Tehnokratija: Digitalna javna infrastruktura za „jednu zemlju, jednu porodicu, jednu budućnost“
Na sastanku lidera G20 u Indiji, pod motom „Jedna zemlja, jedna porodica, jedna budućnost“, lansirani su novi koncept Digitalna javna infrastruktura (DPI) i NVO One Future Alliance. Ove inicijative imaju za cilj da povećaju međusobnu povezanost sistema zasnovanih na podacima u cilju ispunjavanja ciljeva održivog razvoja – fuzije Agende Ujedinjenih nacija 2030 i Četvrte industrijske revolucije Svetskog ekonomskog foruma. Ovo predstavlja osnovu za tehnetronsko društvo za društveni i planetarni inženjering koje je zamislio Zbignjev Bžežinski u svojoj knjizi Između dva doba iz 1970. godine. Dobrodošli u Novi međunarodni ekonomski poredak!
Sve što G20 radi zasniva se na Agendi 2030 i ciljevima održivog razvoja. Lideri 19 najvećih svetskih ekonomija obavezuju se da će „ubrzati punu i efikasnu primenu Agende za održivi razvoj 2030“ i zagovarati „stilove života za održivi razvoj“. Ovo poslednje uključuje uvođenje sistema socijalnih kredita koji nagrađuje „ispravno“ održivo ponašanje. Kao što je izraženo u principima na visokom nivou G20 o životnim stilovima za održivi razvoj:
Iskoristite podatke da biste podržali i omogućili promenu ponašanja u poslednjem trenutku u pravcu usvajanja i podsticanja održivog načina života i izbora potrošača.
Da bi se ispunili ciljevi održivog razvoja i uhvatili u koštac sa drugim globalnim izazovima, veštačka inteligencija će se takođe koristiti na „odgovoran“ način i, na primer, za otkrivanje potencijalnih rizika.
Da bismo otključali puni potencijal AI, ravnopravno podelili njene koristi i ublažili rizike, radićemo zajedno na promovisanju međunarodne saradnje i daljih diskusija o međunarodnom upravljanju veštačkom inteligencijom.
Koncept DPI uključuje, između ostalog, digitalni identitet, sisteme digitalnog plaćanja i mehanizme deljenja podataka.
To su ključne tehnologije u digitalnoj ekonomiji gde će se pratiti sve transakcije. Ovo je takođe deo opredeljenja G20 da izgradi međunarodni poreski sistem. Ali i za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, kao i za olakšavanje isporuke vakcina i klimatskih akcija. Oni takođe čine osnovu za digitalnu valutu Centralne banke (CBDC), koja se postepeno testira u nekoliko zemalja širom sveta. Koncept se pominje u Kominikeu lidera.
Pozdravljamo diskusije o potencijalnim makrofinansijskim implikacijama koje proističu iz uvođenja i usvajanja digitalnih valuta centralne banke (CBDC), posebno na prekogranična plaćanja, kao i na međunarodni monetarni i finansijski sistem.
U isto vreme, zemljama u razvoju se „daje glas“ u globalnom donošenju odluka. Naime, Afrička unija (AU) je sada postala zvanična članica G20 (što bi trebalo da znači promenu imena u G21).
U praksi, međutim, to znači da su oni inkorporirani u „Jednu porodicu“ i da će se povinovati diktatu „gospodara“ i sprovesti kolektivnu akciju za smanjenje emisije ugljen-dioksida na neto nulu.
Zvanično, članica BRIKS-a i ovogodišnja zemlja domaćin G20 Indija je začetnik digitalne javne infrastrukture (imajte na umu da se G20 sastoji i od grupe G7 i od zemalja BRIKS-a). Međutim, imali su pomoć Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Svetske banke u razvoju koncepta (koji je jednoglasno odobren na sastanku ministara za digitalizaciju sredinom avgusta ove godine).
„Partneri u znanju“ koji su učestvovali uključivali su Fondaciju Bill & Melinda Gates, Omidiar Network India, Centar za digitalnu javnu infrastrukturu (CDPI), indijski institut Aapti, kao i konsultantske firme i članice WEF-a Dalberg i Boston Consulting Group.
Ovo žele da urade i Srbiji- Zbog projekata Svetskog Ekonomskog Foruma za kopanje litijuma i drugih minerala u SAD 23 miliona ljudi izloženo toksičnom otpadu- https://t.co/nRqa2iaeZn
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 25, 2023
Jasno je da WEF ima ulogu postavljanja dnevnog reda jer Bil Gejts (WEF globalni lider sutrašnjice 1993.) i osnivač eBay-a Pjer Omidijar (WEF GLT 1999.) takođe imaju bliske veze sa organizacijom.
Interesnom grupom G20 B20 (Business20), koja okuplja poslovne interese, u potpunosti dominira Svetski ekonomski forum i navodi moćne međunarodne savetnike kao što su Borge Brende (predsednik WEF), Michael Bloomberg (Bloomberg L.P.), Satia Nadela (Microsoft), Linn Forester de Rothschild (E.L. Rothschild, WEF GLT 1995) i Marcus Vallenberg (SEB, WEF GLT 1994). Ovo je svetska finansijska elita sa uskim vezama sa Davosom, Bilderberg grupom i Trilateralnom komisijom. Njihovo saopštenje ima preko 100 stranica i ilustrovano je slikama povezanim sa fuzijom ljudi sa tehnologijom. Oni pripadaju bizarnom futurističkom tehno-kultu koji na kraju vodi igru.
