Švedska je na korak do ispunjenja agende – Ko ne koristi digitalni način plaćanja može da ostane gladan
Zemlja snova ili zemlja projekta „Velikog Reseta“?! Pre će biti ovo drugo jer ako imate keš a ne digitalni izvor plaćanja vrlo lako ćete ostati gladni. Ali ono najgore tek sledi jer prilikom digitalnog plaćanja vaša kupovina je poznata vlastima kao i vaša potrošnja a nakon toga sledi kineski sistem socijalnog bodovanja.
Kako prenose mediji Švedska je trenutno „najnaprednija“ zemlja sveta kad je reč o bezgotovinskom plaćanju, a švedske banke predvodnici su tog trenda. Čitavi sektori, na primer javni prevoz, uopšte više ne prihvataju gotovinu. Generalno je velika šansa da švedske prodavnice, restorani, muzeji, hoteli, razne uslužne delatnosti i javne ustanove neće primiti gotovinu, odnosno da će kupac ostati bez robe ili usluge ako nema neki oblik digitalnog plaćanja.
Čak ni poreska uprava neće prihvatiti nikakvo gotovinsko plaćanje, što neki smatraju apsurdom i pitaju se zašto država ne želi da primi novac koji je sama štampala. Jedine ustanove koje su zakonski obavezne da prime gotovinu prilikom plaćanja participacije su bolnice.
U nedavnom istraživanju koje je sprovela švedska središnja banka pokazalo se da je samo osam odsto građana platilo kovanicama ili novčanicama svoju poslednju kupovinu. Taj postotak pre samo desetak godina iznosio je 40 odsto.
Čak su i starije osobe, za koje se smatra da teško prihvataju digitalne agende, uveliko prestale da koriste gotovinu. Udeo osoba od 65 do 84 godine starosti koje kažu da su koristile gotovinu u poslednjoj kupovini opao je na devet odsto, a pre samo dve godine bio je na 16 odsto. Veruje se da su mnogi stariji građani prešli na digitalno plaćanje s pojavom plandemije kovida19.
Henri Kisindžer: Veštačka inteligencija će zameniti ljude u narednih 5 godina https://t.co/uPnOuTyPRB
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 29, 2023
Većina švedskih građana nikad u rukama nije imala krupnije novčanice, poput onih od 500 ili 1000 kruna, i često nemaju pojma kako izgledaju. Generalno je u Švedskoj sasvim normalno i uobičajeno živeti godinama bez ijedne jedine kovanice ili novčanice u novčaniku. U poslednje vreme ubrzano nestaju i fizičke, plastične kreditne i debitne kartice, a zamenjuju ih digitalne i mobilne verzije, kao razni drugi oblici instant digitalnog plaćanja kao što su čipovi ugrađeni u spoljni deo šake.
Ukupna gotovina Švedske danas iznosi otprilike 80 milijardi kruna ili oko sedam milijardi evra, ali to je tek nešto više od jedan odsto od ukupne mase novca. Analitičari očekuju da će za petnaestak godina gotovina potpuno odumreti i da će Švedska, verovatno prva u svetu, postati bezgotovinsko društvo.
Na gotovinu se gleda kao na bespotrebni trošak i sigurnosni rizik, kao i stalnu metu falsifikovanja. Osim toga, digitalne transakcije lakše je kontrolisati.
Međutim, nisu svi oduševljeni bezgotovinskim društvom. Već godinama traje rasprava da li je zakonito odbiti gotovinu kao sredstvo plaćanja. Iako u zakonu stoji da su „novčanice i kovanice koje izdaje Riksbank legalno sredstvo plaćanja“, bivši glavni pravni stručnjak švedske središnje banke Erik Friberg ovako je argumentovao pravo trgovaca da odbiju gotovinu:
„Kupovina u prodavnicama u suštini predstavlja sklapanje ugovora između dve strane. Prodavnice mogu da izbace gotovinu iz tog ugovornog odnosa, odnosno mogu slobodno kupcima da predstave svoje uslove za kupovinu.“
Osim pravnih prepreka, postoje i neki ozbiljniji argumenti za zadržavanje gotovine u opticaju. Naime, rat u Ukrajini pokazao je u kakvim se problemima digitalizovano društvo može naći kad jednom iznenada nestane struje i interneta.
Novčanice i kovanice još služe kao rezervni sistem ako elektronska sredstva plaćanja prestanu da funkcionišu. No, budući da sve manje Šveđana plaća novčanicama, infrastruktura povezana s gotovinom, poput bankomata ili blindiranih kola za prevoz novčanica, više ne bi mogla da podnesu iznenadni povratak na keš.
„Ako dođemo u kriznu situaciju i ljudi ponovo budu morali da koriste gotovinu, važno je zadržati gotovinski sistem kao rezervno rešenje. Inače ćemo imati društvo koje ne funkcioniše“, rekao je za švedsku nacionalnu televiziju bivši viceguverner Riksbanka Henri Ohlson.
Ovakva agenda se sprovodi i u drugim zemljama u okruženju
Susedne skandinavske zemlje takođe beleže trend napuštanja gotovine, ali ga ne prihvataju bez reakcije. U Danskoj postoji zakon koji kaže da su sve prodavnice s osobljem dužne da prime gotovinu, uz određene izuzetke noću.
Naučnici koje finansira SZO traže od SZO-a da uvede vanrednu situaciju zbog klimatskih promenahttps://t.co/OqcFjhwpQ5
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 29, 2023
U Norveškoj vlada takođe predlaže pooštravanje zakona o gotovini.
U Švedskoj već godinama postoji Gotovinski pokret, organizacija koja se bori protiv nestanka gotovine u javnosti i upozorava da Švedska nije predvodnik trenda nego da je ostala usamljena u ekstremnoj digitalizaciji plaćanja.
Kako bi ukazao na potrebu zadržavanja novčanica i kovanica u opticaju, Gotovinski pokret uveo je nagradu za svakoga ko se istakne u tom smislu. Ove godine novčanu nagradu od 10.000 kruna u gotovini (nešto manje od hiljadu evra) osvojio je kiosk na železničkoj stanici u Kopingu koji je nastavio da prodaje putne karte za gotovinu čak i nakon što je švedska Državna železnica (SJ) ukinula takvu mogućnost.
Predsednik Gotovinskog pokreta Bjorn Erikson upozorava da je lako nadzirati živote građana u situaciji kad se svaka kupovina digitalno beleži.
„Sledeći korak mogao bi biti sistem socijalnog rejtinga, što znači da vas kompanije ili vlasti nagrađuju ili kažnjavaju u zavisnosti od toga šta radite. U najmanju ruku neprijatan razvoj događaja koji je u Kini već postao stvarnost“, rekao je Erikson.
Dodao je da šveski napredak u korist digitalnog mora da se završi.
„Zadovoljni smo što razvijamo nove pametne metode plaćanja i aplikacije i što podstičemo finansijsku tehnologiju. Ali ne bismo smeli da potpuno razgradimo analogni sistem koji imamo i za koji znamo da radi u svim situacijama“, ističe Erikson.
