Naučnici kažu da se led na Antarktiku povukao hiljadama godina PRE porasta CO2
Politizovana nauka koju vodi Međuvladin panel SAD za klimatske promene (IPCC) smatra da je jedina promena klime u poslednjih 100 godina uzrokovana time što su ljudi ispuštali ugljen-dioksid sagorevanjem fosilnog goriva. Predlog je, naravno, besmislica, ali je dizajniran da sprovede kolektivistički projekat Net Zero. To se lako razotkriva masom naučnih saznanja koja sugerišu da prirodni uzroci igraju dominantnu klimatsku ulogu. Sada dolaze nove vesti da se porast atmosferskog CO2 dešava nakon porasta temperature. Novi rad međunarodne grupe naučnika otkrio je da se polovina trenutnog povlačenja u morskom ledu na Antarktiku dogodila mnogo hiljada godina pre nego što je nivo CO2 počeo da raste.
Prema uzorcima ledenog jezgra, čini se da se značajno topljenje na Antarktiku dogodilo od pre 21.000 do 19.500 godina. Čini se da je to bilo oko 2.000 godina pre nego što je lokalna klima na Antarktiku počela da se zagreva za 8°C, što je dovelo do prirodnog porasta CO2 od 80 delova na milion (ppm). U to vreme, Zemlja je bila u periodu teške i potencijalno opasne denudacije CO2. Mnogo ispod 150 ppm i biljke počinju da umiru. Moderni nivoi od oko 400 ppm su korisniji, iako su nedavna istraživanja pokazala da su biljke genetski sklone da najbolje uspevaju na nivoima od oko 1.000 ppm. Ovo podseća na mnoge periode u prošlosti kada su nivoi CO2 bili mnogo veći nego danas.
Rano zagrevanje se pripisuje povećanju energije sa Sunca u širem području Antarktika. List napominje da je razbijanje leda i jačanje struja u južnom okeanu moglo dovesti do značajnog izbacivanja gasova duboko izdvojenog okeanskog CO2. Naravno, nema razloga zašto slični procesi ne funkcionišu danas, sa malim povećanjem temperature od 1°C od početka industrijske revolucije što je dovelo do ispuštanja gasova u okean. Mnogi naučni radovi su pokazali da temperature rastu ispred nivoa CO2 u istorijskim i praistorijskim zapisima.
Komentarišući rad, naučni veb sajt No Tricks Zone kaže da vremensko kašnjenje na Antarktiku ne samo da ukazuje na to da CO2 nije doprinosio povlačenju lokalnog morskog leda, već da je povlačenje morskog leda možda bio faktor koji je uzastopno podsticao zagrevanje Antarktika i porast CO2.
Zelenski smenio šefa za SAJBER BEZBEDNOST Ukrajine https://t.co/5NYNLRLJPK
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 20, 2023
Moderno izveštavanje o klimatskoj apokalipsi zahteva da se svaka kocka leda koji se topi prikaže kao znak neminovnog Armagedona. Uoči predstojećeg COP28, BBC je u punoj kampanji, napominjući da je arktički morski led već dugo u opadanju i da je morski led na Antarktiku bio „daleko niži nego inače” 2023. U stvari, prirodno ciklično opadanje arktičkog morskog leda čini se da je manje-više stao od 2012. i došlo je do malog oporavka. Na Antarktiku, ‘daleko niže’ zapažanje važi samo ako zanemarite slične nivoe identifikovane od strane ranih vremenskih satelita 1966. Prethodni maksimumi morskog leda oko Antarktika, kontinenta na kojem je bilo malo ukupnog zagrevanja najmanje 70 godina, kažu za Bi-Bi-Si „u velikoj meri je prkosio predviđanjima i ostao relativno stabilan“.
Bi-Bi-Si zaključuje da „razorni klimatski uticaji koji se trenutno doživljavaju” naglašavaju izazove sa kojima se svet već suočava. Ovi „razorni uticaji“ su naravno nešto više od vežbe spajanja tačaka sa brojnim nedavnim klimatskim anomalijama. Nepotrebno je reći da većina njih uključuje toplotu, tako da ima malo prostora za sve rekorde hladnoće koje su se dogodile 2023. U interesu ravnoteže, moglo bi se ukratko napomenuti da je Argentina upravo zabeležila najniže novembarske temperature od početka evidencije, uključujući 0,2°C na aerodromu u Kordobi. Ogromne količine snega u delovima Evrope dovele su do ranog početka sezone skijanja u francuskim Alpima. Više detalja o ovim i mnogim drugim podacima, koje mejnstrim mediji ignorišu možete pronaći na portalu Nulta Tačka, kao i studije koje se suprotstvaljaju glavnom narativu.
Ništa od ovoga nije od velike važnosti za pokušaj razumevanja promenljive, haotične klime, bez obzira na ulogu koja se pripisuje CO2 izazvanom ljudima. To je samo igranje politike. Nedavni rad dvojice američkih glaciologa otkrio je da više od polovine arktičkih glečera i ledenih kapa (GIC) koji postoje danas nisu postojali ili su bili manji pre 10.000 do 3.400 godina. Period od pre 7.900 do 4.500 godina primećen je kao vrhunac interglacijalnog arktičkog zagrevanja, kada su temperature bile mnogo stepeni toplije nego danas.
Trenutni obim leda na Arktiku je „među najvećim u poslednjih 10.000 godina“, izvestili su glaciolozi. Najveći obim glečera i ledene kape u sadašnjoj epohi holocena viđen je u poslednjem milenijumu. Ovo sugeriše da je svako smanjenje glečera i ledenih kapa u poslednjih nekoliko vekova „samo delimičan povratak u prethodni period mnogo veće topline“.
