Evropski regulator potvrdio da Pfizer nije istakao DNK sekvencu u vakcini protiv COVID-19
Pfizer nije istakao sekvencu DNK u svojoj vakcini protiv COVID-19, potvrdio je evropski regulator.
„Dok je puna DNK sekvenca početnog materijala plazmida data u početnoj prijavi za odobrenje za stavljanje u promet za Comirnaty, podnosilac zahteva nije posebno istakao sekvencu SV40“, rekla je Evropska agencija za lekove (EMA) The Epoch Times-u u e-poruci.
E-poruka je stigla nakon što je Health Canada rekao The Epoch Times-u da očekuje da sponzori identifikuju sekvence kao što je Simian Virus 40 (SV40) DNK pojačivač, ali da Pfizer nije dao podatke.
Pfizer i njegov partner, BioNTech, nisu odgovorili na zahteve za komentar.
Pfizer nije istakao uključivanje pojačivača u svoju vakcinu jer se „smatralo da je nefunkcionalni deo plazmida“, rekla je EMA. „Oni su od tada razjasnili ovu informaciju kao odgovor na pitanja koja je postavila EMA.“
EMA je saopštila da su delovi sekvence SV40 „obično prisutni u plazmidima koji se koriste za proizvodnju biološki aktivnih supstanci“, ali ni vlasti ni Pfizer nisu mogli da kažu zašto je sekvenca postala deo Pfizer vakcina.
Dr Robert Maloun, stručnjak za vakcine čiji rad je citirao Pfizer, rekao je za Epoch Times da „nema razloga“ da se uključi sekvenca. On je pozvao američke regulatore da opozovu vakcinu, ali su regulatori to odbili.
Osporene tvrdnje
Prema EMA, sekvence DNK, uključujući sekvencu SV40, se „razbijaju i uklanjaju“ tokom proizvodnog procesa.
„Fragmenti sekvence SV40 mogu biti prisutni samo kao zaostale nečistoće na veoma niskim nivoima koji se rutinski kontrolišu“, tvrdi EMA.
Agencija nije pružila nikakve dokaze u prilog tvrdnji.
Japan može da ZATRUJE ceo svet upozorava Kina https://t.co/VfUieMQxj1
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 3, 2023
„Najbolje nezavisne procene su 100-200B fragmenata plazmida koji postoje u svakoj dozi“, rekao je Kevin Mekernan, mikrobiolog koji je prvi identifikovao sekvencu u vakcini, u mejlu za Epoh tajms. „EMA nije ponudila nikakve naučne dokaze za takvu tvrdnju osim ‘Verujte našem nerevidiranom teško redigovanom neuspehu u transparentnosti’.
Portparol EMA-e rekao je ranije ove godine da „ne postoje dokazi koji ukazuju na prisustvo SV40… u formulaciji vakcina protiv COVID-19“.
EMA sada priznaje da ta izjava nije tačna.
Međutim, regulator je rekao da „nije video dokaze o povezanosti između mRNA vakcina i neželjenih događaja koji bi mogli biti povezani sa prisustvom DNK materijala, niti smo svesni bilo kakvih naučnih dokaza koji pokazuju da vrlo male količine zaostale DNK koje mogu biti prisutne u serijama vakcina mogu se integrisati u DNK vakcinisanih pojedinaca.“
Takođe je rečeno da „nismo videli nijedan pouzdan dokaz da rezidualna DNK prelazi odobrene/bezbedne nivoe za” vakcinu Pfizer.
Dr Maloun je rekao da standardi koje oni citiraju nisu dizajnirani za vakcine Pfizer i Moderna, koje koriste modifikovanu tehnologiju ribonukleinske kiseline (RNA).
„Sigurni prag u prisustvu ovih kompleksa za isporuku je nešto što se mora utvrditi eksperimentalno izvođenjem studija genotoksičnosti“, rekao je dr Maloun. „Reći to samo zato što ga nismo otkrili, ili je ispod nivoa koji inače prihvatamo kod, recimo vakcine protiv gripa, potpuno je nebitno.
Fragmenti deluju kao mutageni?
Neki naučnici kažu da su zabrinuti jer fragmenti DNK mogu da deluju kao mutageni ili da promene DNK sekvencu u genu, čak i kada se uzme u obzir kako sekvenca SV40 u vakcini nije veliki T antigen koji izaziva rak.
„Stvar je u tome što bi manji delovi zapravo mogli biti veoma značajni“, rekao je Dejvid Vajzman, bivši naučnik kompanije Johnson & Johnson, za Epoch Times. „Oni bi zapravo mogli da uđu u vaš genom, potencijalno.“
Gospodin Vajzman je bio deo tima koji je nedavno otkrio nivoe rezidualne DNK u Pfizerovoj vakcini, kao i u Moderninoj vakcini.
Patrick Provost, profesor na Odeljenju za mikrobiologiju, infektivne bolesti i imunologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta Laval, rekao je za Epoch Times da je opasnost da je pojačivač SV40 prisutan u vakcini njegova moguća integracija u genom DNK ćelije.
„Sve što je potrebno je jedna integracija na pogrešnom mestu u jednoj ćeliji da bi se pokrenuo kancerogeni proces i ubila osoba“, rekao je on.
Odgovarajući na te zabrinutosti, EMA je rekla da „nema naučnih dokaza da bilo koji od ovih SV40 fragmenata može delovati kao insercijski mutageni“.
Dr Maloun je rekao da to nije istina.
„Kratki fragmenti DNK i oligonukleotidi se posebno koriste u savremenim biomedicinskim istraživanjima za eksperimentalno menjanje genoma ćelija i embriona“, napisao je on u mejlu. „Takvi DNK fragmenti su dobro poznati stručnjacima u ovoj oblasti da su korisni za promenu genomske informacije i integriteta genoma putem rekombinacije i insercione mutageneze“.
Gospodin McKernan, bivši istraživač i vođa tima za projekat humanog genoma Masačusetskog instituta za tehnologiju, primetio je da su naučnici otkrili da su SV40 sekvence optimalne za gensku terapiju i da je jedan rad opisao stopu insercione mutageneze sa transfekcijom koja je čak 7 procenata modifikovanih ćelija.
„S obzirom da je EMA odustala od svih studija o genotoksičnosti, njihova izjava nije ništa drugo do saučesnička želja i nada da se to neće dogoditi“, rekao je g. McKernan.
Metju Horvud je doprineo ovom izveštaju.
Nulta Tačka/Autor Zachari Stieber za The Epoch Times