BORBA SA PANDEMIJOM ISKRIVLJENE STVARNOSTI – BUKVAR PSIHOLOŠKE ODBRANE
Život je nekad zastrašujuć, bolan..ali je isto tako divan i lep.. Samo ako ga prihvatimo onakvog kakav zaista on i jeste..Mi tada zaista i živimo..
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Svi mi koristimo neku vrstu odbrane od stvarnosti, menjajući je kako bi nam bilo lakše. Pitanje je, koliko smo ozbiljni u tome?
Uobičajna psihološka odbrana samo malo iskrivljuje stvarnost i nanosi malo ili nimalo štete. Patološka odbrana dovodi do ozbiljnih opasnosti i nerealne percepcije života.
Svi koristimo psihološku obranu kako bismo izbegli neželjenu svesnost. Odbrane koje koristi mentalno zdrava osoba samo malo iskrivljuju stvarnost. Mentalno kompromitovana osoba oslanja se na odbranu kako bi dramatično preoblikovala svoj doživljaj stvarnosti. Kad neko predstavi vidljivo iskrivljenu stvarnost i insistira da nije iskrivljena, pitamo se pokušavaju li nas prevariti ili su mentalno neuravnoteženi. Možda je u našem najboljem interesu ispitati pandemiju obmane i mentalnih poremećaja pomešanih sa svetom u kojem danas živimo.
Obrane su nužno nesvesne
Da bi naša psihološka odbrana funkcionisala, one moraju delovati bez našeg znanja. Kad bi osoba postala svesna svoje odbrane i prepoznala zašto menja stvarnost, više ne bi verovala u promenenu stvarnost. U nekim oblicima psihoterapije, terapeut se bavi metodičkim uklanjanjem klijentove odbrane tako da je klijent manje sposoban zadržati stvarnost spolja. Terapeuti su oprezni pri izvođenju ove vrste terapije. Pre nego što „ošamari“ klijenta sa što više realnosti nego što se može nositi, terapeut jača klijentovu sposobnost prilagođavanja stvarnosti.
Ovo treba imati na umu prilikom političke rasprave. Osoba na koju želimo uticati možda neće moći tolerisati tačniju stvarnost. Ili smo možda netolerantni prema stvarnosti. Uostalom, budući da je psihološka odbrana nevidljiva za osobu koja ih koristi, možda nećemo znati koliko smo tolerantni prema stvarnosti.
Način na koji smo psihološki organizovani temelji se na našim iskustvima. Iskustva koja nas najviše oblikuju su odnosi koje smo imali kada smo bili zavisni o drugima za svoje fizičke potrebe i za fizičku i emocionalnu sigurnost.
Trauma, nepoverenje, izdaja i kažnjavanje kada nas na milost i nemilost drugih mogu povrediti na načine koji nas prisiljavaju da upotrebimo odbranu koja menja stvarnost bez koje ne bismo mogli funkcionisati.
Što se manje osećamo sigurnim, potrebno nam je više kontrole i veća nam je odbrana potrebna zbog koje bi se osećali da je sve pod kontrolom. Što se više trauma doživljava, mi moramo ignorisati svoja osećanja, kontrolišemo ono što mislimo i zavisimo od psihološke odbrane kako bismo prešli lakše preko svakog lošeg trenutka. Odavno je poznato da se mi ljudi branimo od stvarnosti.
Platon je to obradio pre više od dve hiljade godina u svojoj „Alegoriji pećine“. Nije pitanje da li iskrivljujemo stvarnost. Svi znamo odgovor. Pitanje je koliko.
Još nisam upoznala nikoga ko je potpuno „zdrav“. Zato je najbolje uvek biti otvoren i iskren, da bi drugi koji nas žele upoznati i mi sami, mogli biti zaštićeni od iskrivljene stvarnosti.
Postoje različiti nivoi psihološke odbrane. Psihijatar George Valliant, profesor na Medicinskom fakultetu Harvard, klasifikuje odbranu na patološku, nezrelu, neurotičnu i zrelu u svom radu pod naslovom „Ego mehanizmi odbrane i poremećaj ličnosti“(„Ego Mechanisms of Defense and Personality Disorder“ link ispod teksta).
Patološka obrana
Osoba koja koristi patološku obranu nije svesna da je njena stvarnost na bilo koji način iskrivljena i može se uključiti u:
– Poricanje stvarnosti: navodno ne postoji ono što se ne može tolerisati.
– Izobličavanje stvarnosti: izmenjena stvarnost štiti status osobe (spolja) ili samopoštovanje (unutra).
– Pretvaranje: psihološki sukob blokiran svešću postaje fizički poremećaj.
