Ovo se krije! Svedočenja od 7. oktobra otkrivaju da je izraelska vojska gađala sopstvene građane pa čak i svoje vojne baze
Izraelska vojska je dobila naređenje da granatira izraelske kuće, pa čak i njihove sopstvene baze, pošto su ih 7. oktobra preplavili militanti Hamasa. Koliko je izraelskih državljana za koje se kaže da su „živi spaljeni“ zapravo ubijeno prijateljskom vatrom?
Nekoliko novih svedočenja izraelskih svedoka o iznenadnom napadu Hamasa 7. oktobra na južni Izrael dodaje sve više dokaza da je izraelska vojska ubijala svoje građane dok se borila da neutrališe palestinske naoružane napadače.
Tuval Eskapa, član bezbednosnog tima za Kibuc Be’eri, uspostavio je telefonsku liniju za koordinaciju između stanovnika kibuca i izraelske vojske. On je za izraelski list Haarec rekao da su, kako je počeo da se širi očaj, „komandanti na terenu doneli teške odluke – uključujući granatiranje kuća sa njihovim stanarima kako bi eliminisali teroriste zajedno sa taocima“.
U odvojenom izveštaju objavljenom u Haarec-u navodi se da je izraelska vojska bila „primorana da zatraži vazdušni udar“ na sopstveni objekat unutar prelaza Erez u Gazi „kako bi odbila teroriste“ koji su preuzeli kontrolu. Ta baza je u to vreme bila popunjena oficirima i vojnicima izraelske civilne administracije.
Kako piše Grayzone ovi izveštaji pokazuju da su iz vojne komande stigla naređenja da se napadnu kuće i druga područja unutar Izraela, čak i po cenu života mnogih Izraelaca.
Izraelka po imenu Yasmin Porat potvrdila je u intervjuu za Izraelski radio da je vojska „nesumnjivo“ ubila brojne izraelske civile tokom oružanih sukoba sa militantima Hamasa 7. oktobra. „Uklonili su sve, uključujući i taoce“, navela je ona, pozivajući se na izraelske specijalne snage.
Kako su Dejvid Šin i Ali Abunima izvestili u Elektronskoj intifadi, Porat je opisala „veoma, veoma jaku unakrsnu vatru“ i granatiranje iz izraelskih tenkova, što je dovelo do mnogih žrtava među Izraelcima.
Dok su je držali napadači Hamasa, Porat se prisećala: „Nisu nas zlostavljali. Prema nama se postupalo veoma humano… Niko nas nije nasilno tretirao”.
Ona je dodala: „Cilj je bio da nas kidnapuju u Gazu, a ne da nas ubiju“.
Prema Haarec-u, vojska je uspela da povrati kontrolu nad Beerijem tek nakon što je po svemu sudeći „granatirala“ domove Izraelaca koji su bili zarobljeni. „Cena je bila užasna: ubijeno je najmanje 112 stanovnika Beerija“, piše list. „Drugi su kidnapovani. Juče, 11 dana nakon masakra, u jednoj od porušenih kuća otkrivena su tela majke i njenog sina. Veruje se da još tela još uvek leži u ruševinama”.
Veći deo granatiranja Beerija izvele su posade izraelskih tenkova. Kako je izveštač i24 sponzorisanog izraelskog Ministarstva spoljnih poslova primetio tokom posete Beeriju, „male kuće su bombardovane ili uništene“, a „dobro održavani travnjaci su pocepani tragovima oklopnih vozila, možda tenkova”.
U odgovoru izraelske vojske 7. oktobra piloti su takođe imali veliku ulogu u odgovoru izraelske vojske. Piloti su rekli izraelskim medijima da su se uvukli na bojno polje bez ikakvih obaveštajnih podataka, nesposobni da naprave razliku između boraca Hamasa i izraelskih civila, a ipak odlučni da „isprazne stomak“ svojih ratnih mašina. „Nalazim se u dilemi u šta da pucam, jer ih ima toliko“, prokomentarisao je jedan pilot Apača.
