Većina Kanađana želi da se Trudoov porez na ugljenik ukine
Nedavno istraživanje je pokazalo da većina Kanađana ne podržava porez na ugljenik vlade Trudoa.
Prema Legerovom istraživanju sprovedenom ovog septembra, 55 odsto Kanađana se protivi porezu na ugljenik, pri čemu 18 odsto kaže da ga treba smanjiti, a 37 odsto kaže da bi trebalo da bude potpuno eliminisan.
„Čini se da Kanađani dostižu svoj limit u pogledu onoga što su spremni da plate da bi pomogli u ispunjavanju politike neto nulte emisije ugljenika“, rekla je kompanija za ispitivanje javnog mnjenja sa sedištem u Montrealu u saopštenju od 28. septembra.
Istraživanje koje je obuhvatilo 1.564 Kanađana je dalje otkrilo da 68 odsto njih nije spremno da plaća veće poreze na benzin da bi podržalo cilj Trudoove vlade za neto nultu emisiju ugljenika za 2030. Dok je podrška u Kvebeku bila nešto veća nego u drugim provincijama, i dalje je samo 24 odsto stanovnika Kvebeka odobrilo porez na ugljenik.
Štaviše, istraživanje je otkrilo da je samo 52 procenta Kanađana informisano o politici savezne vlade nulte mreže do 2050. godine, koja ide u korak sa „Agendom za održivi razvoj 2030“ Ujedinjenih nacija – koja uključuje planove za ukidanje električne energije na ugalj, smanjenje upotrebe đubriva i ograničenje upotrebe prirodnog gasa u narednim decenijama.
Samo 15 odsto anketiranih Kanađana smatra da je 2050. realan cilj za Trudoovu vladu, a 37 odsto smatra da je rok preblizu. U isto vreme, 35 odsto, uglavnom iz Kvebeka, smatralo je da je cilj bio prespor.
Kanađani su takođe izrazili skepticizam u pogledu eliminacije uređaja na prirodni gas do 2030. godine, što je jedan od ciljeva Trudoove vlade. Samo 43 odsto veruje da je vremenski okvir izvodljiv, dok još manje, 34 odsto, smatra da su akcije kao što je zabrana prirodnog gasa za grejanje doma do 2040. godine realne.
Slično, samo 32 odsto smatra da je zabrana prodaje novih vozila na benzin do 2035. realna, dok 29 odsto smatra da je ograničavanje rada vozila na benzin u određenim područjima ili doba dana izvodljivo.
Sve u svemu, samo 19 odsto Kanađana veruje da je realno da se većina proizvodnje električne energije u Kanadi do 2035. godine pretvori u izvore koji ne emituju ugljenik.
Kanađani su postali sve skeptičniji prema Trudoovim klimatskim propisima usred otkrića dokumenata koji otkrivaju da je odeljenje liberala za klimatske promene platilo Svetskom ekonomskom forumu (WEF) – globalističkoj grupi koja stoji iza socijalističke agende „Velikog resetovanja“ – da napravi izveštaj koji opravdava Trudoovu ekološku agendu, uključujući njegov porez na ugljenik. Treba napomenuti da su Trudo i neki iz njegovog kabineta lično uključeni u WEF, čija agenda „Veliko resetovanje“ zastupa ideju da do 2030. ljudi neće „posedovati ništa“ i „biće srećni“.
Procureli dokumenti otkrivaju da SAD i Zelenski regrutuju teroriste ISIS-a da se bore u Ukrajini https://t.co/PMF5nrKGTc
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 3, 2023
Uprkos pokušajima Trudoove vlade da sakrije svoje efekte klimatskih propisa na ekonomiju, nedavni izveštaj je pokazao da cene hrane rastu brže od glavne stope inflacije – ukupne stope inflacije u zemlji – jer osnovni prehrambeni artikli rastu po stopi od 10 na 18 procenata u odnosu na prethodnu godinu.
Uprkos brojnim izveštajima koji ukazuju na to da Kanađani doživljavaju finansijske poteškoće, Trudoova vlada je u velikoj meri ignorisala molbe onih koji su tražili pomoć, dok dosledno poriču da njihova politika ima bilo kakav uticaj na inflaciju ili na ekonomiju šire.
Zamenica premijera i ministarka finansija Kristija Frilend nedavno je odbila apel Njufaundlenda i Labradora da pauziraju propise o čistom gorivu i smanje porez na ugljenik dok se Pomorci bore da sastave kraj s krajem.
Slično tome, uprkos upornoj inflaciji i posledičnom rastu kamatnih stopa, Trudo je uveo svoj drugi porez na ugljenik u julu.
„Kanađanima je potreban još jedan porez na ugljenik kao što je nama potreban udarac u glavu“, rekao je Franko Teracano, koji služi kao savezni direktor Kanadske federacije poreskih obveznika (CTF), u saopštenju za javnost u to vreme.
Međutim, neke zapadne provincije su izjavile da neće poštovati neke od novih vladinih propisa, već će se umesto toga fokusirati na dobrobit svojih građana.
I Alberta i Saskačevan su više puta obećavali da će interese svog naroda staviti iznad „neustavnih“ zahteva Trudoove vlade, dok dosledno podsećaju saveznu vladu da njihova infrastruktura i ekonomije zavise od nafte, gasa i uglja.
„Nikada nećemo dozvoliti da se ovi propisi primenjuju ovde, tačka“, nedavno je izjavio premijer Alberte Danijel Smit. „Ako postanu zakon zemlje, uništili bi finansije Albertanaca, a takođe bi izazvali dramatično povećanje računa za struju za porodice i preduzeća širom Kanade“.
Premijer Saskačevana Skot Mo takođe je obećao da će se boriti protiv Trudoovih novih propisa, rekavši nedavno da su „Trudoovi propisi o električnoj energiji sa nultom mrežom nedostupni, nerealni i neustavni“.
„Oni će vrtoglavo podići cene električne energije i ostaviti Saskačevan sa nepouzdanim napajanjem. Naša vlada neće dozvoliti saveznoj vladi da to učini sa narodom Saskačevana“, rekao je on.