– Razdvajanje: razdvajanje na sekcije i kategorije sprečava istovremenu svest o mislima/željama/strahovima koji su u sukobu.
– Konkretno razmišljanje: pojednostavljeno crno-belo razmišljanje (dobro i zlo; ispravno i pogrešno; raj i pakao; sigurno i opasno; muško i žensko; čisto i prljavo; normalno i izopačeno; rasno superiorno i rasno inferiorno) izbegava stres zbog nemogućnosti tolerisanja dvosmislenosti.
– Devalvacija: smatrati druge inferiornima i nedostojnima, a sebe smatrati superiornijim i povlaštenim.
– Poricanje sa projekcijom zablude: obezvređivanje drugih, tvrdeći da su oni obezvređeni; progon drugih, tvrdeći da ih oni progone; agresija na druge, tvrdeći da su od njih postali žrtve.
Nezrela odbrana
Ove odbrane koje smanjuju anksioznost tipične su za decu čiji je roditelj istovremeno nepodnošljiv i bitan, omražen i voljen ili agresor i zaštitnik. Njih koriste i odrasli sa poremećajem ličnosti.
– Fantazija: povlačenje u fantaziju, kako biste izbegli svest o sukobu ili ublažili usamljenost.
– Projekcija: odricanje od osećaja pripisivanjem nekom drugom.
– Obrnuta projekcija: usvajanje osećaja druge osobe kao vlastitih.
– Pasivna agresija: indirektno izražavanje neprijateljstva.
– Gluma: ponašanje koje izražava osećaje kojih osoba nije svesna.
– Projektovana identifikacija: ponašanje koje izaziva osećaj odricanja ili odbijanja.
– Željno razmišljanje/magijsko razmišljanje/iluzija kontrole: izbegavanje tuge kroz uverenje da će praznoverje, magija ili vera proizvesti željeni ishod.
– Povlačenje: izbegavanje kao način bega iz situacije koja dovodi do osećaja tuge i unutrašnjeg bola.
Neurotička odbrana
Ove odbrane su manje ukorenjene i može ih prepoznati osoba koja ih koristi ako je jasno istaknuto.
– Intelektualizacija: distanciranje od emocionalnih faktora pri donošenju odluke.
– Formiranje reakcije: verovati suprotno jer ono što je istina izaziva anksioznost; prikrivajući neprihvatljivu želju ponašajući se kao da je suprotno.
– Disocijacija: prekid emocionalnog interesa.
– Pomeranje: preusmeravanje agresivnog ponašanja na sigurniju metu.
– Somatizacija: poput konverzije, izbegavanje loših osećaja pretvaranjem u fizičke simptome.
– Represija: učiniti nesvesnu želju.
– Opsesivna kontrola: morate imati kontrolu kako biste izbegli anksioznost.
– Racionalizacija: igranje sa razlogom za povećanje ili smanjenje poželjnosti.
Zrela odbrana
Za razliku od drugih odbrana, zrele odbrane mogu biti svesni i namerni načini za smanjenje anksioznosti; mogu pružiti socijalne beneficije.
– Humor: zaslađivanje neugodnih istina duhovitošću.
– Sublimacija: poput rasterećivanja samo zdravije jer se agresija oslobađa prihvatljivo, na primer u sportu.
– Suzbijanje: svesno odgađanje zadovoljstva.
– Altruizam: donosi zadovoljstvo drugima radi ličnog zadovoljstva.
– Očekivanje: planirana kontrola situacije kako bi se izbegla anksioznost.
Budući da je svrha odbrane iskriviti stvarnost dovoljno da je učini podnošljivom.
Osoba koja koristi nezrelu odbranu ili neurotičnu odbranu može biti u stanju prihvatiti pažljivo i sa poštovanjem predstavljenu stvarnost.
Ako se osoba koja se braniti od stvarnosti da bi funkcionisala suoči sa realnom stvarnošću, kriza zahteva pojačanu patološku odbranu, što ih dovodi do „udvostručavanja.“ Pokušaji da se natera osoba koja je zavisna od patološke odbrane da prihvati stvarnost su uzaludni.
I zato moramo prihvatiti Istinu baš onakvu kakva jeste , prihvatiti svoje JA i kada zavolimo sebe baš onakve kakvi smo.. Mi smo slobodni i živimo u realnoj stvarnosti..
Strah je samo iluzija u našoj glavi, mi smo strah stvorili i samim tim ga možemo i pobediti..
George Valliant, „Ego Mechanisms of Defense and Personality Disorder“ http://web.vu.lt/uki/s.kontrimiene/files/2011/10/Vaillant.-Ego-mechanisms-of-defense.pdf
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Nulta Tačka/PsychologyToday