Nije sasvim iznenađujuće što se njihove preporuke za politiku sastoje od brzog uvođenja digitalne javne infrastrukture za implementaciju digitalne transformacije. Ovo ilustruje veliki uticaj koji ovi akteri imaju u poređenju sa drugim interesnim grupama. Mi obični smrtnici nemamo reč o tome.
U vezi sa sastankom sa ministrima za digitalizaciju, UNDP je objavio i izveštaje Ubrzavanje ciljeva održivog razvoja kroz digitalnu javnu infrastrukturu i The DPI Approach: A Playbook, gde je koncept povezan sa agendom održivosti. Prvi izveštaj pokazuje jasne paralele sa futurističkim izveštajem WEF-a i PvC-a „Otključavanje tehnologije za globalne ciljeve“ iz januara 2020. godine i ima za cilj da pruži smernice za vlade, nevladine organizacije, multilateralne organizacije i privatni sektor.
Centar za digitalnu javnu infrastrukturu zauzvrat podržava Co-Develop. Inicijativa koju su pokrenuli Fondacija Rokfeler, Ministarstvo spoljnih poslova Norveške i Alijansa za digitalna javna dobra pod vođstvom UN-a u jeku pandemije u avgustu 2021. kako bi pomogli zemljama da koriste DPI za hitnu pomoć i dugoročnu otpornost. Pod rukovodstvom Rokfeler fondacije, tokom sastanka je takođe objavljen izveštaj „Korazvijaj digitalnu javnu infrastrukturu za pravedni oporavak“.
Fondacije Rokfeler i Gejts su sveprisutne i ceo plan u velikoj meri prati scenario Lock Step iz Scenarija Rokfelerove fondacije za budućnost tehnologije i međunarodni razvoj iz 2010.
Obe fondacije su bile dobro pripremljene i otključale su svoje tehnokratske koncepte i tehnološka rešenja na globalnom nivou dok je svet bio u blokadi i u stanju šoka.
Ovo je deo globalnog državnog udara koji se na kraju manifestuje u Našoj zajedničkoj agendi UN i čvrstom savezu koji je formiran između globalnih mega-korporacija, finansijskih institucija i sistema UN. Ovo je ono što Pol Raskin iz Velike inicijative za tranziciju i Rimskog kluba naziva „Novi zemaljski poredak“.
„Jedna Alijansa za budućnost“
Da bi stvorio sinergiju u implementaciji DPI, G20 je takođe pokrenuo One Future Alliance. Dobrovoljna inicijativa koja će okupiti vlade, privatni sektor, akademsku zajednicu, organizacije civilnog društva i donatorske agencije. Možemo pretpostaviti koji će to glumci biti spremni. Prema principima visokog nivoa G20 o životnim stilovima za održivi razvoj, jedna alijansa za budućnost znači:
Integrisani pristup za postizanje naših zajedničkih ciljeva o razvoju, životnoj sredini i klimi sa ljudskim bićima u centru našeg delovanja, ne ostavljajući nikoga iza sebe – Jedna budućnost.
Sama Indija je preuzela vodeću ulogu u brzom uvođenju nove tehnologije i uvođenju „inkluzivnog“ bezgotovinskog digitalnog sistema plaćanja „za sve“. Isti proces je u toku u velikom broju zemalja širom sveta i intenziviraće se u narednim godinama.
Domaćin G20 sledeće godine je Brazil, član BRIKS-a, a sastanak njegovih lidera održan je u Rio De Žaneiru. Vredi napomenuti da je Rimski klub objavio izveštaj 1976. godine pod nazivom RIO – Preoblikovanje međunarodnog poretka, u kojem je predstavljen plan za novi međunarodni poredak.
16 godina kasnije, Agenda 21 („Agenda za 21. vek“) pokrenuta je na Samitu o Zemlji u Riju kako bi se pokrenuo ovaj proces, koji sada dostiže svoje poslednje korake. Brazil je naveo „Reformu institucija globalnog upravljanja“ kao jedno od tri ključna pitanja kojima se treba baviti.
Dnevni red će biti čvršće zacementiran potpisivanjem Pakta lidera budućnosti na Samitu budućnosti Ujedinjenih nacija u septembru 2024.
Pozdravljamo tekuće napore u UN, uključujući napore generalnog sekretara da reši nedostatak finansiranja SDG kroz stimulaciju za SDG, i pružićemo punu podršku Samitu Ujedinjenih nacija 2023. o SDG, Samitu Ujedinjenih nacija budućnosti i drugim relevantnim procesima.
Ciklus zemalja domaćina G20 završava se 2025. sa Južnom Afrikom koja je članica BRIKS-a kao konačnim domaćinom. To znači da će se trojka lidera sledeće godine (koja se sastoji od zemalja domaćina prethodne, tekuće i naredne godine) sastojati od tri članice BRIKS-a.
Možemo li da pretpostavimo da će sastanak lidera biti održan u Johanesburgu, baš kao i drugi samit o Zemlji 2002. godine? To bi bilo savršeno okruženje jer ime daje asocijacije na Knjigu Otkrovenja i moglo bi biti polazna tačka za oslobađanje digitalne „zveri“ (AI) koja treba da sudi čovečanstvu i da nas drži unutar planetarnih granica.
