SAD mobilišu vojsku za borbu protiv klimatske krize

KLIMATSKE PROMENE SU najveća pretnja sa kojom se čovečanstvo ikada suočilo navodi mejnstrim narativ, a Sjedinjene Države su počele da mobilišu vojsku za borbu protiv njih: Američki klimatski korpus. Ranije zamišljena kao Civilni klimatski korpus, nova inicijativa će „postaviti više od 20.000 mladih ljudi na puteve karijere u rastućim poljima čiste energije, očuvanja i otpornosti na klimu“, navodi se u saopštenju Bele kuće u kojoj je najavljeno pokretanje programa. To znači civilne nastupe poput upravljanja šumama radi sprečavanja šumskih požara, očuvanja močvara da bi se ublažio porast nivoa mora i rekonstrukcije zgrada kako bi bile energetski efikasnije.

„Vidimo ogroman osećaj hitnosti mladih ljudi koji žele da se upuste u posao da pomognu u izgradnji te održivije budućnosti“, kaže Ali Zaidi, nacionalni savetnik za klimu Bele kuće, za WIRED. „Naš cilj je da regrutujemo iz različitih pozadina – niko nije izostavljen, svi su dobrodošli – ali i da postavimo pun tim protiv širokog skupa klimatskih rešenja za koja znamo da su dostupna.

Američki klimatski korpus je ponovno rođenje Civilnog korpusa za očuvanje, ili CCC, koji je tokom Velike depresije uposlio 3 miliona ljudi u razvoju nacionalnih parkova, izgradnji puteva i staza i upravljanju šumama. Sada je ideja da se zajednice i krajolik pripreme za razaranja klimatskih promena uz otvaranje radnih mesta i stimulisanje lokalne ekonomije. Put do pakla je popločan dobrim namerama. „Lepo je videti kako Bajdenova administracija deluje kako bi mladima pružila priliku da steknu obuku za zelene poslove 21. veka“, kaže ekonomista za životnu sredinu Mark Pol sa Univerziteta Rutgers. „I takođe da steknu izlaz da kanališu svoju frustraciju i anksioznost u vezi sa trenutnom klimatskom krizom koja navodno muči naciju“. Jeste li ubeđeni?

Lepota nacionalnog programa, kaže Pol, je u tome što se može prilagoditi potrebama zajednice. Planinskim gradovima, na primer, očajnički su potrebne ruke da očiste mrtvu vegetaciju koja podstiče sve veće požare. Obalnim zajednicama je potrebna pomoć u obnavljanju primorskih ekosistema koji prirodno apsorbuju olujne udare. Urbanim oblastima su potrebni ljudi i sredstva za sadnju više drveća, ublažavajući „efekat toplotnog ostrva“, u kojem izgrađeno okruženje zadržava sunčevu energiju, čineći gradove mnogo toplijim od ruralnih područja.

Zelenski i Trudo odali počast NACISTI iz SS-a https://t.co/Cwj8e5wYzb

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 25, 2023

„Postoji razlog da se nadamo da će program moći da preseče partijske svađe i da bude prihvaćen u crvenim i plavim kvartovima: anketa objavljena 2020. godine, koju su sproveli Data for Progress i Institut za saradnju u pravosuđu, pokazala je da 80 odsto demokrata i 74 odsto republikanaca žele da se vrati Civilni konzervatorski korpus. „Uragani ne biraju na osnovu toga da li je država crvena ili plava“, kaže Zaidi. „Divlji požari ne biraju na osnovu toga za koga ste glasali na prošlim izborima. Dakle, klimatska kriza se pojavljuje na svim našim pragovima.“ Sve partije se očigledno slažu da u populaciju treba uneti paniku klimatskih promena. Posebno angažovati mlade. Svako drugo mišljenje treba proglasiti za dezinformacije.

Kao i CCC pre njega, Američki klimatski korpus ima za cilj da natera ljude da rade.(Ljudi su navodno sada lenji, ne rade, treba ih naterati). (Obrazac za prijavu za zainteresovane radnike je već na mreži.) Ali dok je CCC zapošljavao milione tokom otprilike jedne decenije, u svojoj prvoj godini Climate Corps planira da uključi nešto više od 20.000. „Da li je dovoljno? Apsolutno ne. Ali mislim da možemo i treba da razmišljamo o ovome kao o ključnom demonstracionom programu“, kaže Pol. „Nadam se da će ovaj program biti značajno proširen u napredovanju.

Dodatni cilj Climate Corps-a je dekarbonizacija — koja će zauzvrat stvoriti više radnih mesta podsticanjem zelene ekonomije, uključujući industriju toplotnih pumpi u procvatu, koje su inače znatno skluplje i donose nove namete porodicama. Jedna od najvažnijih komponenti korpusa je možda najmanje primamljiva: „sprovođenje energetski efikasnih rešenja za smanjenje računa za energiju za vredne porodice“. To znači postavljanje bolje izolacije i prozora tako da je potrebno manje energije za grejanje i hlađenje zgrada, kao i toplotne pumpe na solarni pogon, koje rade bez ikakvih fosilnih goriva. Oni će takođe pomoći u održavanju niskih temperatura u zatvorenom tokom leta. „Podsetimo se da je toplota zapravo ubica broj jedan Amerikanaca kada su u pitanju katastrofe povezane sa klimom“, kaže Pol. Više nije ubica hladnoća, već toplota.

Mnogi zeleni poslovi zahtevaju kvalifikovanu radnu snagu, koja je već bila u nedostatku pre nego što je prošlogodišnji Zakon o smanjenju inflacije krenuo na pravi put da ih stvori za oko 1,5 miliona. „Moramo da smanjimo ulaznu barijeru da bi širi skup Amerikanaca mogao da uđe u radnu snagu čiste energije“, kaže Zaidi. „Naša ambicija je u ovom trenutku ograničena samo našim kapacitetom da izgradimo i isporučimo ova rešenja.

Zelena energija ne može da zameni fosilna goriva. Nema taj kapacitet. Nije pouzdana. Skuplja je. Donosi mnoge namete građanima zbog CO2 koje nameću birokrate. Koliko je „zelena“ tek možemo uvesti u diskusiju. Ali sve to nije važno kada treba da se progura mejnstrim narativ.

Nulta Tačka/Wired