EU koristi invazivno ciljanje oglasa kako bi progurala dezinformacije o svojim predloženim zakonima protiv privatnosti
Kredibilitet Evropske unije dobija još jedan udarac, jer blok grozničavo nastoji da obuzda digitalne platforme, ali i svoje zemlje članice.
Međutim, u ovom procesu, navodno je uspela da se „izvuče“ kao jedna od onih koji žele da drugi rade kako kaže – ali ne kako ona radi.
Dakle, kako se kaže „licemerje“ – na EU novogovoru?
To nije reč, to je čitava sramotna priča – ali očigledno, u veoma strogo kontrolisanom medijskom okruženju, sumnjivo je da li će ikada doći do običnih ljudi, uprkos svom značaju.
Suština je u tome da baš kao što se veoma trudi da uvede nova pravila – za koja protivnici kažu da ozbiljno narušavaju privatnost građana na mreži – sve vreme pod izgovorom da „misli na decu“ ciljajući platforme koje nude enkripciju i privatnost, EU pribegava nekim od potpuno istih trikova za koje optužuje te platforme.
Veliki primer je CSAM (materijal o seksualnom zlostavljanju dece) propis koji su kritičari, s dobrim razlogom, „rebrendirali“ u „kontrolu ćaskanja“ – samo da bi stvari bile jasne i „očišćene“ od birokratske jezičke gimnastike.
Suština novih pravila je da se osigura da svaka šifrovana aplikacija za razmenu poruka – WhatsApp, iMessage, Instagram, Telegram, TikTok, itd. – sa bilo kojom vrstom šifrovanja (i njenim različitim vrstama, u zavisnosti od platforme) – iznenada odbaci ovaj fundamentalni deo bezbednosti na internetu, radi ispunjavanja navodnih zabrinutosti EU za decu.
Kako se neko dobronameran može protiviti tome, mora da je bio tok misli u Briselu, kada se ova ideja prvi put pojavila.
Pa, mnogi ljudi mogu – a oni uključuju ne samo pojedinačne istraživače internet bezbednosti, druge naučnike, već i regulatore privatnosti, pa čak i sopstvene advokate Saveta EU.
I dok je sve to prilično dobro poznato, sada se pojavio još jedan sloj u „torti katastrofe sa pravilima CSAM-a“ EU – naime, EU koristi iste metode protiv kojih su njena kontroverzna pravila namenjena „borbi“ – kao što su ciljane aplikacije kao vozilo za „(dez)informacije“.
Naravno, kažete – znate kako funkcioniše EU; mogao si ovo da izmisliš. Ali velike su šanse, pre nego što su detalji počeli da izlaze na videlo, zaista niste mogli. Toliki je nivo očiglednog licemerja ovde prikazan.
Ministarka finansija SAD: Amerika apsolutno može sebi da priušti još jedan rat (VIDEO) https://t.co/PGEu1Rj231
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 16, 2023
Naime, kada neke od 27 članica bloka, one zemlje koje pokušavaju da se odupru regulaciji smatraju je krajnje nepouzdanom i sa stanovišta privatnosti i čisto tehnološke održivosti, koje su znale da će EU „udariti” – ciljanom kampanjom oglašavanja?!
I na X (Tviteru) od svih mesta – tu društvenu platformu Brisel (iz nekog razloga) voli da mrzi, otkako ju je Ilon Mask preuzeo.
Dakle, unutar EU, predlog (u velikoj meri zavisi od „AI“ – koji je u najmanju ruku poznat po tome što je netačan, sa velikim brojem potencijalno strašnih lažnih pozitivnih rezultata) naišao je na protivljenje – i dosta proceduralnog rukovanja. Poslednji pokušaj da se „stvari završe“ nije uspeo.
Rano 15. septembra, odgovor EU? Da li je trebalo uzeti ta razmatranja k srcu i ponovo razmisliti/prepisati zakonski predlog? Ne. Čini se da se radilo o pokretanju ciljane, plaćene reklamne kampanje protiv građana u različitim zemljama.
Ali ciljane kampanje su upravo jedna od stvari protiv kojih EU kaže da se zalaže – tj. profilisanje zasnovano na „ličnim preferencijama, interesima, lokaciji, ponašanju, političkim mišljenjima i verskim ili filozofskim uverenjima“ – ali organizacija sada koristi istu taktiku protiv nekih članova, koji se opiru regulaciji na drugačijim osnovama (naime privatnosti).
Treba napraviti da to ima smisla.
Pa, to je priča koja izlazi iz holandske novinske kuće Volkskrant, poenta je da su korisnici X u onim zemljama koji nisu zadovoljni predloženim CSAM pravilima ciljani kampanjom koja ih promoviše.
Pogodite kako se to radi? Ciljanje lokacije, a zatim, koristeći sve relevantne (ili samo sve dostupne) tačke podataka. Uključujući, „lične preferencije, interese, ponašanje…“ podla upotreba prikupljanja podataka se nastavlja i nastavlja.
I, postaje gore. Formulacija same kampanje, bez obzira na osnovne mehanizme za njeno objavljivanje, dovela je u zabludu.
Jedan od „argumenata“ koje je iznela EU zasnivao se na tome da „većina Evropljana“ podržava uredbu – ali citirana anketa je bila iskrivljena u pravcu koristi od predloga – dok se zanemaruju nedostaci.
