Šef SZO-a Tedros nezadovoljan jer još uvek nije potpisan PAKT O PANDEMIJI koji za cilj ima preuzimanje ministarstava zdravlja i borbu protiv „dezinformacija“
Globalni odbor za praćenje spremnosti (GPMG) – telo koje su osnovale Svetska zdravstvena organizacija UN (SZO) i Svetska banka – objavio je svoj godišnji izveštaj za 2023.
Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus ponudio je svoju reakciju na to, a ključni zaključak iz izveštaja i njegovih primedbi je da rad na predloženom sporazumu o pandemiji napreduje presporo.
SZO ima veliki interes da ovaj sporazum stupi na snagu što je pre moguće i želi da države članice UN ubrzaju stvari, jer bi to SZO dalo nova, ne samo zdravstvena već i suštinski politička ovlašćenja – kao što je ciljanje onoga što označava kao „dezinformacije“, sve do nadzora.
Način na koji šef SZO prodaje potrebu da se dokument završi i usvoji što pre je, naravno, drugačiji: Tedros kaže da se radi isključivo o spremnosti i odgovoru na vanredne zdravstvene situacije. I on koristi Covid kao dokaz i opravdanje da je ovaj sporazum potreban.
Kako je Gebrejesus rekao pozivajući zemlje da požure sa finalizacijom dokumenta, „Još jedna pandemija ili globalna zdravstvena vanredna situacija može doći u bilo kom trenutku, baš kao što je to bilo 2019.
I on je „zabrinut da pregovori napreduju presporo i da sporazum možda neće biti gotov na vreme za Svetsku zdravstvenu skupštinu sledeće godine.
U međuvremenu, GPMB je osnovan samo godinu dana pre „prethodne pandemije“ – 2018. Grupa sebe opisuje kao nezavisno (koje su upravo sazvali SZO i Svetska banka) telo za praćenje i „odgovornost“.
Novi izveštaj naziva spremnost sveta kao „krhko stanje“, očigledno uprkos „najboljim naporima“ GPMB-a da kreatorima politike širom sveta pruži procene i „mapu puta ka sigurnijem svetu“.
Da bi ovaj svet učinio mogućim, SZO je objavila nešto što se zove „novi alat za upravljanje infodemijom“. Ali šta je, za ime sveta, „infodemija“?
SZO kaže da je „previše informacija, uključujući lažne ili obmanjujuće informacije u digitalnom i fizičkom okruženju tokom izbijanja bolesti“.
Dalje, „infodemija“ je oslikana kao bolest koja može da navede ljude da se angažuju u „ponašanju preuzimanja rizika“, da ne pominjemo potkopavanje poverenja u (zdravstvene) vlasti.
Čini se prilično jasnim da je popularna reč osmišljena i definisana kao reakcija na kritike i skepticizam u vezi sa merama Covid-a, i da SZO nastavlja da maršira putem kojim je krenula tokom pandemije – pripremajući se za „sledeću“ fokusirajući se na to kako da bolje kontrolišete informacje.
