Kanada će legalizovati medicinski potpomognuto samoubistvo za zavisnike od droga

Kanada će sledećeg proleća legalizovati umiranje uz medicinsku pomoć za ljude koji su zavisni od droga, što je potez koji neki korisnici droga i aktivisti nazivaju „eugenikom“.

Državni zakon o medicinskoj pomoći pri umiranju (MAID), koji je prvi put stupio na snagu 2016. godine, biće proširen sledećeg marta kako bi se omogućio pristup ljudima čije je jedino zdravstveno stanje mentalna bolest, što može uključivati poremećaje upotrebe supstanci. Međutim, pre nego što dođe do promena, specijalni parlamentarni odbor za MAID će se pregrupisati kako bi ispitao uvođenje novih propisa, navodi Toronto Star.

Trenutno, ljudi imaju pravo na MAID ako imaju „teško i nepopravljivo zdravstveno stanje“, kao što je ozbiljna bolest ili invaliditet, koji ih je doveo u napredno stanje nepovratnog opadanja i prouzrokovao trajnu fizičku ili psihičku patnju – isključujući mentalnu bolest. Svako ko dobije MAID takođe mora da prođe kroz dve procene od nezavisnih pružalaca zdravstvenih usluga, između ostalih kriterijuma.

O spornoj ideji uključivanja ljudi koji su zavisni od droga raspravlja se ove nedelje na konferenciji Kanadskog društva za medicinu zavisnosti u Viktoriji, u Britanskoj Kolumbiji.

„Mislim da nije fer, a ni vlada ne misli da je fer, isključiti ljude iz kvalifikacija zato što je njihov zdravstveni poremećaj ili njihova patnja povezana sa mentalnom bolešću“, rekao je dr Dejvid Martel, vođa lekara za medicinu zavisnosti u zdravstvu Nove Scotia, koji predstavlja okvir za procenu ljudi sa poremećajima upotrebe supstanci za MAID na konferenciji. „Kao podskup toga, nije fer isključiti ljude iz podobnosti isključivo zato što njihov mentalni poremećaj može delimično ili u potpunosti biti poremećaj upotrebe supstanci. To ima veze sa jednakim tretmanom ljudi.“

Međutim, neki korisnici droga i zagovornici smanjenja štete rekli su da su uznemireni da se čak raspravlja o ideji da korisnici droga dobiju pristup MAID-u, jer smatraju da su druge mere javnog zdravlja, uključujući bolji pristup sajtovima za prevenciju predoziranja, lekovima za opioidne agoniste poput metadona, a nedostaje regulisano snabdevanje lekovima, smeštaj i zapošljavanje.

„Samo mislim da je MAID, kada je ušao u oblast mentalnog zdravlja i upotrebe supstanci, zaista ukorenjen u eugeniku. A postoje ljudi koji se zaista bore oko upotrebe supstanci i ljudi zapravo ne dobijaju podršku i pomoć koja im je potrebna“, rekla je Zoi Dod, zagovornica smanjenja štete iz Toronta.

Martel, koji je pružalac usluga MAID-a od 2016. godine, rekao je da se slaže da su opcije zdravstvene zaštite za osobe sa poremećajima upotrebe supstanci nedovoljno finansirane i da se nada da će ova debata privući više pažnje na te brige.

Nova recenzirana studija pokazuje kako vakcine oštećuju srca https://t.co/TSemth5KHP

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 19, 2023

Rekao je da nije čuo želju za asistiranom smrću od svojih pacijenata koji imaju poremećaje upotrebe supstanci – i to nije nešto za šta je siguran da bi naveo kao opciju osim ako nije bio uključen u planiranje kraja života.

„Ideja da bismo ovo mogli da promovišemo ili guramo ljudima, to uopšte ne prolazi kod mene“, rekao je on, dodajući da čak i ako je nekome sa poremećajem upotrebe supstanci odobreno da primi MAID, on nije siguran da bi im on mogao pomoći da okončaju svoj život.

