Ogromna većina Nemaca je protiv imigracije, prema novoj anketi državnih medija
Novi podaci anketa pokazuju da se plima okreće protiv liberalne imigracione politike nemačke vlade, a dve trećine Nemaca kaže da želi da prihvati manji broj izbeglica. U onome što je možda čak i veći udarac za vladajuće nemačke levičarske liberale, velika većina kaže da imigracija donosi više nedostataka nego prednosti.
Prema državnoj anketi ARD-DeutschlandTrend, 64 odsto Nemaca želi da zemlja prima manje imigranata.
Što je još važnije, isti broj, 64 odsto, kaže da se Nemačka suočava sa više nedostataka nego prednosti kada je u pitanju imigracija.
Anketa takođe pokazuje da skepticizam prema imigraciji raste u svim partijama, uključujući i one na levici, kako školski standardi padaju, vreme čekanja na lekare raste, stambena kriza se ubrzava, a kriminal se širi, a sve to dobrim delom zbog masovne imigracije.
Anketa takođe pokazuje da 73 odsto kaže da se distribucija i smeštaj migranata u Nemačkoj obavlja prilično loše ili veoma loše, dok samo 19 odsto misli da funkcioniše veoma dobro ili prilično dobro, što je suštinska promena u odnosu na 2018. kada je 43 odsto verovalo da stanovanje i distribucija su dobro funkcionisali. Pored toga, 78 odsto veruje da je integracija migranata u društvo i tržište rada ili veoma loša ili prilično loša.
U oblasti deportacija, sa kojima se nemačka vlada bori godinama, 80 odsto Nemaca kaže da se deportacija odbijenih izbeglica obavlja prilično loše ili veoma loše.
Ovi promenjivi stavovi o imigraciji mogu, barem delimično, objasniti porast popularnosti antiimigrantske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), koja se zalagala za strogu graničnu kontrolu i masovnu deportaciju. Anketa pokazuje da 82 odsto Nemaca želi pojačanu graničnu kontrolu, dok 69 odsto veruje da bi Alžir, Maroko i Tunis trebalo da budu označeni kao bezbedne zemlje porekla, što bi pomoglo da se olakšaju deportacije.
Savezni portparol AfD-a hitno prebačen u bolnicu nakon mogućeg napada špricem na predizbornom skupu u Bavarskoj https://t.co/eJ620ek4SG
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 5, 2023
Anketa pokazuje nepovezanost između demokratskog raspoloženja i onoga što političari iz godine u godinu iznose po tom pitanju, pri čemu 71 odsto Nemaca kaže da bi trebalo da postoji gornja granica za broj primljenih izbeglica, dok vlada odbija da uvede takvu meru, tvrdeći da bi bilo protivno „međunarodnom pravu“. Dok AfD želi daleko strožiju kontrolu imigracije, Hrišćanski socijalisti (CSU), stranka koja je u velikoj meri odgovorna za tekuću imigracionu krizu u Nemačkoj, zajedno sa svojom sestrinskom strankom CDU, takođe iznosi ideju o ograničenju imigracije.
Politička odvojenost od evropskog građanstva možda podstiče pitanja oko same demokratije, pri čemu Nemci generalno podržavaju demokratiju kao politički model, ali su duboko nezadovoljni kako ona zapravo funkcioniše u njihovoj zemlji. Na istoku Nemačke, dok 77 odsto kaže da podržava demokratiju kao dobar politički model, to znači da skoro četvrtina ili ne podržava demokratiju ili ne zna da li je to dobar politički model.
Anketa je takođe pokazala da 55 odsto Nemaca nije zadovoljno kako funkcioniše demokratija u zemlji, što je povećanje od 8 poena u odnosu na oktobar 2022. Povodom ovog rezultata, dve trećine na istoku Nemačke kaže da nije zadovoljno, dok 52 odsto na zapadu kažu da nisu zadovoljni.
Anketa bi mogla predstavljati ozbiljne probleme ne samo za pitanje migracija, koje samo ove godine koštaju Nemačku najmanje 36 milijardi evra, već i za samu demokratiju. Naročito, istaknuti članovi nemačkog političkog establišmenta, uključujući kancelara Olafa Šolca, ili se zalažu za potpunu zabranu partije Alternativa za Nemačku ili izražavaju podršku potencijalnoj zabrani. S obzirom na poziciju stranke kao druge po veličini političke stranke u zemlji, svaka potencijalna zabrana mogla bi dovesti do kolapsa podrške demokratiji, posebno na istoku Nemačke, što bi zemlju moglo dovesti u duboku političku krizu.
