Studija: Vakcinacija ne nudi „smislenu zaštitu“ protiv dugog COVID-a
Nalazi u novoj studiji dovode u pitanje glavni narativ da vakcinacije protiv COVID-19 sprečavaju dugotrajni COVID. Studija je otkrila da dok prethodne infekcije smanjuju rizik od dugotrajnog COVID-a za 86 procenata, status vakcinacije pre infekcije COVID-om nije relevantan za rizik osobe od razvoja dugog COVID-a.
„Pojam je bio da i prethodna infekcija kao i vakcinacija smanjuju šanse za kasniji dugi COVID-19 ako se zarazite“, rekao je za Epoch Times dr Vilijam Šafner, profesor preventivne medicine i zdravstvene politike na Univerzitetskom medicinskom centru Vanderbilt.
Ovi istražitelji su polili „hladnom vodom“ taj koncept, nastavio je on.
Istraživači sa Univerziteta Martin Luter Hale-Vitenberg, više od 500 godina starog istraživačkog univerziteta u Nemačkoj, otkrili su da su ljudi sa najvećim rizikom od dugog COVID-a ili post-COVID stanja, kako su napisali autori, bili nevakcinisani ljudi zaraženi prvom varijantom, a zatim slede nevakcinisani i vakcinisani učesnici inficirani alfa varijantom.
Iako nije eksplicitno razmotreno u studiji, dijagram studije i dopunske tabele su pokazali da sa izuzetkom infekcije prvom varijantom, nevakcinisani ljudi imaju nešto manji rizik od dugotrajnog COVID-a nego njihove vakcinisane kolege.
Štaviše, nevakcinisani ljudi zaraženi varijantom omikron imali su najmanji rizik od dugog COVID-a.
„Vakcinacija nije pružila značajnu zaštitu od razvoja PCC [post-COVID stanja] u slučaju infekcije. Nasuprot tome, postojali su … jaki dokazi da je prethodna infekcija smanjila rizik od PCC“, napisali su autori.
Na osnovu onlajn upitnika
Skoro 49.000 ljudi u nemačkoj populaciji odgovorilo je na anketu. Učesnici su regrutovani putem pošte. Zatim su zamoljeni da popune onlajn upitnik koji je uključivao listu simptoma.
Učesnici su sami prijavili da li su bili pozitivni na COVID-19 i simptome koje su iskusili nakon toga.
Autori studije su tražili simptome prisutne u periodu od četiri do 12 nedelja nakon infekcije i simptome koji su postojali nakon 12. nedelje. Simptomi koji nisu trajali dalje od toga nisu se smatrali dugotrajnim COVID-om.
U zavisnosti od datuma infekcije, autori su kategorisali učesnika kao zaraženog dominantnom varijantom u to vreme.
„Kategorizovali smo infekcije pre 1. januara 2021. kao uzrokovane varijantom Wildtype (Vuhan), infekcije između 1. januara 2021. i 30. juna 2021. kao uzrokovane Alfa varijantom, infekcije između 1. jula 2021. i 20. decembra 2021. kao uzrokovane varijantom Delta i infekcije od 21. decembra 2021. uzrokovane varijantom Omicron“, napisali su autori.
Od svih ispitanih ljudi, oko 17.000 je imalo najmanje jednu infekciju COVID-19, a oko 2.800 je prijavilo dugotrajne simptome COVID-a.
Niko od učesnika studije nije bio fizički pregledan niti je prezentovao laboratorijske testove o svom zdravstvenom stanju.
“Šta si završio? Influensing.” – Univerzitet u Irskoj pokreće smer “INFLUENSER” https://t.co/KUXtrDBj8q
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 26, 2023
Doktori su uključeni u debatu o nalazima studije i njenoj metodologiji.
Mnogi su bili zabrinuti da je upitnik previše subjektivan. Kao i mnoge velike studije zasnovane na populaciji, nalazi su provokativni, „ali često nisu definitivni“, rekao je dr Šafner.
Dr Kodi Majsner, profesor pedijatrije na medicinskoj školi Dartmut Gajzel, tvrdio je da je učesnik studije „tako heterogen” i da nije siguran šta da zaključi iz studije.
Kako autori studije priznaju, nijednom od učesnika nije postavljena stvarna dijagnoza dugog COVID-a niti je testiran na komorbiditete. Moguće je da je neko od pacijenata mogao da pati od neke druge bolesti koja možda nije povezana sa COVID-19.
Dugi COVID je teško definisati
Još jedan veliki problem koji muči istraživanje dugog COVID-a je to što svi imaju drugačiju definiciju dugog COVID-a.
