Ljuta paprika za jačanje srca, ublažavanje bolova i jačanje imunološkog sistema
Ljute paprike imaju mnogo više značaja od njihovog začinjenog ukusa. U stvari, ove male, jarko crvene paprike pune su zdravstvenih prednosti koje se koriste u medicini milenijumima.
Ljute paprike su poreklom iz Centralne i Južne Amerike, a najstariji primerci otkriveni su u Meksiku iz semena pronađenih na podu pećina i u drevnom fosilnom izmetu. Iz ovih uzoraka naučnici su zaključili da su ljudi jeli papriku još 7000 godina p.n.e. i kultivisane su između 5200. i 3400. pre nove ere, što je papriku činilo jednom od najstarijih kultivisanih biljaka na zemlji.
Ljute paprike, ili Capsicum annuum, kajenska paprika, pripadaju porodici biljaka Solanaceae ili velebilja koje uključuju druge kulinarske začine poput mlevene crvene paprike, čilija u prahu, paprike i namirnice poput patlidžana, krompira i paradajza.
Ljute paprike sadrže bioaktivno jedinjenje zvano kapsaicin koje im daje začinjeni ukus. Intenzitet začinjenosti bilo koje paprike obično se meri u Skovilovim toplotnim jedinicama (SHU) koristeći Skovilovu skalu, koju je kreirao američki farmaceut po imenu Vilbur Skovil početkom 1900-ih. Skala subjektivno meri osetljivost ljudi na papriku u različitim paprikama, dajući im ocenu koja se kreće od nule (bez ljutine) do jedne od najljućih poznatih paprika – paprike duhova – koja meri više od 1.000.000 Scoville toplotnih jedinica (SHU). Ljute paprike imaju rezultat koji se kreće između 30.000-50.000 SHU.
Kapsaicin u ljutoj i drugim paprikama je takođe zaslužan za njihova lekovita svojstva kojih ima u izobilju. Ispod su samo neke od zdravstvenih prednosti ljute paprike.
Koristi za srce
Ljuta paprika je snažan stimulans, vazodilatator i razređivač krvi i dobro je poznat po tome što pomaže srcu i cirkulatornom sistemu. Ljuta paprika reguliše protok krvi dok jača srce, krvne sudove i nerve i često se koristi kao tonik za srce i probavu. Ljute paprike takođe sadrže salicilate, koji se često koriste u lekovima za lečenje bolova, groznice i upale. Salicilati, poput aspirina, razređuju krv tako što inhibiraju agregaciju trombocita i smanjuju zgrušavanje krvi, čineći ih zaštitnim od srčanih bolesti. Prirodni salicilati takođe imaju antiinflamatorno, neuroprotektivno, antikancerogeno i antidijabetičko dejstvo.
Istraživanja sugerišu da kapsaicin u ljutoj i drugim paprikama pomaže u čišćenju naslaga lipida koji se mogu nakupiti i uzrokovati sužavanje arterija, ograničavajući dotok krvi u srce. Sposobnost kapsaicina da širi sudove i uklanja toksine doprinosi njegovim zaštitnim efektima za srce.
Jedna studija objavljena u Journal of the American College of Cardiology, u kojoj je učestvovalo 22.811 odraslih, pokazala je da je redovno jedenje čili papričica povezano sa manjim rizikom od umiranja od srčanih bolesti.
Pregledom koji je obuhvatio 570.062 osobe utvrđeno je da je konzumacija čili paprike povezana sa nižim rizikom od smrtnosti od svih uzroka, kardiovaskularnih bolesti i raka.
Dr Džon Kristofer, naturopata, travar i osnivač Škole prirodnog lečenja, čuveno je zaustavljao srčane udare koristeći ljutu papriku – kajensku papriku u malo vruće vode. Rekao je da za 35 godina prakse nikada nije izgubio pacijenta od srčanog udara, jer bi im – ako još dišu – sipao šoljicu kajenske paprike i tople vode, i za nekoliko minuta bi se podigli i šetali okolo.
