoperabilne & otvorene za sve“, rekla je predsednica fon der Lajen u objavi na društvenim mrežama. IPCC je Međuvladin panel za klimatske promene.
Nedostaje podrška javnosti
Nacionalna anketa Instituta Cato 2023 CBDC iz maja pokazala je da samo 16 odsto Amerikanaca podržava usvajanje CBDC-a. Najmanje 68 odsto ispitanika reklo je da bi se protivili CBDC-ima ako bi vlada počela da prati njihove kupovine.
Većina demokrata i republikanaca izrazila je zabrinutost da bi vlada mogla da kontroliše na šta ljudi troše svoj novac i potencijalno da isključi pristup njihovim bankovnim računima.
Vlade pripremaju put za CBDC
Generalni direktor MMF-a Kristalina Georgieva pohvalila je svoje indijske kolege preko X (bivši Tviter) što su predvodili put u „postavljanju mape puta za kriptovalute“.
Ona je rekla da MMF takođe „doprinosi predlozima za sveobuhvatan politički okvir“.
U odvojenoj izjavi za štampu, gospođa Georgieva je rekla da „predstoji još posla, uključujući i oblast digitalnog novca i kripto imovine“.
„U tom cilju, G20 je zadužila relevantne institucije da poboljšaju regulaciju i nadzor kripto imovine — MMF doprinosi predlozima za sveobuhvatan politički okvir — da se unapredi debata o tome kako bi digitalne valute centralne banke mogle da utiču na globalnu ekonomiju i finansijski sistem “, dodala je.
Šef MMF-a je predložio da vlade umesto da priznaju imovinu kriptovaluta kao zakonito sredstvo plaćanja, treba da kreiraju procese licenciranja i registracije za izdavaoce kriptovaluta i da se fokusiraju na sličan tretman njihovih aktivnosti.
Nekoliko velikih ekonomija, uključujući Japan i Rusiju, ove godine će uvesti svoje pilot CBDC.
Nigerija je pokrenula eNairu, prvi izdat CBDC na svetu, ali se pokazao nepopularnim.
Manje od 0,5 odsto građana reklo je da je koristilo digitalnu valutu, a napori vlade da podstakne njenu upotrebu su propali.
U međuvremenu, Svetska banka je takođe pohvalila indijsku upotrebu digitalne javne infrastrukture za „poboljšanje finansijske inkluzije“ i isporuku javnih dobara i usluga u izveštaju napisanom za samit G20.
Kao primer u izveštaju je naveden nacionalni sistem India Stack DPI, koji se sastoji od Aadhaar digitalnog ID-a i interoperabilne UPI platforme za digitalno plaćanje.
G20 veruje da DPI mogu poslužiti ljudima ne samo u finansijskom sektoru, već i u domenima zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite.
„Indija Stack predstavlja primer ovog pristupa, kombinujući digitalni ID, interoperabilna plaćanja, digitalnu knjigu akreditiva i agregaciju naloga. Za samo šest godina, postigla je izvanrednu stopu finansijske uključenosti od 80 odsto – što je podvig za koji bi bilo potrebno skoro pet decenija bez pristupa DPI“, rekla je kraljica Maksima iz Holandije, koja je napisala predgovor izveštaju.
Kraljica je specijalni zastupnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za inkluzivno finansiranje razvoja (UNSGSA) i bila je jedan od govornika na godišnjem sastanku Svetske banke MMF-a u Vašingtonu prošle godine.
„Ako su pravilno dizajnirani, CBDC bi mogli da obećaju da će podržati digitalni finansijski sistem koji radi za sve. Ali to je važno ‘ako’“, rekla je kraljica Maksima, dodajući: „Ako bi se dizajnirali i implementirali imajući na umu inkluziju, CBDC bi mogli ponuditi mnogo opcija za proširenje pristupa onima koji nemaju bankovne usluge i da služe ugroženima i siromašnima“.
Međutim, njene izjave u prilog tom planu našle su se pod kritikama nekih u debati o digitalizaciji u Holandiji zbog kršenja norme u vezi sa ulogom holandske monarhije u politici.
„Makima se otvoreno zalaže za novac koji se može programirati; moć u centralnim bankama, bez parlamentarne odgovornosti”, rekao je holandski finansijski novinar Arno Velens putem X, nazvavši kraljicu „neizabranim zvaničnikom koji je van politike prema [holandskom] ustavnom zakonu” i rekao da su njene izjave „ozbiljan napad na demokratiju“.
