„Ljudske životinje“: Brutalna dehumanizacija Palestinaca tokom izraelskog genocida u Gazi
„Tutsi su bubašvabe. Ubićemo ih.”
Arapi su kao „drogirane bubašvabe u boci“.
Prvi citat bila je rečenica koja se često ponavljala na Radio Television Libre des Mille Collines, na ruandskoj radio stanici, koja je u velikoj meri okrivljena za podsticanje mržnje prema Tutsi narodu.
Druga rečenica je izgovorena od strane bivšeg načelnika generalštaba izraelske vojske, generala Rafael Eitana 1983. godine, koji je govorio u odboru izraelskog parlamenta.
Ruandska radio-stanica puna mržnje radila je samo jednu godinu (1993-94), ali je ishod njenog podsticanja mržnje rezultirao jednom od najtužnijih i najtragičnijih epizoda u modernoj ljudskoj istoriji: genocidom nad Tutsima.
Uporedite ‘Radio Genocid’ sa masovnom izraelsko-američko-zapadnom propagandom, koja dehumanizuje Palestince gotovo identičnim jezikom kao i Hutu mediji.
Čini se da mnogi zaboravljaju da je, mnogo pre rata u Gazi, 7. oktobra, pa čak i mnogo pre uspostavljanja samog Izraela 1948., cionističko-izraelski diskurs uvek bio diskurs rasizma, dehumanizacije, poništavanja i, ponekad, otvorenog genocida.
Ako se nasumično odabere bilo koji period izraelske istorije da bi se ispitao politički diskurs koji potiče od izraelskih zvaničnika, institucija, pa čak i intelektualaca, izvući ćemo isti zaključak: Izrael je oduvek gradio narativ o podsticanju i mržnji, čineći tako opravdanim genocid nad Palestincima.
Tek nedavno, ova genocidna namera postaje očigledna mnogim ljudima.
„Postoji (..) rizik od genocida nad palestinskim narodom“, rekli su stručnjaci UN u saopštenju od 19. oktobra. Ali ovaj „rizik od genocida“ nije nastao iz nedavnih događaja.
2023. je godina rekordno NISKIH temperatura – ali mediji ćute
https://t.co/c43CdxaOzQ— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 30, 2023
Zaista, efikasne političke ili vojne akcije bilo gde u svetu teško da se odvijaju bez kreiranja teksta i jezika koji olakšava, racionalizuje i opravdava te akcije. Izraelska percepcija Palestinaca je savršena ilustracija ove tvrdnje.
Pre uspostavljanja Izraela, cionisti su poricali samo postojanje Palestinaca. Mnogi i dalje to rade.
Kada je to slučaj, postaje sasvim logično izvući zaključak da Izrael, u svom sopstvenom kolektivnom umu, ne može biti moralno kriv za ubijanje onih koji nikada nisu postojali.
Čak i kada Palestinci učestvuju u izraelskom političkom diskursu, oni postaju „krvožedne životinje“, „teroristi“ ili „drogirane bubašvabe u boci“.
Bilo bi previše zgodno označiti ovo kao samo „rasističko“. Iako je rasizam ovde na delu, ovaj osećaj rasne nadmoći ne postoji samo da bi se održao društveno-politički poredak, u kojem su Izraelci gospodari, a Palestinci kmetovi. To je daleko složenije.
Čim su palestinski borci iz Gaze prešli na južnu granicu Izraela, ubivši stotine, činilo se da nijedan izraelski političar, analitičar ili glavni intelektualac nije bio zainteresovan za kontekst ovog smelog čina.
Jezik posle 7. oktobra koji su koristili Izraelci, ali i mnogi Amerikanci, stvorio je atmosferu neophodnu za divlji izraelski odgovor koji je usledio.
Broj Palestinaca ubijenih u prvih osam dana izraelskog rata protiv Gaze je navodno premašio broj žrtava koje su ubijene tokom najdužeg i najrazornijeg izraelskog rata u Pojasu Gaze, nazvanog „Zaštitna ivica“, 2014.