Video snimak koji su snimili uniformisani napadači Hamasa jasno pokazuje da su 7. oktobra namerno pucali na mnoge Izraelce iz pušaka kalašnjikov. Međutim, izraelska vlada nije bila zadovoljna da se osloni na proverene video dokaze. Umesto toga, nastavlja da gura diskreditovane tvrdnje o „obezglavljenim bebama“ dok distribuira fotografije „tela spaljenih do neprepoznatljivosti“ kako bi insistirala da su militanti sadistički spalili svoje zarobljenike, pa čak i silovali neke pre nego što su ih žive spalili.
Cilj koji stoji iza izložbe o zverstvima u Tel Avivu je jasan: da se Hamas opiše kao „gori od ISIS-a” uz negovanje podrške izraelskoj vojsci za tekuće bombardovanje pojasa Gaze, koje je ostavilo preko 7000 mrtvih, uključujući najmanje 3000 dece u vreme objavljivanja. Dok je stotine ranjene dece u Gazi lečeno od onoga što je hirurg opisao kao „opekotine četvrtog stepena“ izazvane novim oružjem, fokus zapadnih medija ostaje usmeren na izraelske građane koji su navodno „živi spaljeni“ 7. oktobra.
Ipak, sve veći dokazi naređenja prijateljske vatre koje su izdali komandanti izraelske vojske snažno sugerišu da su barem neke od najneverovatnijih slika ugljenisanih izraelskih leševa, izraelskih domova pretvorenih u ruševine i spaljenih gomila vozila predstavljenih zapadnim medijima, zapravo, rukotvorina posada tenkova i pilota helikoptera koji pokrivaju izraelsku teritoriju granatama, topovskom vatrom i projektilima Hellfire.
Zaista, izgleda da je 7. oktobra izraelska vojska pribegla istoj taktici koju je primenila protiv civila u Gazi, povećavajući broj poginulih svojih građana neselektivnom upotrebom teškog naoružanja.
🔴 Israeli officials returned to the Erez Crossing on Israel’s border with Gaza today for the time since the war’s outbreak
Ministry of Defense personnel assessed the damage caused by Hamas terrorists to the crossing’s infrastructure pic.twitter.com/Ax5t0UDGNR
— i24NEWS English (@i24NEWS_EN) October 17, 2023
Izrael bombarduje sopstvenu bazu, glavni centar opsade Gaze
Hamas i palestinski islamski džihad (PIJ) odbio je operaciju „Al-Aksa poplava“ u 6 sati ujutro 7. oktobra, brzo preplavivši vojne baze iz kojih Izrael održava opsadu pojasa Gaze. Glavni među ciljevima koje su zacrtali Hamas i PIJ bilo je oslobađanje Palestinaca koje je Izrael zatvorio, uključujući čak 700 dece koja prolaze kroz sistem svake godine, zajedno sa 1264 Palestinca koja se trenutno drže bez optužbi.
Zamena iz 2011. za Gilada Šalita, izraelskog vojnika zarobljenog pet godina ranije i oslobođenog u zamenu za 1027 zatvorenika, pružila je jasnu inspiraciju za poplavu Al-Akse. Upadajući u vojne baze i kibuce, palestinski militanti su imali za cilj da zarobe što više izraelskih vojnika i civila i da ih žive vrate u Gazu.
Napad je odmah preplavio izraelsku diviziju Gaze. Video snimljen sa GoPro kamera postavljenih na šlemove palestinskih boraca pokazuje kako su izraelski vojnici brzo uhvaćeni, mnogi još uvek obučeni u donji veš i zatečeni nespremni. Najmanje 340 aktivnih vojnika i obaveštajnih službenika ubijeno je 7. oktobra, što čini blizu 50% potvrđenih smrtnih slučajeva Izraela. Među žrtvama su bili visoki oficiri poput pukovnika Džonatana Štajnberga, komandanta izraelske brigade Nahal. (Mnogi koji su prvi reagovali i naoružani izraelski civili su takođe ubijeni).
