Papa Francisko okrivio ljude za izazivanje zemljotresa
U pitanjima katoličke dogme, Sveti otac u Rimu se smatra nepogrešivim, ali kada su u pitanju zemaljska pitanja koja se tiču klimatskih promena, papa Francisko uglavnom govori kroz svoj Papski posterior. U jednom trenutku, Francisko sugeriše da ljudi koji emituju ugljen-dioksid izazivaju „potrese“, dok je njegova unutrašnja duša Čuvara jasno prikazana sa njegovom tvrdnjom da se svet „urušava i da se možda približava prelomnoj tački“.
Najnoviji komentari pape Franciska o klimatskim promenama sadržani su u „Apostolskoj promociji“ pod nazivom Laudate Deum. To je nastavak ranijeg encikličkog pisma o propasti iz 2015. kada je rekao da je CO2 – gas koji Vrhovni Pontifikat emituje svakim dahom – veoma zagađuje. Najnovije pismo je puno emocionalnih grešaka, nepotkrepljenih naučnih mišljenja i hladnog snishođenja prema sve većem broju naučnika koji osporavaju politički narativ klimatske vanredne situacije. U jednom trenutku se kaže da ovi naučnici iznose „navodno čvrste naučne činjenice“.
Francisko je na veoma klimavim nogama sa svojom tvrdnjom da ljudi na neki način izazivaju podmorske zemljotrese. Još besmislenija je njegova sugestija da potresi izazvani ljudskim faktorom dovode do odnošenja zajednica. Kao što je Daily Sceptic nedavno primetio, Sveti gral klimatskog alarmizma je povezivanje zemljotresa sa ljudima koji voze svoje automobile. Nažalost, do danas se sugestija može naći samo na besmislenom izazivanju klimatskih strahova. Nedavni članak u Razgovoru navodi „dokaze“ da je gubitak površinskog leda u Skandinaviji izazvao brojne zemljotrese pre oko 7.000-11.000 godina. Avaj, dalje istraživanje je pokazalo da se jedino dejstvo tektonske ploče nalazi u štampanim pločama računara istraživača. Čini se da su potresi novo polje klimatskog alarma, što sugeriše da je Francisko daleko ispred igre na ovom polju.
Papa takođe predvodi narativ sa svojom tvrdnjom da se topljenje kontinentalnog ledenog pokrivača na polovima neće preokrenuti stotinama godina. Na šta o topljenju ledenog pokrivača na Antarktiku govori Francisko nije odmah jasno. Alarmisti obično smatraju da je Antarktik težak kraj za vođenje narativa o Termogedonu. Prema Singhu i Polvaniju, zagrevanje je „skoro nepostojeće“ najmanje 70 godina. NASA izveštava da je gubitak leda 0,0005% godišnje. Južni pol je 2021. zabeležio svoju najhladniju zimu od kada su 1957. godine počeli da beleže. U međuvremenu na Arktiku, mali, malo publikovani, ciklični oporavak morskog leda je u toku više od jedne decenije.
U jednom trenutku u svom pismu, Francisko iznosi tvrdnju da je „proverljivo da specifične klimatske promene koje izaziva čovečanstvo značajno povećavaju verovatnoću ekstremnih pojava koje su sve češće i intenzivnije“. Kako je moguće verifikovati nešto što je samo verovatno, nije odmah jasno, ali izgleda da Francisko misli na pseudonauku o vremenskoj atribuciji vođenu kompjuterskim modelom koja se razvila poslednjih godina. U stvari, njegova popularnost je delimično odgovor na to što Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC), koji podržava UN, trenutno odbija da direktno povezuje pojedinačne vremenske događaje sa dugoročnim promenama klime.
Bivši analitičar CIA-e potvrdio da SAD isporučuju oružje obema stranama u ratu između Izraela i Hamasahttps://t.co/7I9fGmBDH2
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 12, 2023
Uprkos svim pokušajima da se ovo pitanje negira, prikrije, zataška ili relativizuje, nastavlja Francisko, znaci klimatskih promena su ovde i sve očigledniji. Niko ne može zanemariti nedavne ekstremne vremenske prilike kao što su suše, poplave i neobične vrućine, nastavlja on. Nije moguće sakriti korelaciju ovih globalnih klimatskih fenomena i ubrzanog povećanja emisije gasova staklene bašte, posebno od sredine 20. veka, tvrdi on. Kao što će redovni čitaoci znati, mnogi naučnici rade upravo to, kao i IPCC. Prema svom najnovijem izveštaju, IPCC navodi da postoji „malo poverenja“ da ljudi utiču na suše u većini regiona, dok je poverenje generalno nisko u pripisivanje promena u verovatnoći ili veličini poplavnih događaja ljudskom uticaju.
Sve što Francisko radi je spajanje tačaka nedavnih vremenskih anomalija i tvrdnja o uzročno-posledičnoj vezi sa dugoročnim klimatskim trendovima. S obzirom na to da je globalno zagrevanje nestalo tokom poslednjih 25 godina, ova praksa je uobičajena u krugovima alarmista. Koristi se za promovisanje kolektivističkog Net Zero narativa i duboko je nenaučna.
„Osećam se obaveznim da dam ova pojašnjenja, koja mogu izgledati očigledna, zbog određenih odbojnih i jedva razumnih mišljenja sa kojima se susrećem, čak i unutar Katoličke crkve“, kaže Francisko. U stvari, Papa ne pokazuje znake, kao što je bio njegov stav 2015, da je slušao bilo koje alternativno gledište – „navodno čvrste naučne podatke“ koji su mu izgleda tako neukusni. On samo ponavlja kolaps i prekretnicu koja izaziva strah od lobija zelenih aktivista. Na taj način on čini medveđu uslugu tradiciji crkvene podrške i pokroviteljstva naučnog procesa kroz manastire, finansirane bolnice, škole i univerzitete. Katolička crkva uči da su vera u Boga i nauka komplementarne, pri čemu se u Katehizisu napominje da „metodsko istraživanje u svim granama znanja, pod uslovom da se sprovodi na istinski naučni način i ne prevazilazi moralne zakone, nikada ne može biti u sukobu sa verom, jer stvari sveta i stvari vere potiču od istog Boga”.
Naravno, bio bi potreban duži članak od ovog da bi se identifikovali mnogi od neizbežnih prošlih sukoba između crkvenih vlasti i nekih naučnih otkrića (ne pominjati Galileja). Što se tiče klimatske priče, naučnici tek počinju da shvataju složenost nelinearne atmosfere. Međutim, možda nije iznenađujuće što je Vatikan svoj uticajni vagon povezao sa trenutnim neproverenim naučnim narativima koji služe uglavnom političkim ciljevima. U encikličkom pismu iz 2020. Francisko je govorio o mogućnosti svetske vlasti „opremljene moći da obezbedi opšte dobro“. Svetskoj vladi treba dati „pravi autoritet na način da obezbedi postizanje određenih ciljeva“. Na taj način bi moglo da dođe do multilateralizma koji ne zavisi od promene političkih uslova ili interesa nekolicine, a ima stabilnu efikasnost, zaključio je on.
Moguće je da je ovo papski govor da ne bude više Trampa, Faraža, Bregzita i svih ostalih dosadnih neprijatnosti nacionalne demokratije.
