Mejnstrim mediji pišu o neuspelom švedskom multikulturalnom projektu: „Svi su u opasnosti od nasilja“
Razmere ratova bandi u Švedskoj su narasle do te mere da su mediji establišmenta naizgled počeli da shvataju da je multikulturalizam opustošio zemlju.
„Svi se osećaju kao da su u opasnosti“, izjavio je Čarli Daksberi sa neoliberalnog sajta POLITICO u utorak, kada je izvestio da se u njegovom delu Stokholma dogodio četvrti bombaški napad od početka godine. Ukupno, bilo je najmanje 134 bombaških napada širom Švedske 2023. godine, u poređenju sa 90 tokom cele prošle godine. U međuvremenu, bilo je 289 pucnjava od početka godine, nakon 391 u 2022.
„Nalet nasilja bio je toliko intenzivan, široko rasprostranjen i haotično izveden — neiskusni tinejdžeri se često regrutuju da izvode napade — da ovde raste osećaj da niko nije siguran od njega“, rekao je novinar establišmenta o svojoj zemlji.
Dok je članak POLITICO naizgled nastojao da previdi uticaj masovne migracije na situaciju u Švedskoj kao temu desnice, on ipak priznaje da se veruje da je veliki deo nasilja bandi rezultat bitke između tzv. “Kurdskih lisica”, Rava Madžida koji je rođen u Iraku, i bivšeg člana bande Islmail Abdo.
Međutim, londonski Times je bio grublji u svojoj oceni prošle nedelje, napominjući da su naoružani ljudi koji se bore za rivalske frakcije „tipično prva ili druga generacija imigranta koji često odrastaju u kriminalnim predgrađima većih švedskih gradova, sa malo osećaja da imaju udela u mejnstrim društvu”.
Putin upozorava Klausa Švaba da je njegov Novi svetski poredak propao i da su im „dani odbrojani“https://t.co/OM7pVCrShN
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 6, 2023
Obim imigracije u zemlji, koji je rastao nakon evropske migrantske krize 2015. godine, znači da sada najmanje jedna petinu stanovništva Švedske čine stranci.
Nasilje bandi inspirisano migracijama postalo je glavno političko pitanje za zemlju, a premijer Ulf Kristersson je rekao: „Švedska nikada nije videla nešto ovako… Nijedna druga zemlja u Evropi nema ništa slično ovome”.
Kao odgovor, Kristersson je pozvao vojsku da udruži snage sa policijom u pronalaženju rešenja za rastuće ratove bandi, u koje je trenutno uključeno oko 30.000 ljudi, prema švedskoj policiji.
Kristersson, koji je došao na vlast prošle godine nakon što je formirao koalicionu vladu koju je neformalno podržavala populistička desničarska Švedska demokratska partija, krivicu za trenutnu situaciju stavio je na agendu otvorenih granica koja je bila obeležje osam godina levičarske Socijalne Vlade predvođene demokratama koje su prethodile njegovoj.
„Neodgovorna imigraciona politika i neuspela integracija su nas doveli ovde“, rekao je Kristersson prošle nedelje, dodajući: „Lovićemo bande, pobedićemo bande“.
Konzervativni premijer je takođe nastojao da poveća ovlašćenja za policijski nadzor, kao i da poveća zatvorske kazne za osuđene kriminalce, posebno za zločine koji se tiču oružja. Kristersson je takođe rekao da će možda morati da se promeni zakon u zemlji kako bi se pozabavili „decom vojnicima“ koje su bande regrutovale kao naoružane ubice.
Švedska policija je prošlog meseca saopštila da „sa tačke gledišta kriminalaca, postoji nekoliko prednosti u regrutovanju mladih ljudi. Dete ne kontroliše policija na isti način kao odraslu osobu. Niti dete može biti osuđeno za zločin. Na mladu osobu je takođe lakše uticati i eksploatisati je.