Prelaz Erez je dom ogromne vojske i objekta za koordinaciju vladinih aktivnosti na okupiranim teritorijama (COGAT) koji funkcioniše kao nervni centar izraelske opsade Gaze. Kada su ga 7. oktobra zauzeli palestinski borci sa gomilom vojnih birokrata unutra, izraelska vojska je upala u paniku.
Evropa može postati saučesnik u GENOCIDU, Netanjahu je ratni zločinac tvrdi ŠPANSKA ministarka (VIDEO)https://t.co/Xh3r4jIkja
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 30, 2023
Prema Haarecu, komandant divizije Gaze, brigadirni general Avi Rozenfeld, „ukočio se u podzemnoj ratnoj prostoriji divizije zajedno sa šačicom muškaraca i žena vojnika, očajnički pokušavajući da spase i organizuje napadnuti sektor. Mnogi vojnici, većina njih nisu pripadnici borbenog osoblja, ubijeni su ili ranjeni napolju. Divizija je bila primorana da zatraži vazdušni udar na samu bazu prelaza Erez kako bi odbacila teroriste.
Video koji je izraelski COGAT objavio deset dana nakon bitke – i izraelskog vazdušnog napada – pokazuje ozbiljna strukturalna oštećenja na krovu objekta na prelazu Erez.
Izraelski helikopteri Apači napadaju unutar Izraela: „Nalazim se u dilemi na šta da pucam“
Do 10:30 ujutro, prema izveštaju koji je vojska dala izraelskoj novinskoj kući Mako, „većina palestinskih snaga iz prvobitnog talasa invazije već je napustila područje prema Gazi. Ali sa brzim kolapsom izraelske vojne divizije Gaze, pljačkaši, obični posmatrači i gerilci niskog nivoa, koji nisu nužno pod komandom Hamasa, slobodno su se slili u Izrael.
Do ovog trenutka, dve izraelske eskadrile helikoptera Apači imale su 8 helikoptera u vazduhu, „i gotovo da nije bilo obaveštajnih podataka koji bi pomogli u donošenju sudbonosnih odluka“, izvestio je Mako. Eskadrile su tek u podne stigle u punu snagu.
Dok je talas infiltracija iz Gaze izazivao haos na zemlji, izraelski piloti su ispalili mahnitu salvu raketa i mitraljeske municije: „Piloti Apača svedoče da su ispalili ogromnu količinu municije, ispraznili ‘trbuh helikoptera’ za nekoliko minuta, išli da se ponovo naoružaju i vraćali u vazduh, iznova i iznova. Ali to nije pomoglo i oni to razumeju“, rekao je Mako.
🇮🇱⚔️🇵🇸Israeli AH-64 Apache attacking Hamas fighters with it’s cannon and missiles. pic.twitter.com/flzwHYP7dg
— Heyman_101 (@SU_57R) October 9, 2023
Čini se da su se helikopteri tipa Apači fokusirali na vozila koja su se vraćala u Gazu sa festivala elektronske muzike Nova i obližnjih kibuca, napali automobile sa očiglednim saznanjem da bi unutra mogli biti izraelski zarobljenici. Takođe su pucali na nenaoružane ljude koji su izlazili iz automobila ili hodali peške kroz polja na periferiji Gaze.
U intervjuu za izraelsku novinsku kuću Mako, jedan pilot Apača razmišljao je o mučnoj dilemi da li da puca na ljude i automobile koji se vraćaju u Gazu. Znao je da su u mnogim od tih vozila možda bili izraelski zarobljenici. Ali ipak je odlučio da otvori vatru. „Biram takve mete“, razmišljao je pilot, „gde sam sebi govorim da je mala šansa da ovde pucam i na taoce. Međutim, priznao je da njegova presuda „nije bila 100 odsto“.
