Nemačka: Preko 70 odsto socijalne pomoći odlazi migrantima
Nemački sistem socijalne zaštite otežava rastuća imigrantska populacija u zemlji, a podaci Federalnog zavoda za zapošljavanje pokazuju da su preko šest od 10 korisnika socijalne pomoći za koje se smatra da su sposobni da rade migranti.
Sistem socijalne zaštite, nekada nazvan Harc IV, ali sada preimenovan u novac građana („Burgergeld“), sada se daje migrantima u zemlji, iako oni čine mali udeo u ukupnom stanovništvu Nemačke. U stvari, u nekim nemačkim državama oni uzimaju preko 70 procenata svog socijalnog novca u vreme kada se usluge i beneficije za Nemce ukidaju širom zemlje.
Sve u svemu, 62,6 odsto svih korisnika socijalne pomoći su migranti, a u starosnoj grupi od 15 do 25 godina, ovaj broj se penje na 71,3 odsto, prema nemačkom novinskom izdanju NIUS.
U državi Hesen, koja je dom Frankfurta, 76 odsto korisnika socijalne pomoći su migranti. U Baden-Virtembergu 73,7 odsto su migranti, u Hamburgu 72,3 odsto, u Bavarskoj 64,4 odsto, au Berlinu 67,8 odsto. U velikoj većini država udeo je preko 50 odsto. Samo zemlje istočne Nemačke, koje su istorijski bile daleko siromašnije i imaju mnogo manje migranata, udeo je ispod 50 odsto. Meklenburg-Zapadno Pomeranije ima najniži udeo migranata od 29,2 odsto, ali ima i jedan od najmanjih udela migranata u celoj Nemačkoj.
Alternativa za Nemačku, koja je pozvala na masovne deportacije kako bi se spasio nemački budžet, ukazuje na podatke koji pokazuju neuspeh pristupa aktuelne levo-liberalne vlade migraciji.
Medvedev uputio upozorenje: Vašington nastavlja proizvodnju biološkog oružjahttps://t.co/iaWaDDegwM
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 29, 2023
„Migraciona politika u poslednjih nekoliko decenija je katastrofalno propala“, rekao je poslanik AfD-a Rene Špringer, koji je i portparol politike.
„Sada su potrebne rigorozne mere da se zaustavi dalja imigracija u naše društvene sisteme.
On je rekao da to znači da je Nemačkoj potrebna „potpuna zaštita granica i odbijanje na našim nacionalnim granicama, dosledne deportacije i od sada samo beneficije u naturi umesto gotovine za tražioce azila i izbeglice“.
Dr Snežana Bašić: Neizlečiva bolest zvana politika, Mario Zna, 249 UŽIVO
Možda najviše zabrinjava to što je većina ovih primaoca socijalne pomoći sa migracionim poreklom zapravo rođena u zemlji. To znači da su oni nemački državljani koji govore nemački, ali i dalje ne mogu ili ne žele da rade.
Podaci će dodatno napraviti rupe u argumentima da su migranti potrebni da podrže nemački penzioni sistem i popune radna mesta u zemlji. Umesto toga, migranti biraju da jednostavno ne rade i uzimaju socijalnu pomoć u velikom broju.
Pored toga, skoro 60 procenata je ostalo nezaposleno više od godinu dana, što je loše za ovaj segment stanovništva koji se integriše u radnu snagu u budućnosti.
Prethodni podaci pokazuju da se očekuje da će Nemačka potrošiti enormnih 36 milijardi evra na migrante samo 2023. godine u vreme kada inflacija i nezaposlenost rastu.
