Kako su Britanci i ostali „Evropljani“ u svrhu lečenja do kraja 19 veka jeli ljudsko meso i pili ljudsku krv
Britanski članovi kraljevske porodice, poznati po svojoj ljubavi prema raskošnim banketima i bogatoj hrani, takođe su imali istančan ukus i za ljudsko meso, navodi se u knjizi o medicinskom kanibalizmu.
U knjizi se tvrdi da su kraljevske porodice konzumirale delove ljudskog tela, uključujući meso, krv i kosti, kao lek sve do kraja 18.
Autor Ričard Sag kaže da to nije bila praksa rezervisana samo za monarhe, već je bila široko rasprostranjena među dobrostojećim i obrazovanim širom Evrope.
Dejli mejl izveštava: Čak i dok su osuđivali varvarske kanibale Novog sveta Britanci su konzumirali ljudsko salo, meso, kosti, krv, mozak i kožu.
Dr Sugg je rekao: „Ljudsko telo se naširoko koristi kao terapeutsko sredstvo sa najpopularnijim tretmanima koji uključuju meso, kost ili krv.
NOVO! IZLAZAK IZ MATRIX-a JE MOGUĆ SAMO AKO POSLUŠATE OVOG ČOVEKA
„Kanibalizam je pronađen ne samo u Novom svetu, kako se često veruje, već i u Evropi.
Istorija medicinskog kanibalizma, tvrdi dr Sugg, pokrenula je niz važnih društvenih pitanja.
Rekao je: „Kanibalizam u svrhu „lečenja“ je iskoristio ogromnu težinu evropske nauke, izdavaštva, trgovinskih mreža i obrazovane teorije.
„Dok se medicina leševa ponekad predstavlja kao srednjovekovna terapija, ona je bila na vrhuncu tokom društvenih i naučnih revolucija u ranoj modernoj Britaniji.
Preživeo je sve do 18. veka, a među siromašnima se tvrdoglavo zadržao do vremena kraljice Viktorije.
„U doba vrhunca medicinskog kanibalizma tela ili kosti su rutinski vađeni iz egipatskih grobnica i evropskih groblja. I ne samo to, već negde u osamnaestom veku jedan od najvećih uvoza iz Irske u Britaniju bile su ljudske lobanje.
Teško je reći da li je sve ovo bilo gore od modernog crnog tržišta ljudskih organa.
„U kontinentalnoj Evropi, gde je sekira rutinski padala na vrat kriminalaca, krv je bila lek izbora za mnoge epileptičare.
„U Danskoj je mladi Hans Kristijan Andersen video roditelje kako svom bolesnom detetu daju da piju krv. Ovaj tretman je bio toliko popularan da su vešala rutinski nalagala svojim pomoćnicima da hvataju krv u šoljicama dok je štrcala iz vrata umirućih prestupnika.
„Povremeno pacijent može preći preko ovog sistema. Prilikom jedne egzekucije početkom šesnaestog veka u Nemačkoj, „skitnica je zgrabila obezglavljeno telo „pre nego što je palo, i popio krv iz njega…“.
Poslednji zabeleženi slučaj ove prakse u Nemačkoj desio se 1865.
Dr Sugg je rekao: „Prema tome poznat kao „Kraljeve kapi“, ovaj tečni lek se koristio protiv epilepsije, konvulzija, bolesti glave, a često i kao hitan tretman za umiruće.
Istraživanje dr Saga biće predstavljeno u predstojećem dokumentarcu Kanala 4 sa Tonijem Robinsonom u kojem rekonstruišu verzije starijih kanibalističkih lekova uz pomoć svinjskog mozga, krvi i lobanje.
Knjigu pod nazivom Mumije, ljudožderi i vampiri objavio je Routledge 29. juna 2011. i prikazuje uglavnom zaboravljenu istoriju evropske medicine leševa od renesanse do viktorijanaca.