„Razumem da moramo da pucamo ovde i to brzo“, rekao je Maku u zasebnom izveštaju komandant jedinice Apači, potpukovnik E. „Pucati na ljude na našoj teritoriji – to je nešto što nikada nisam mislio da ću uraditi“.
Potpukovnik A., rezervni pilot u istoj jedinici, opisao je maglu konfuzije: „Nalazim se u dilemi u šta da pucam, jer ih je mnogo“.
U izveštaju o eskadrilama Apača koje je izdala izraelska agencija Yedioth Aharanoth navodi se da su „piloti shvatili da postoji ogromna poteškoća u razlikovanju unutar okupiranih ispostava i naselja ko je terorista, a ko vojnik ili civil… Brzina vatre prema hiljadama terorista je u početku bila ogromna, a tek u određenom trenutku piloti su počeli da usporavaju napade i pažljivo biraju mete.
Komandant eskadrile objasnio je Maku kako je umalo napao kuću izraelske porodice koju su okupirali Hamasovi militanti, i na kraju pucao pored nje iz topovskih metaka. „Naše snage još nisu imale vremena da stignu do ovog naselja“, priseća se pilot, „a meni je tamo već ponestalo projektila, što je preciznije oružje“.
Sa porodicom u utvrđenom skloništu za bombe, pilot je „odlučio da puca iz topa 30 metara od ove kuće, što je bila veoma teška odluka. Pucam tako da, ako su trenutno tu, čuju bombe u kući, da shvate da se zna da smo tu i sa nadom da će napustiti tu kuću. I ja vam kažem istinu, palo mi je na pamet da sam pucao na kuću.”
Na kraju, izraelski piloti helikoptera krivili su pametnu taktiku Hamasa za njihovu nesposobnost da naprave razliku između naoružanih militanata i izraelskih civila. „Hamasova vojska je, ispostavilo se, namerno otežavala pilotima helikoptera i operaterima bespilotnih letelica“, tvrdi Jediot Aharanot.
Prema izraelskom listu, „postalo je jasno da je od invazionih snaga na poslednjim brifinzima zatraženo da polako uđu u naselja i isturene položaje ili unutar njih, i ni pod kojim okolnostima da trče, kako bi piloti pomislili da su Izraelci. Ova obmana je funkcionisala dosta vremena, sve dok piloti Apača nisu shvatili da moraju da preskoče sva ograničenja. Tek oko 9 časova ujutru neki od njih su sami, bez odobrenja pretpostavljenih, počeli da gađaju teroriste topovima.
I tako, bez ikakvih obaveštajnih podataka ili sposobnosti da naprave razliku između Palestinaca i Izraelaca, piloti su pustili besnu topovsku i raketnu vatru na izraelske oblasti ispod.
Izraelska vojska je „eliminisala sve, uključujući taoce“, ispaljivanjem iz tenkova na kuće u kibucima
Fotografije posledica borbi u kibucima kao što je Beeri – i izraelskog bombardovanja ovih zajednica – prikazuju ruševine i ugljenisane kuće koje podsećaju na posledice izraelskih tenkova i artiljerijskih napada unutar Gaze. Kako je za Haarec rekao Tuval Eskapa, koordinator za bezbednost u Kibucu Beeri, komandanti izraelske vojske naredili su „granatiranje kuća i njihovih stanara kako bi eliminisali teroriste zajedno sa taocima“.
Yasmin Porat, učesnica muzičkog festivala Nova koja je pobegla u Kibuc Be’eri, rekla je za Izraelski radio da kada su izraelske specijalne snage stigle tokom sukoba sa taocima, „eliminisali su sve, uključujući taoce, jer je bila veoma, veoma jaka unakrsna vatra“.
„Posle lude unakrsne vatre“, nastavila je Porat, „dve tenkovske granate su ispaljene u kuću. To je mala kuća u kibucu, ništa veliko“.
