Ekrani imaju negativan uticaj na mozak dece podstičući epidemiju hiperaktivnosti
Oluja mentalnih poteškoća sprema se među američkom omladinom, a poremećaji pažnje dostižu krizni nivo. Ali sve veći hor stručnjaka kaže da bi deo rešenja mogao biti jednostavan: Ograničite vreme ispred ekrana.
Novo istraživanje povezuje prekomernu upotrebu tehnologije sa porastom stope poremećaja pažnje i hiperaktivnosti. Odbacivanje ekrana može ponuditi utočište od nagomilanih problema poremećaja pažnje/hiperaktivnosti (ADHD).
Ekran: ‘Glavni krivac’ za ADHD
„Razvijajući um je dizajniran da se veže za najrelevantnije stimuluse“, rekao je za Epoch Times Rodžer Mekfilin, odbor kliničkog psihologa sa sertifikatom iz bihejvioralne i kognitivne psihologije.
Ekrani preterano stimulišu neurotransmitere poput serotonina i dopamina, važne za mentalno zdravlje, dodao je on, napominjući da disregulacija ovih puteva može dovesti do poremećaja poput ADHD-a i kašnjenja u razvoju.
U potpuno novoj studiji iz 2023., istraživači su pokrenuli jedno od najsveobuhvatnijih istraživanja o uticaju vremena ispred ekrana na malu decu. Studija je obuhvatila preko 7.000 dece uzrasta između 2 i 4 godine. Autori su primetili da rezultati ukazuju na povezanost između doze i odgovora između dužeg vremena pred ekranom u prvoj godini i razvojnih kašnjenja u komunikaciji i rešavanju problema u uzrastu od 2 do 4 godine. Ovo ilustruje odloženo posledice uticaja ekrana na razvoj dece.
Vreme pred ekranom je „glavni krivac“ za vrtoglavu stopu ADHD-a, prema dr Viktoriji Dankli, dečijem psihijatru i stručnjaku za efekte vremena ispred ekrana na dečiji nervni sistem.
Studija iz 2019. objavljena u Trendovima u neuronauci i obrazovanju testirala je hipotezu da vreme pred ekranom skraćuje raspon pažnje male dece. Istraživači su podelili 30 dece predškolskog uzrasta u dve grupe: jedna grupa je gledala kako se priče odvijaju na ekranu, dok je druga imala iste priče čitane naglas.
Posle šest nedelja, skeniranje elektroencefalograma (EEG) pokazalo je da deca izložena ekranu imaju uzorke mozga slične onima sa ADHD.
U studiji objavljenoj u Pediatrics, istraživači su otkrili da rano izlaganje ekranu dovodi do problema sa pažnjom. Studija je obuhvatila 1.278 dece uzrasta od 1 godine i 1.345 dece od 3 godine. Prateći decu preko šest godina, istraživači su primetili da je 10 procenata imalo probleme sa pažnjom u dobi od 7 godina. Sati gledanja televizije dnevno u uzrastu od 1 i 3 godine bili su povezani sa problemima pažnje dece od 7 godina.
Pored toga, u meta-analizi iz 2023. koja je pregledala devet studija koje su obuhvatile preko 81.000 dece, istraživači su otkrili da prekomerna izloženost ekranu može značajno doprineti razvoju ADHD-a kod dece. „Zbog toga“, napisali su autori, „neophodno je smanjiti vreme pred ekranom dnevno kod dece kako bi se sprečila pojava ADHD-a“.
Mejlovi dokazuju da je Bajdenova Bela kuća znala da će vakcine protiv COVID-a ubiti milione https://t.co/CN72tLtn7t
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 25, 2023
Ekrani čine mozgove kao da su u ‘kratkom spoju’
Vreme pred ekranom može negativno uticati na razvoj jezika, vizuelnu obradu, pamćenje i društvenu spoznaju.
Interaktivno vreme ispred ekrana, koje uključuje društvene mreže i igre na tabletu ili telefonu, posebno je stimulativno za mozak, rekao je dr Dankli za Epoch Times.
„To više puta dovodi nervni sistem u stanje borbe ili bekstva bez koristi od pražnjenja te energije“, rekla je ona. Kada se hiper-uzbuđenje dešava redovno, prednji režanj mozga je efektivno „kratko spojen“, dodala je ona.
Kada se to dogodi prednjem režnju, koji kontroliše emocije, motivaciju i pažnju, deca mogu postati impulsivna, nemirna, agresivna ili čak depresivna.
Istraživanja o uticaju interaktivnih ekrana na mozak male dece su ograničena. Međutim, neki artikulišu da je forma sadržaja važnija od samog vremena ispred ekrana. „Slab narativ, brz tempo i uređivanje, složeni stimulansi ili stimulansi koji se previše razlikuju od stvarnosti, mogu otežati detetu da izvuče ili generalizuje informacije“, primećuje se u jednoj recenziji.
Prebrzo za lečenje?
Veza između ekrana i lošeg mentalnog zdravlja postala je sve očiglednija tokom poslednje decenije. Većina tretmana se fokusira na farmaceutske proizvode. Prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), 2021. godine, 8 procenata američke dece uzrasta od 5 do 17 godina dobili su lekove za probleme mentalnog zdravlja.
Od pandemije COVID-19, došlo je do daljeg porasta među „skoro svim psihijatrijskim poremećajima širom sveta, uključujući ADHD“, rekao je dr Stiven Farone, profesor na odeljenjima za psihijatriju, neuronauku i fiziologiju i potpredsednik za istraživanje na Odseku za psihijatriju i bihejvioralne nauke na Medicinskom univerzitetu SUNY Upstate.
Formulacije amfetamina su najčešće propisani stimulansi ADHD-a u Severnoj Americi. Primetno je da su amfetamini takođe među najčešće zloupotrebljavanim lekovima na recept, prema izveštaju Molekularne psihijatrije.
Rano lečenje amfetaminom, lekom koji se često prepisuje deci sa ADHD-om, povezano je sa usporavanjem rasta i rasta težine kod neke dece. Međutim, stručnjaci za mentalno zdravlje dece veruju da je korist od ovih lekova veća od potencijalnog rizika od problema sa rastom.
Za mnoga stanja, promene u načinu života kao što je smanjenje vremena ispred ekrana mogle bi da podstaknu poboljšanje, rekao je gospodin Mekfilin.
„Često dobijam upućivanje dece koja imaju složenu istoriju i/ili otpornost na lečenje, a prva stvar sa kojom počinjem je ekran“, rekao je dr Dankli. Ovaj kritični prvi korak često dovodi do boljeg akademskog učinka, raspoloženja, sna i društvenosti — čak i ako ne rešava problem u potpunosti.
Na primer, izbegavajte vreme „dadilje-ekrana“ za malu decu. Nedavna studija objavljena u BMC Public Health analizirala je vreme koje mališani imaju ispred ekrana. Deca su imala skoro devet puta veću verovatnoću da će preterano koristiti ekrane kada gledaju sama u poređenju sa roditeljem ili drugom decom, i četiri puta veće šanse za prekomernu upotrebu ako su roditelji preterano gledali.
„Uprkos činjenici da smo uronjeni u digitalnu kulturu, moramo da radimo sa fiziologijom mozga i razvojnim potrebama, a ne protiv toga“, dodao je dr Dankli.
