Sekretar UN-a unosi paniku: Čovečanstvo je „otvorilo kapije pakla“ puštajući da se klimatska kriza pogorša
Čovečanstvo je „otvorilo kapije pakla“ dozvoljavajući da se klimatska kriza pogorša, upozorio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija na klimatskom samitu lidera gde su se čule gnevne osude industrije fosilnih goriva, ali su bili potkopani odsustvom mnogih najvećih zemalja koje emituju ugljenik.
Antonio Gutereš otvorio je samit UN o klimatskim ambicijama, održan u sredu u Njujorku, napadom na bogate zemlje i industriju fosilnih goriva zbog njihovog lošeg odgovora na klimatsku krizu.
Generalni sekretar UN je rekao da svet „decenijama zaostaje“ u tranziciji na čistu energiju. „Moramo da nadoknadimo vreme izgubljeno zbog sporosti, uvrtanja ruku i gole pohlepe ukorenjenih interesa koji grabe milijarde od fosilnih goriva“, rekao je Gutereš, dodajući da su neke kompanije za fosilna goriva krenule u „sraman“ pokušaj da zaustave prelaz na zelenu energiju.
Bogate zemlje moraju da dovedu do nulte vrednosti emisija koje zagrevaju planetu što je moguće bliže 2040. godini, rekao je Gutereš, što je zadatak za koji je nedavna analiza UN-a pokazala da je daleko od pravog, kao i da isporuče obećano finansiranje za klimu siromašnijim, ranjivim nacijama koje je do sada nedostajalo.
„Mnoge od najsiromašnijih nacija imaju svako pravo da budu ljute, ljute što najviše pate od klimatske krize gde nisu uradile ništa da je stvore, ljute što obećane finansije nisu materijalizovane i ljute što su njihovi troškovi zaduživanja otišli do neba“, rekao je on.
Gutereš je rekao da je „čovečanstvo otvorilo kapije pakla“ oslobađanjem sve jačih toplotnih talasa, poplava i šumskih požara koji se viđaju širom sveta i da „opasna i nestabilna“ budućnost globalnog zagrevanja od 2,8 C, u poređenju sa predindustrijskom erom, čeka bez radikalnih akcija. „Budućnost čovečanstva je u našim rukama“, rekao je on. „Moramo povećati tempo, pretvoriti planove u akciju i okrenuti tok“.
Kijev suspendovao trans portparola vojske koji je pretio da će Ukrajina loviti sve “propagandiste Kremlja”- https://t.co/90NACjCi8j
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 21, 2023
Lideri iz više od 100 zemalja zamoljeni su da učestvuju na samitu o klimatskim ambicijama, uz pozive onima za koje UN smatraju da „imaju nove, poboljšane ambicije o klimi“. Kao otrežnjujući pokazatelj nedostatka potrebnih napora da se izbegnu katastrofalne klimatske promene, većina najvećih svetskih emitera ugljenika je bila odsutna, uključujući Džoa Bajdena, predsednika SAD, i Si Đinpinga, predsednika Kine – lidere dva najveća zagađivača.
Takođe su bili odsutni francuski predsednik Emanuel Makron, indijski Narendra Modi i britanski Riši Sunak, koji je bio u fokusu intenzivnih kritika nakon što je najavio razvodnjavanje politike Velike Britanije za postizanje neto nulte emisije. „Njihovo odsustvo ilustrativno govori o tome da trenutno ne shvatamo ozbiljno veličinu zadatka“, rekla je Keli Sims Galager, dekan Flečer škole na Univerzitetu Tafts i bivša savetnica Bele kuće. „Da smo ozbiljni, svi bi danas bili za stolom. To zabrinjava”.
Sam samit je sadržao neke vatrene osude industrije fosilnih goriva, što je ogromna suprotnost prethodnim diplomatskim nastupima koje su prigušile takve kritike na prethodnim forumima UN. U prostoriji se čuo aplauz kada je Gavin Njusom, guverner Kalifornije, rekao da je „ova klimatska kriza kriza fosilnih goriva“.
„Nije komplikovano. To je sagorevanje nafte. To je sagorevanje gasa. To je sagorevanje uglja. I to moramo da istaknemo“, rekao je Njusom. „Decenijama i decenijama, naftna industrija je svakog od nas u ovoj prostoriji pravila budalama. Oni su potkupljivali političare. Njihova prevara i poricanje decenijama unazad, stvorili su uslove koji ovde postoje i danas”.
Gabrijel Borić, predsednik Čilea, rekao je da „moramo da ostavimo fosilna goriva iza sebe” i kritikovao „ispiranje zelenih površina” od strane velikih preduzeća, dok je Kausea Natano, premijer Tuvalua, pacifičke ostrvske države izložene akutnom riziku od porasta nivoa mora, pozvao na ugovor o neširenju fosilnih goriva. „Što duže ostajemo zavisni od fosilnih goriva, duže se obavezujemo na obostrani pad“, rekao je on.
Neki drugi lideri u razvoju i malih ostrvskih država takođe su se žalili na nedostatak napretka bogatih zemalja da isporuče 100 milijardi dolara obećane pomoći za klimu i na poteškoće u obezbeđivanju finansiranja po razumnim stopama kako bi se izgradila infrastruktura potrebna za prilagođavanje svetu sa žešćim olujama, toplotnim talasima i poplavama.
„U završnoj smo fazi akcija potrebnih za očuvanje ove planete i nažalost mislim da to ne shvataju svi“, rekla je Mia Motli, premijerka Barbadosa.
„Bolno je i dalje videti da tražite od nas da povećamo zaduživanje kako bismo izgradili otpornu infrastrukturu za nešto što nismo uradili, a u isto vreme želite da osigurate da imate fond za gubitke i štete koji nema adekvatna sredstva za bespovratna sredstva za pomoć zemljama u razvoju. To je nesavesno i skoro zločin protiv čovečnosti“.
Gutereš je priznao da sam samit verovatno neće značajno promeniti putanju klimatske krize, ali su neke mere najavljene u Njujorku, kao što su SAD kao jedna od mnogih zemalja koje će potpisati sporazum o zaštiti svetskih okeana. Majkl Blumberg, milijarder, bivši gradonačelnik Njujorka, u međuvremenu je obećao još 500 miliona dolara za napore da se zatvore fabrike uglja i gasa u SAD.
Ali i dalje postoji praznina u pogledu onoga što je potrebno da bi se sprečile katastrofalne klimatske promene, sa malo optimizma da će predstojeći samit o klimi Cop28 u Dubaiju u novembru to ispraviti.
„Mali koraci koje nude zemlje su dobrodošli, ali su kao da pokušavate da ugasite pakao sa crevom koje je probušeno“, rekao je Dejvid Vaskov, direktor Međunarodne inicijative za klimu pri Institutu za svetske resurse. „Jednostavno postoji ogromna neusklađenost između dubine akcija koje vlade i preduzeća preduzimaju i transformativnih promena koje su potrebne za rešavanje klimatske krize“.