Prema podacima DCI–Palestine, palestinsko dete se ubija svakih 15 minuta, a prema palestinskom ministarstvu zdravlja, preko 70% svih žrtava u Gazi su žene i deca.
Za Izrael nijedna od ovih činjenica nije bitna. Po mišljenju izraelskog predsednika Isaka Hercoga, koga često doživljavaju kao ’umerenog‘, „retorika o tome da civili nisu umešani nije apsolutno tačna“. Oni su legitimne mete, jednostavno zato što su „mogli da se pobune, mogli su da se bore protiv tog zlog režima“, rekao je on, misleći na Hamas.
Prema tome, „čitava nacija je ta koja je odgovorna“, kaže Herzog, koji je obećao osvetu.
Ariel Kalner, član stranke Likud premijera Benjamina Netanjahua, objasnio je cilj Izraela iza rata u Gazi. „Trenutno, jedan cilj: Nakba! Nakba koja će zaseniti Nakbu iz 1948.“, rekao je on.
Isti stav je preneo i izraelski ministar odbrane Joav Galan, čovek odgovoran za prevođenje izraelske objave rata u akcioni plan: „Mi se borimo protiv ljudskih životinja i ponašaćemo se u skladu sa tim“, rekao je on 9. oktobra. „Prema tome, ovde, znači da „neće biti struje, hrane, goriva. Sve je zatvoreno.” I, naravno, hiljade mrtvih civila.
Budući da su najviše političke vlasti Izraela već proglasile da su svi Palestinci kolektivno odgovorni za događaje od 7. oktobra, to znači da su svi Palestinci, prema Galanovoj proceni, „ljudske životinje“ i ne zaslužuju nikakvu milost.
Očekivano, pristalice Izraela u SAD i drugim zapadnim zemljama pridružile su se horu, takođe koristeći najnasilniji i dehumanizujući jezik, čime su cementirali glavni izraelski politički diskurs među običnim ljudima.
Kandidat za predsednika SAD Niki Hejli rekla je za Foks njuz 10. oktobra da Hamasov napad nije bio samo na Izrael, već da je „napad na Ameriku“. Tada je, gledajući direktno u kameru, dala svoju zlokobnu izjavu: „Netanjahu, dokrajči ih, dokrajči ih (..) dokrajči ih!“
Iako američki predsednik Džo Bajden i njegov državni sekretar Entoni Blinken nisu koristili potpuno iste reči, obojica su pravili poređenja između događaja 7. oktobra i terorističkih napada 11. septembra. Značenje iza ovoga ne zahteva razradu.
Sa svoje strane, američki senator Lindzi Grejem okupio je američke konzervativne i religiozne pristalice, izjavivši 11. oktobra, takođe na Foks njuzu, „Ovde smo u verskom ratu. (…) Uradite šta god, dođavola, morate. (..) Poravnajte mesto.”
Mnogo više, jednako zlokoban jezik se – i nastavlja – izgovarati. Rezultat se emituje 24 sata dnevno. Izrael „uništava“ civilno stanovništvo Gaze, „sravnjuje“ hiljade domova, džamija, bolnica, crkava i škola. Zaista, proizvodi još jednu bolnu epizodu Nakbe.
Od Golde Mejer „Palestinci nisu postojali” (1969) do Palestinci Menahema Begina su „zveri koje hodaju na dve noge” (1982), do Eli Ben Dahana „Palestinci su kao životinje, oni nisu ljudi” (2013), do brojnih drugih rasističkih i dehumanizujućih referenci, cionistički diskurs ostaje nepromenjen.
Sada se sve spaja, jezik i radnja su savršeno usklađeni. Možda je vreme da počnemo da obraćamo pažnju na to kako se izraelski genocidni jezik prevodi u stvarni genocid na terenu. Nažalost, za hiljade palestinskih civila ova svest je jednostavno prekasna.