Video snimak koji je objavio Telegram nalog izraelskih South Responders prikazuje tela Izraelaca otkrivena ispod ruševina kuće uništene snažnom eksplozijom – verovatno tenk granata. Njujork post objavio je izveštaj o sličnom incidentu o telu dečaka pronađenom spaljenom ispod ruševina njegovog doma u Beeriju.
Fenomen ugljenisanih leševa kojima su ruke i gležnjevi bili vezani i koji su pronađeni u grupama ispod ruševina porušenih kuća, takođe postavlja pitanja o „prijateljskoj“ tenkovskoj vatri.
Yasmin Porat, talac koji je preživela sukob u Beeriju, opisala je kako su Hamasovi militanti njenom partneru vezali ruke iza njegovih leđa. Nakon što se jedan komandant militanata predao, koristeći je kao živi štit kako bi osigurao svoju bezbednost, videla je svog partnera kako leži na zemlji, još uvek živ. Ona je navela da su izraelske snage bezbednosti „nesumnjivo“ ubile njega i ostale taoce dok su otvorile vatru na preostale militante unutra, uključujući i tenkovske granate.
Izraelske snage bezbednosti takođe su otvorile vatru na Izraelce koji su bežali koje su zamenili za naoružane napadače Hamasa. Stanovnica Aškelona po imenu Danielle Rachiel opisala je da je skoro ubijena nakon što je pobegla sa muzičkog festivala Nova kada su ga napali militanti iz Gaze. „Kada smo stigli do kružnog toka [kod kibuca], videli smo izraelske bezbednosne snage!“ prisetila se Rejčel. „Držali smo pognute glave jer smo automatski znali da ćemo biti sumnjivi, u malom autu… iz istog pravca iz kojeg su dolazili teroristi. Naše snage su počele da pucaju na nas!“
„Kada su naše snage pucale na nas, prozori su nam popucali“, nastavila je ona. Tek kada su povikali na hebrejskom: „Mi smo Izraelci!“ da je pucnjava prestala i da su odvedeni na sigurno.
Neki Izraelci nisu imali sreće kao Rahiel. Adija Ohana je ubila izraelska policija u blizini njegove kuće nakon što su ga zamenili za palestinskog gerilca. „Nevin čovek je ubijen na najnemarniji mogući način“, požalila se njegova nećaka. Izraelski mediji se sada pune izveštajima o vojnim pucnjavama Izraelaca, čak i dok su branili svoje domove od palestinskih naoružanih napadača.
Da li su izraelske sada nestale fotografije „zverstva Hamasa“ zapravo prikazuju mrtve Hamasove borce?
Među najstrašnijim video snimcima nakon 7. oktobra, takođe objavljenim na Telegram nalogu South Responders-a, prikazan je automobil pun ugljenisanih leševa (ispod) na ulazu u Kibuc Be’eri. Izraelska vlada je ove žrtve prikazala kao izraelske žrtve sadističkog nasilja Hamasa. Međutim, istopljena čelična karoserija i srušeni krov automobila, kao i sveobuhvatno spaljeni leševi unutra, svedoče o direktnom pogotku projektila Hellfire.
Takođe je moguće da su muški putnici u automobilu bili aktivisti Hamasa koji su ušli nakon što su ograde probijene. Možda su se takođe vraćali u Gazu sa izraelskim zarobljenicima u automobilu.
Izraelski ambasador u UN, Gilad Erdan, izgleda da je promovisao fotografije koje prikazuju mrtve Hamasove borce tokom svoje tirade 26. oktobra u Ujedinjenim nacijama. Erdan je ljutito gestikulirao na podijumu, vičući da se „borimo sa životinjama“ pre nego što je izvadio papir sa QR kodom sa natpisom „Skeniraj da vidiš Hamasove zločine“.