Ublažava bol
Jedna od najčešćih upotreba kapsiciuma u kajenskoj i drugim paprikama je za ublažavanje bolova. Kapsaicin se koristi za lečenje bolova od artritisa, bolova u nervima, bolova u mišićima i glavobolje, za ublažavanje svraba i za lečenje psorijaze – gde se na koži stvaraju suve mrlje koje svrbe.
Nekoliko studija je pokazalo da je kapsaicin koristan u lečenju migrene i klaster glavobolje. Jedna dvostruko slepa studija koja je lečila pacijente od migrene pokazala je da je grupa koja je uzimala kapsaicin pokazala poboljšanja od 50 do 80 procenata u poređenju sa placebom.
Dvostruko slepo, placebo kontrolisano ispitivanje otkrilo je da kada su pacijenti sa klaster glavoboljama – strašnim glavoboljama koje se obično ponavljaju tokom nekoliko nedelja ili meseci – koristile intranazalni kapsaicin tokom perioda od sedam dana, njihove glavobolje su bile znatno manje ozbiljne od onih u placebo grupi.
Dvostruko slepa, randomizovana studija koja je koristila topikalnu kremu od 0,025 procenata kapsaicina za bol povezan sa osteoartritisom zaključila je da je kapsaicin bolji od placeba u pružanju ublažavanja bolova.
Druga studija objavljena u British Journal of Anesthesia istraživala je sposobnost smanjenja bola sa flasterom od 8 procenata kapsaicina na perifernoj neuropatiji. Otkrili su da „jedna 60-minutna aplikacija kod pacijenata sa neuropatskim bolom proizvodi efikasno ublažavanje bola do 12 nedelja“. Autori studije su takođe primetili da „prednosti flastera sa kapsaicinom visoke koncentracije uključuju duže trajanje efekta, usaglašenost pacijenata i nizak rizik od sistemskih efekata ili interakcija lek-lek“.
Globalna javnost na nogama! UZBUNJIVAČ CIA-e: Naša služba je radila na gušenju istine o poreklu COVID-a https://t.co/MKNrH80Wi3
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 12, 2023
Pomaže u gubitku težine
Takođe se pokazalo da kapsaicin pomaže u gubitku težine.
Dvostruko slepo, randomizovano, placebo kontrolisano ispitivanje otkrilo je da je lečenje gojaznih subjekata sa 6 mg dnevno kapsinoida tokom 12 nedelja povezano sa gubitkom abdominalne masti merenim dvoenergetskom rendgenskom apsorpciometrijom. Telesna težina se takođe više smanjila u grupi sa paprikom. Značajno je da nijedan od pacijenata nije doživeo nikakve neželjene događaje od tretmana.
U randomizovanom kontrolisanom ispitivanju objavljenom u časopisu pod nazivom Appetite, ljudi koji su jeli crvene paprike uz svaki obrok imali su manji apetit i povećan osećaj sitosti. Studija je zaključila da dodavanje kapsaicina u ishranu povećava osećaj sitosti i ima tendenciju da spreči prejedanje kada su učesnici mogli da jedu onoliko ili koliko često žele. Autori su takođe primetili da je kapsaicin smanjio želju za jelom posle večere.
Jača imuni sistem
Ljute paprike su bogate vitaminima i mineralima koji pomažu imunološkom sistemu. Ljute paprike sadrže dovoljno vitamina C i vitamine B6 i E, koji su dobro poznati po svojim efektima na jačanje imuniteta. Ljute paprike takođe sadrže antioksidante koji uključuju (vitamine C i E) i holin, kao i karotenoide kao što su beta karoten, lutein, zeaksantin i kriptoksantin – pigment koji paprikama daje crvenu boju i izvor vitamina A.
Vitamin A ljute paprike štiti od patogena tako što pomaže u izgradnji zdrave sluzokože u nazalnim prolazima, ustima i plućima, pomažući telu da se bori protiv infekcija.
