Ukinuta slobode štampe: Američki zvaničnici zabranili Takeru Karlsonu da intervjuiše Putina
Taker Karlson izveštava da ga je američka vlada sprečila da intervjuiše ruskog predsednika Vladimira Putina. Karlson je za švajcarski časopis Die Weltwoche rekao da je tražio da dogovori intervju sa Putinom, ali su ga američki zvaničnici blokirali.
„Pokušao sam da intervjuišem Vladimira Putina, ali me je američka vlada sprečila u tome. Razmislite o implikacijama“, rekao je Karlson za novine 24. septembra. Što je još gore, prema Karlsonovim rečima, niko u američkim medijima nije podržao njegovo pravo novinara da izveštava o stavovima ruskog lidera u vezi sa sukobom u Ukrajini.
Takav opstrukcionizam odražava rastući prezir od strane zvaničnika u Sjedinjenim Državama i drugim navodno liberalnim demokratskim zemljama prema slobodi štampe. To je samo najnovija epizoda u sve dužoj paradi ograničenja, u rasponu od sitnih do zaista alarmantnih. Najviše prioritetne mete su kritičari koji se usuđuju da osude ili čak ospore izjave koje su zapadni lideri izneli u vezi sa ključnim spoljnopolitičkim ciljevima.
Vlade Evropske unije bile su još drskije od Vašingtona u svojim naporima da spreče kritičare. Samo nekoliko dana nakon što je Rusija počela specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini u februaru 2022, EU je zabranila dva najistaknutija ruska medija, RT i Sputnjik. Zvanično obrazloženje je bilo da su te organizacije bile pod kontrolom Kremlja i da su širile „dezinformacije“ u vezi sa ratom u Ukrajini. Zvaničnici EU su čak naredili i uklanjanje materijala RT-a i Sputnjika sa internet pretraživača.
Više od 300 miliona stanovnika zemalja EU je tako lišeno pristupa ruskim stavovima o ratu ili njegovim uzrocima. Nasuprot tome, vlasti EU nisu nametnule ni najmanja ograničenja cunamiju propagande koja je dolazila iz Kijeva u vezi sa ratom. Ovakva gruba neravnoteža bila je transparentan pokušaj da se javno mnjenje namesti o velikom međunarodnom pitanju.
Američki zvaničnici su bili nešto suptilniji u svojim naporima da uguše različita mišljenja, posebno o Rusiji, ali su bili dovoljno loši. FBI, CIA i druge agencije su se upustile u napad na slobodu štampe sa dva fronta. Jedna metoda je oponašanje EU i preduzimanje direktne akcije protiv alternativnih novinskih medija i drugih neistomišljenika. Druga strategija, koja je postala sve prisutnija tokom protekle decenije, jeste pritisak ili dogovaranje sa platformama društvenih medija kako bi se uznemiravali, marginalizovali ili eliminisali izvori koje Vašington ne voli. Takva cenzura putem punomoćja je i podmukla i opasna.
FBI je napravio veliki korak ka implementaciji prvog pristupa u oktobru 2017. Lideri FBI-a su osnovali novu Radnu grupu za strani uticaj (FITF) u Odeljenju za kontraobaveštajnu delatnost biroa. FBI je naknadno smatrao svaki pokušaj država koje je Ministarstvo odbrane označilo kao glavne protivnike (Rusija, Kina, Iran i Severna Koreja) da utiču na američko javno mnjenje kao pretnju nacionalnoj bezbednosti SAD. Mete za suzbijanje nisu bile ograničene na publikacije i medije koji su neosporno bili pod kontrolom jedne od tih neprijateljskih sila.
Putin poslao jasnu poruku: Svet se oslobađa diktature https://t.co/8lM3BNvQsl
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 4, 2023
Međutim, cenzura putem zastupnika postala je daleko omiljeni metod američke nacionalne bezbednosti. Američki aparat za nacionalnu bezbednost čak je aktivno pomagao ukrajinskom režimu Volodimira Zelenskog da potkopa ustavna prava Amerikanaca. CNN je primetio zabrinjavajuća otkrića u izveštaju Pravosudnog odbora Predstavničkog doma iz jula 2023. „Komitet kaže da je SBU [najviša bezbednosna agencija Ukrajine] poslala FBI liste naloga na društvenim mrežama koji su navodno ‘širili ruske dezinformacije’ i da je FBI tada ‘rutinski prenosio ove liste relevantnim platformama društvenih medija, koje su interno distribuirale informacije njihovih zaposlenih zaduženih za moderiranje sadržaja’”.