Kada sam tog dana u podne skenirao šifru, našao sam oko 8 jezivih slika spaljenih tela i pocrnelih delova tela. Jedna je pokazala gomilu potpuno ugljenisanih muških leševa nagomilanih u kontejneru. Da li bi izraelski spasioci i medicinari na takav način odlagali mrtve jevrejske Izraelce?
Čini se da su svi Izraelci ubijeni 7. oktobra sakupljeni u pojedinačne vreće za leševe i prevezeni u mrtvačnice. U međuvremenu, brojni video snimci koje su snimili Izraelci pokazuju kako oni skrnave leševe Hamasovih naoružanih napadača koje su ubile snage bezbednosti – svlače ih do gole kože, uriniraju po njima i sakate njihova tela. Bacanje njihovih tela u kontejner bi izgledalo kao deo de facto politike zlostavljanja leševa.
Nešto više od dvanaest sati nakon što je ambasador Erdan promovisao navodne fotografije zločina Hamasa u UN, datoteka Google diska je sadržala samo jedan kratak video. Među misteriozno nestalim fotografijama nalazila se i slika kontejnera ispunjenog spaljenim telima. Da li je obrisan zato što prikazuje Hamasove borce zapaljene projektilom Hellfire, a ne Izraelce koje je Hamas „spalio na smrt“?, izveštava Grayzone.
Razaranja koja podsećaju na izraelske napade na Gazu
Neki spasioci koji su stigli na mesta pokolja na jugu Izraela posle 7. oktobra rekli su da nikada nisu videli takva razaranja. Međutim, onima koji su bili svedoci izraelskog bombardovanja pojasa Gaze, slike bombardovanih kuća i zapaljenih automobila trebalo bi da budu poznate.
„Dok sam izveštavao o izraelskom napadu na Gazu koji je trajao 51 dan 2014. godine, naišao sam na uništeno vozilo u centralnom delu grada Gaze koje pripada mladom taksisti po imenu Fadel Alavan, koga je ubio izraelski dron nakon što je nesvesno ostavio ranjenog borca Hamasa u obližnjoj bolnici. Unutar automobila, ostaci Alavanove sandale su se još uvek mogli videti rastopljeni u papučici gasa“.
Do popodneva 7. oktobra, mirna naselja i pustinjski putevi širom južnog Izraela bili su ugljenisani i obloženi bombardovanim automobilima koji su mnogo ličili na Alavanove. Da li su lako naoružani Hamasovi borci zaista bili sposobni da izvrše uništenje tako sveobuhvatnih razmera?
Fadel Alawah drove a wounded man to a hospital, not knowing he was a fighter. Here’s what a drone did to his car: pic.twitter.com/84GTpgPxSo
— Max Blumenthal (@MaxBlumenthal) August 16, 2014
Da li izraelska vlada distribuira fotografije žrtava prijateljske vatre?
Ovog 23. oktobra, izraelska vlada je okupila članove međunarodne štampe na nezvaničnoj propagandnoj sesiji. Unutar zatvorene vojne baze, zvaničnici su bombardovali novinare filmovima i kolekcijom jezivih navoda o „mučnim scenama ubistva, mučenja i obezglavljivanja od Hamasovog napada 7. oktobra“, navodi Times of Israel.
U možda najuznemirujućem dokumentu koji je predstavila izraelska vlada, novinari su bili tretirani video snimkom koji prikazuje „delimično spaljen ženski leš, sa unakaženom glavom… Haljina mrtve žene je navučena do struka, a gaće su joj skinute“, navodi se u saopštenju The Times of Israel.
Danijel Amram, najpopularniji privatni bloger vesti u Izraelu, objavio je na Tviteru snimak spaljenog leša žene, tvrdeći da je „silovana i živa spaljena“.