Martel je bio deo radne grupe u Novoj Škotskoj koja je uključivala lekare, psihijatre, etičare i analitičare politike. On je rekao da su neki od kriterijuma o kojima su razgovarali uključivali: zahtevanje procenjivača koji ima stručnost u lečenju poremećaja upotrebe supstanci ako je to motivacija za MAID zahtev i procenu koju vrstu lečenja je osoba primila i koliko dugo.

„Pored mentalnog poremećaja koji postoji već dugo vremena i koji značajno narušava njihovu funkciju, tretmani moraju biti isprobani i ti tretmani moraju biti tretmani koji su očekivani, uobičajeni i zasnovani na dokazima“, rekao je Martel. Ali ne postoji jedinstven odgovor na to šta bi to moglo značiti, dodao je on.

„Jedan od problema koje smo imali, mislim da je gledajući to sa tim objektivom, imao je veze sa činjenicom da zapravo nemamo puno smernica kada je u pitanju lečenje zavisnosti“, rekao je Martel. „I dalje postoji mnogo debata o tome, ali od onih koje postoje, moramo da znamo da su opcije isprobane.”

Terapija opioidnim agonistima, koja uključuje davanje ljudima lekova poput metadona ili buprenorfina kako bi se kontrolisala njihova žudnja, smatra se zlatnim standardom za lečenje zavisnosti od opijata.

Ali Dodd je rekla da ti lekovi nisu lako dostupni svima kojima su potrebni u Kanadi.

„Znam da ljudi moraju da putuju nekoliko sati da bi dobili pristup onome što im je potrebno u ruralnijim mestima“, rekla je ona.

Martel je rekao da će procenjivači takođe morati da budu u stanju da razlikuju da li je neko suicidalan ili ima „razumnu želju da umre“. Prvo može biti povezano sa akutnijom krizom ili biti obeležje dugotrajnog psihijatrijskog stanja, dok se drugo odnosi na nekoga ko „razmišlja na miran i odmeren način o tome da želi da (njihova) patnja prestane, da je u stanju da to realizuje“, rekao je Martel. Ali primetio je da osoba može da pokaže znakove i jednog i drugog, što ga čini još složenijim etičkim osnovom za navigaciju, i da bi bilo „prilično nemoguće“ napraviti razliku ako je osoba koja se procenjuje bila pod dejstvom opijata.

Dok se Kanada priprema da legalizuje MAID za osobe sa mentalnim poremećajima, svaka provincija će morati da razvije sopstveni protokol za procenu ljudi.

Dr Sajmon Kolgan, vodeći lekar za Community Allied Mobile Palliative Partnership koje pruža palijativno zbrinjavanje beskućnika, rekao je da se zahtevi MAID-a „moraju razumeti u kontekstu životnog iskustva osobe i da to zahteva vreme i odnos“.

Rekao je da bilo koji MAID protokol za osobe sa poremećajima upotrebe supstanci treba da se pravi uz pomoć ljudi sa proživljenim iskustvima.

Karen Vord, aktivistkinja narkomana u Vankuveru, rekla je da proširenje MAID-a na ljude sa poremećajima upotrebe supstanci smatra „izjavom u saveznom zakonu da neki ljudi zapravo nisu ljudi“.

„Vlada je učinila smrt dostupnom, dok je bolji život i dalje nemoguć“, rekla je ona. „Domovi za sve, zagarantovani dostojanstveni prihodi, pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i zapošljavanju: to nisu radikalni zahtevi.”

Iako je postojao strah od ogromnog priliva ljudi koji žele procene MAID-a nakon što novi propisi stupe na snagu, Martel je rekao da, ako se pravilno uradi trijaža, očekuje da će broj ljudi koji će se kvalifikovati biti relativno nizak.

Nulta Tačka/Mediji