Drugim rečima, FBI je služio kao voljni provodnik i fasilitator za napore Kijeva za cenzuru u inostranstvu. Štaviše, američki zvaničnici nisu uložili ni najmanji napor da provere navode Kijeva pre nego što su izvršili pritisak na kompanije društvenih medija da zatvore naloge ciljanih organizacija i pojedinaca.
Otkrića iz takozvanih Tviter fajlova potvrđuju razmere takvog ideološkog dosluha između federalnih agencija i kompanija društvenih medija. Među ostalim nezdravim aspektima bilo je to što je FBI platio Tviteru 3,4 miliona dolara. U takozvanoj proveri činjenica, USA Today je priznao da je „FBI označio Tviter naloge za koje je agencija verovala da su prekršili Tviterove uslove korišćenja usluge. Drugo, drugi dokument pokazuje da je FBI platio Tviteru 3,4 miliona dolara za Tviterovu obradu zahteva za informacijama koje je FBI uputio putem Zakona o sačuvanim komunikacijama. Međutim, „provera činjenica“ Moli Stelino zaključila je da FBI ne koristi Tviter u svrhe cenzure, insistirajući da „3,4 miliona dolara nije povezano sa FBI nalozima koje su prijavili“. Takav argument zaslužuje nagradu za lakovernost.
Obim vladine kampanje dosluha bio je još očigledniji jer su se Joel Rot, izvršni direktor Tvitera zadužen za moderiranje sadržaja i članovi njegovog osoblja, sastajali nedeljno sa FBI, Odeljenjem za unutrašnju bezbednost i Kancelarijom direktora nacionalne obaveštajne službe. Sigurno je da se na tim sastancima nije razgovaralo o vremenu. Takvi sastanci takođe izazivaju još veću sumnju u navodnu benignu prirodu FBI-jeve isplate od 3,4 miliona dolara Tviteru za obradu „zahteva za informacijama“. Pa ipak, čak se i Rot očigledno nije slagao sa nekim dalekosežnijim zahtevima FBI. Rot je tvrdio da je lista navodnih ruskih počinilaca dezinformacija čak uključivala „„nekoliko izveštaja američkih i kanadskih novinara (npr… [Grayzone-ov] Aaron Mate),“ i rekao je da će se Tviter fokusirati na kršenje pravila i neautentično ponašanje (tj. botovi).“
Jedna interakcija između FBI-a i Fejsbuka bila je alarmantna kao i dosluh sa Tviterom. FBI je radio na diskreditovanju hit priče Njujork posta na laptopu Hantera Bajdena. Izvršni direktor Fejsbuka Mark Zakerberg je kasnije izvestio da su mu se zvaničnici FBI obratili sa upozorenjem da Rusija sprovodi usaglašenu kampanju dezinformisanja tokom izbornog ciklusa u SAD 2020, baš kao što je Kremlj uradio 2016. Bilo je teško promašiti vladinu implikaciju da je laptop verovatno bio deo najnovijeg pokušaja dezinformisanja, i da bi Facebook trebalo da ukloni postove ili algoritamski uguši naloge koji tvrde da su otkrića sadržana u fajlovima autentična. Ipak, u to vreme ili kasnije nije bilo dokaza da je laptop uključivao ruske dezinformacije. Optužba je, međutim, dodatno zatrovala odnose sa Rusijom, kao i ugušila debatu o ključnom pitanju.
U presudi početkom septembra 2023. godine, peti okružni apelacioni sud je utvrdio da su sastanci Bajdenove administracije sa kompanijama društvenih medija prekršili Prvi amandman. To je ohrabrujući razvoj u borbi protiv cenzure putem zastupnika, ali je malo verovatno da će agencije u nacionalnom bezbednosnom aparatu odustati od napora da obuzdaju neslaganje, posebno o kontroverznim pitanjima vezanim za ulogu Vašingtona u svetu. Sloboda štampe je očigledno pod opsadom čak i u navodno liberalnim, demokratskim zemljama.