Studija pod nazivom „Dijetetski kapsaicin i imuni sistem“ navodi da kapsaicin u ljutoj i drugim paprikama ima antiinflamatorna i imunomodulaciona svojstva. Zaključuje se navodeći da je kapsaicin bogat vitaminima C i A, i bioaktivnim fitohemikalijama koje se bore protiv patogena, jačaju imune ćelije i značajno jačaju imuni sistem.
Ljuta paprika je takođe odličan lek za kašalj i za borbu protiv prehlade i gripa.
Studija objavljena u Journal of Allergy and Clinical Immunology otkrila je da upotreba spreja za nos kapsaicina pokazuje „značajno i brzo“ olakšanje svih nazalnih simptoma kod subjekata sa nealergijskim rinitisom, stanjem koje uključuje upalu nazalnih prolaza koje izaziva kihanje, začepljenost, curenje iz nosa i smanjeno čulo mirisa.
Prevencija i lečenje čira na želucu
Iako se čini kontraintuitivnim da bi nešto tako začinjeno moglo da koristi želucu, istraživanje je pokazalo da kapsaicin može pomoći u prevenciji i lečenju čira na želucu.
Prema recenziji, kapsaicin inhibira lučenje želudačne kiseline, stimuliše lučenje alkalija i sluzi, a posebno stimuliše protok krvi u sluzokoži želuca, što pomaže u prevenciji i lečenju čira na želucu.
U drugoj studiji pod nazivom „Kapsaicin i čir na želucu“, autori navode da kapsaicin stimuliše aferentne neurone u stomaku, koji signaliziraju zaštitu od agenasa koji izazivaju povrede. Nastavlja se da su „epidemiološka istraživanja u Singapuru pokazala da je čir na želucu tri puta češći kod ’Kineza‘ nego među Malezijcima i Indijcima“ koji konzumiraju više čilija.
Rizici
Kao i kod svih namirnica i biljaka koje se koriste kao lekovi, potreban je određeni oprez. Uprkos mnogim zdravstvenim prednostima ljute paprike, neki ljudi su prijavili neželjene reakcije na lokalnu primenu i interno uzimanje, uglavnom iritaciju, upalu i osećaj pečenja. Pošto svi imamo svoju jedinstvenu fiziologiju, zdravstvene probleme, nivoe aktivnosti itd., bilje i začini mogu različito reagovati kod svakog pojedinca. Kao i uvek, umerenost je ključna, a ako uzimate bilo kakve lekove, raspitajte se kod svog lekara. Za one koji ne uzimaju lekove, uvodite ih postepeno i vidite kako se osećate.
Ako koristite sveže paprike, vodite računa da ne dodirujete oči dok rukujete njima. Takođe, ako uzimate lekove za razređivanje krvi, razgovarajte sa zdravstvenim radnikom pre nego što koristite ljute paprike, jer su one snažan razređivač krvi i može da utiče na ili pojača efekte vaših lekova.
Ljuta paprika je veličanstven začin koji je lako pronaći, jeftin i neverovatno svestran – ne samo za veliki broj stanja, već i za jačanje organizma i prevenciju bolesti.
Dr Kristofer, travar koji je čuveno zaustavljao srčane udare ljutom paprikom u vrućoj vodi, imao je niz zdravstvenih problema u ranom životu. Zbog ozbiljnog otvrdnjavanja arterija u njegovim 20-im i 30-im godinama — za koje kaže da je bilo toliko ozbiljno, nijedna osiguravajuća kompanija mu u to vreme ne bi dala polisu, čak ni za 1000 dolara — Dr. Kristopher je počeo da koristi ljutu papriku. Uzimao je do jedne kašičice tri puta dnevno, razblaženo. Posle deset godina, u 45. godini, pregledala su ga dva lekara, od kojih su mu prvi rekli da i pored 45 godina ima vensku strukturu kao tinejdžer. Drugi doktor mu je rekao, sa stepenom šoka, da je njegov sistolni i dijastolni krvni pritisak savršen uprkos tome što ima 45 godina. Dr Kristofer pripisuje svoje zdrave krvne sudove i savršen krvni pritisak ljutoj paprici.