„Postoji simptomatologija posle COVID-a… Ali mislim da ne razumemo biološku osnovu; ne možemo je vrlo jasno definisati. Dakle, reći da je to bilo manje-više uobičajeno nakon određenih varijanti ili vakcina je prilično teško“, rekao je dr Majsner.
Penzionisani vanredni profesor Univerziteta Braun dr Endrju Bostom složio se da je stanje dugog COVID-a loše definisano u literaturi, pa je teško zaključiti da li su simptomi dugotrajni COVID ili je u pitanju nešto sasvim drugo.
Osim gubitka mirisa i ukusa, svi drugi simptomi koji karakterišu dugotrajno stanje COVID-a mogu se manifestovati kroz psihosomatske okidače, rekao je dr Bostom.
Nalazi studije „izgledaju interesantno, posebno ljudima poput mene koji su razočarani kako je tako kratkotrajno dat značaj prirodnom imunitetu,“ rekao je dr Bostom, koji ima veliko iskustvo u radu na farmaceutskim kliničkim ispitivanjima, za The Epoch Times. Ali teško je zaključiti da prethodna infekcija štiti od dugog COVID-a „ako niste baš sigurni šta je stanje posle COVID-a“.
Nalazi studije potvrđuju ono što neki lekari vide
Dr Džozef Varon, šef odeljenja za intenzivnu negu i COVID-19 u Ujedinjenom memorijalnom medicinskom centru, rekao je za Epoh tajms da može da prođe kroz nedostatke u metodologiji pošto rezultati studije potvrđuju ono što vidi u njegovoj klinici.
Studija nije raspravljala o tome da li vakcinacije dovode ljude u rizik od dugotrajnog COVID-a. Njegov grafikon je pokazao da je vakcinisana kohorta imala nešto veći rizik od dugotrajnog COVID-a od nevakcinisanih, kada su bili zaraženi istom varijantom.
Dr Varon je ovo protumačio da sugeriše da vakcinacije mogu staviti ljude pod veći rizik od dugotrajnog COVID-a, što je viđao u svojoj klinici.
„Ono što vidim je da što je veći broj stimulatora koji imate, to su veće šanse… da ćete imati dugotrajni sindrom“, rekao je on, dodajući da su većina njegovih dugotrajnih pacijenata oni koji su uzeli četiri ili više doza vakcine, a ne oni koji su uzeli do tri doze ili su bili nevakcinisani.
Dr Varon je takođe otkrio da nalazi studije o najčešćim simptomima veoma tačno odražavaju ono što on vidi u svojoj klinici, pri čemu su umor i kognitivno oštećenje najčešći simptomi među njegovim pacijentima.
Psihijatar dr Adonis Sfera iz Državne bolnice Patton složio se da su simptomi studije uglavnom reprezentativni za ono što vidi u svojoj klinici, iako su primarni simptomi umor i kratak dah.
On se takođe složio sa idejom da više vakcinacija može dovesti ljude u opasnost od dugotrajnih simptoma jer bi vakcinacije izazvale proizvodnju više proteina šiljaka, što može izazvati oštećenje organa i simptome.
„Vakcine čine da naše ćelije eksprimiraju šiljasti antigen. Dakle, što ste više vakcinisani, veća je verovatnoća da ćete izraziti antigen“, rekao je on.
Sakriti povrede od vakcine od ispitivanja?
Medicinski brat Skot Marsland, koji radi na Leading Edge Clinic, ima dugogodišnju praksu u vezi sa COVID-om i povredama od vakcine, sa lekarom na plućnoj intenzivnoj nezi dr Pjerom Korijem, izrazio je zabrinutost da rezultati studije mogu sakriti povrede od vakcine od analize.
„Rad pomaže da se produži priča da… nije bitno da li je [neko] dobio vakcinu ili ne; sve je u tome da li su se zarazili ili ne i koju varijantu su dobili“, rekao je gospodin Marsland.
Dugi COVID i vakcine mogu imati veoma slične simptome, ali detaljna evidencija pacijenata bi pokazala da su se simptomi pojavili nakon različitih izloženosti.
Marsland je bio zabrinut što studija odbacuje kumulativne efekte koje vakcine mogu imati na pacijente, što je u suprotnosti sa onim što on vidi u njegovoj klinici.
Neki od njegovih pacijenata razvili su blage simptome nakon prve ili druge injekcije, ali to nisu vremenski povezivali sa vakcinama sve dok „ne dobiju dopunsku ili drugu buster injekciju“ i njihovi simptomi postanu ozbiljni, rekao je on.