U stvari, izgledalo je da je mlada žena momentalno ubijena snažnom eksplozijom. I izgledalo je da je izvađena iz automobila u kome je sedela – a koji je možda pripadao otmičaru iz Gaze. Vozilo je sveobuhvatno uništeno i locirano na zemljanom polju, kao i mnoga druga koja su napali helikopteri Apača. Bila je oskudno odevena sa raširenim nogama.
Iako je prisustvovala festivalu elektronske muzike Nova, gde su mnoge učesnice bile obučene u oskudnu odeću, a njeni savijeni udovi bili su tipični za telo koje je sedelo u automobilu posle rigor mortis, izraelski stručnjaci i zvaničnici su potrčali sa tvrdnjom da je ona bila silovana.
Ali optužbe o seksualnom zlostavljanju su se do sada pokazale neosnovanim. Portparol izraelske vojske Miki Edelštajn insistirao je novinarima na brifingu za štampu 23. oktobra da „imamo dokaze” o silovanju, ali kada je zamoljen za dokaz, rekao je za Tajms of Izrael: „ne možemo to da podelimo”.
Da li je ova mlada žena bila još jedna žrtva prijateljske vatrene naredbe izraelske vojske? Samo nezavisna istraga može utvrditi istinu.
Izraelska vojska ubija izraelske zarobljenike u Gazi, gunđajući zbog njihovog oslobađanja
U Gazi, gde se oko 200 izraelskih državljana drže kao taoci, nema sumnje ko ubija zarobljenike. Dana 26. oktobra, naoružano krilo Hamasa poznato kao Brigade Al-Kasam objavilo je da je Izrael ubio „skoro 50 zarobljenika” u raketnim udarima.
Da je izraelska vojska namerno gađala područja u kojima je znala da se zarobljenici drže, njene akcije bi bile u skladu sa izraelskom Hanibalovom direktivom. Vojna procedura je uspostavljena 1986. nakon sporazuma Džibril, sporazuma u kojem je Izrael razmenio 1150 palestinskih zatvorenika za tri izraelska vojnika. Nakon žestokih političkih reakcija, izraelska vojska je izradila tajnu naredbu na terenu kako bi sprečila buduće otmice. Predložena operacija dobila je ime po kartaginjanskom generalu koji je izabrao da se otruje radije nego da bude zarobljen od strane neprijatelja.
Poslednja potvrđena primena Hanibalove direktive dogodila se 1. avgusta 2014. u Rafi, u Gazi, kada su borci Hamasa zarobili izraelskog oficira, poručnika Hadara Goldina, što je navelo vojsku da oslobodi više od 2000 bombi, projektila i granata na tom području, ubivši vojnika zajedno sa preko 100 palestinskih civila.
Bez obzira da li Izrael namerno ubija svoje zarobljene građane u Gazi, pokazao se čudno alergičan na njihovo trenutno oslobađanje. 22. oktobra, nakon što je odbio ponudu Hamasa da oslobodi 50 talaca u zamenu za gorivo, Izrael je odbio ponudu Hamasa da oslobodi Jočeveda Lifšica, 85-godišnjeg izraelskog mirovnog aktivistu, i njenog 79-godišnjeg prijatelja Nurita.
Kada je Izrael pristao na njihovo puštanje dan kasnije, pušten je video kako se Liftšic drži za ruke sa militantom Hamasa i intonira mu „Šalom“ dok ju je ispraćao iz Gaze. Tokom konferencije za štampu tog dana, ispričala je o humanom tretmanu koji je imala od svojih otmičara.
Spektakl puštanja Lifšic na slobodu su spinmajsteri izraelske vlade tretirali kao propagandnu katastrofu, a zvaničnici su gunđali da je to što joj je dozvoljeno da govori javno bila teška „greška“.
Izraelska vojska nije bila ništa manje nezadovoljna njenom iznenadnom slobodom. Kako je objavio Times of Israel, „vojska je zabrinuta da bi dalje oslobađanje talaca od strane Hamasa moglo navesti političko vođstvo da odloži kopneni upad ili ga čak zaustavi na pola puta“.
