Australijanci žele gotovinu dok velike banke počinju da primenjuju digitalnu valutu
Peta najvrednija banka Australije, Macquarie Bank, objavila je da više neće dozvoljavati gotovinske transakcije u svim svojim filijalama i da će od januara početi da postepeno ukida sve usluge plaćanja gotovinom, čekovima i telefonom. Postoji zabrinutost da je to još jedan postepeni korak ka uspostavljanju bezgotovinskog društva, sporo gušenje dizajnirano da ne privlači previše pažnje.
Pored poteza Macquarie-a, bilo je i najava da gotovina više neće biti dostupna na šalteru u nekim filijalama Commonwealth banke u Sidneju, Melburnu i Brizbejnu. Macquarie Bank je globalna banka; samo oko 30 odsto njene imovine kojom upravlja se nalazi u Australiji. Ima malu bazu domaćih klijenata od samo 1,7 miliona. Komonvelt, najveća australijska banka, ima deset puta veći broj, što znači da će svaka promena u politici dostupnosti gotovine imati veći uticaj.
U Australiji postoji razumljiva zabrinutost zbog pomeranja ka digitalnom sistemu, a na prvi pogled izgleda da upotreba gotovine odlazi u prošlost. Prema Rezervnoj banci Australije (RBA), samo sedam procenata Australijanaca su „korisnici velikog dela gotovine“: ljudi koji koriste gotovinu za 80 ili više procenata svojih ličnih transakcija. To predstavlja pad od 50 odsto u odnosu na 2019. Isto tako, u tri godine do 2022, udeo ličnih transakcija izvršenih gotovinom pao je sa 32 odsto na 16 odsto.
Vrednost novčanica u opticaju je preko 102 milijarde AUD, što je ekvivalentno oko 4,5 odsto nominalnog BDP-a. U Sjedinjenim Državama, novac u opticaju iznosi oko 10 procenata BDP-a, dok je u Velikoj Britaniji to samo dva procenta BDP-a. To stavlja Australiju u srednji rang.
Ipak, postoje znaci određenog otpora protiv uklanjanja gotovine. Prema RRA, način na koji Australijanci koriste gotovinu se menja. Poslednjih godina došlo je do slabog rasta u upotrebi novčanica niskih apoena (5, 10 i 20 dolara), koje se obično koriste za male kupovine u prodavnicama ili da trgovci obezbede sitniš.
Nema luđe! Kanadske vlasti finansirale film koji priča o GEJ INCESTU dva brata blizanca https://t.co/BuAgUVCdsO
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 18, 2023
Nasuprot tome, stopa rasta izdatih novčanica visokih apoena (novčanice od 50 i 100 dolara) „ostala je jaka tokom protekle decenije, sa posebno velikim skokom tokom pandemije“, kaže RRA. „Snažan rast broja novčanica visokih apoena odražava povećanu želju u zajednici da se novčanice drže kao mera predostrožnosti ili skladište bogatstva“.
Gotovina se, izgleda, gomila zato što mnogi Australijanci ne veruju svom sistemu. Oni više vole da je novac kod njih, nego da sve ostave kao depozite u bankama.
Dostupnost bankomata se smanjuje, što takođe obeshrabruje upotrebu papirnog novca. Od 2016. zatvoreno je oko četvrtine bankomata, 8000. Većina je bila u vlasništvu četiri velike banke, ali one nisu jedini dobavljači. Bankomati u nezavisnom vlasništvu, koji obično naplaćuju naknadu, uživaju sve veći udeo na tržištu bankomata. Takođe je još uvek moguće podići gotovinu u australijskim supermarketima.
Glavna zabrinutost je da će se ova dominacija digitalne tehnologije koristiti za kontrolu finansijskih života ljudi – otuda i gomilanje novčanica velikih apoena. Ako postoji takva pretnja, veća je verovatnoća da dolazi od privatnih banaka koje odbijaju da pruže usluge ili zatvaraju račune, što je problem koji je postao ozbiljan u Ujedinjenom Kraljevstvu gde se čini da je bankarski sektor zaražen politikom.
Čini se malo verovatnim da će digitalna valuta centralne banke (CBDC) biti stvorena jer bi to stavilo Banku rezervi – čiji je glavni zadatak da upravlja kretanjem novca između banaka – u konkurenciju sa privatnim bankama i kompanijama za kreditne kartice. Da li će predloženi CBDC, na primer, imati kamatnu stopu na to? Ako to ne učini, to će imati tendenciju da destabilizuje ceo kapitalistički sistem, koji je definisan kamatnom stopom, odnosno cenom kapitala. I zamislite pretnju industriji kreditnih kartica, gde su kamatne stope obično preko 20 procenata.
Postoji dobar razlog da budete sumnjičavi prema australijskim monetarnim vlastima i dominantnim finansijskim igračima, posebno bankama Velike četvorke. Ali igrači u finansijskoj industriji imaju tendenciju da brinu jedni o drugima, a stvaranje CBDC-a ne izgleda kao način da se to uradi.
