Patolog: Kontaminacija sa DNK u vakcinama protiv COVID-19 može objasniti porast raka, ugrušaka, autoimunih bolesti
Klinički patolog dr Rajan Kol rekao je da kontaminacija sa DNK u nekim vakcinama protiv COVID-19 može biti povezana sa porastom raka, mikro zgrušavanja i autoimunih bolesti.
„Moja velika zabrinutost je činjenica da su milijarde ljudi širom sveta dobile proizvod koji je bio otvoreno kontaminiran nečim što nije trebalo da bude u proizvodu“, dr Kol, anatomski klinički patolog sa postdiplomskim doktorskim obrazovanjem iz imunologije, rekao je nedavno u programu „Američki lideri misli“.
„Ako bih otišao i kupio meso u prodavnici, a oni imaju toksine teških metala ili pesticida, odmah bi ih povukli sa polica“, dodao je on.
Nedavno su istraživači otkrili da bočice sa vakcinama koje sadrže Pfizerove vakcine protiv COVID-19 imaju milijarde zaostalih fragmenata DNK, uključujući molekule izvedene iz Simian virusa 40 (SV40) koji se koriste kao „promotori“ ili „pojačivači“ koji pomažu u proizvodnji molekula iRNK koji pomažu ljudskim ćelijama da naprave proteine koji pokreću imuni odgovor u telu.
‘Promotori’ virusa majmuna u vakcinama
SV40 je poliomavirus majmuna koji je povezan sa rakom kod laboratorijskih životinja. Iako nije utvrđeno da sam virus nije prisutan u Pfizerovoj vakcini protiv COVID-19, prisustvo gena pojačivača SV40 je kontroverzno jer potiče od virusa povezanog sa malignom transformacijom. Međutim, neki stručnjaci su izrazili zabrinutost da sam pojačivač SV40 može biti povezan sa neželjenim događajima.
Dr Kol veruje da SV40 pojačivač ima zdravstvene rizike, rekavši da sadrži sekvencu „koja se tiče“ nukleusne ko-lokalizacije koja mu „omogućava da uđe u jezgro ćelije i da izazove ove različite puteve delovanja i mehanizme koji mogu ponovo, pokvariti se, mutirati, izazvati toksičnost.“
Molekularni virolog David Speicher, vodeći autor studije koja je otkrila pojačivače SV40 u vakcinama protiv COVID-19, rekao je za The Epoch Times u nedavnom intervjuu da je potrebno mnogo više istraživanja da bi se istražila kontaminacija DNK u vakcinama protiv COVID-19. Pitanja bez odgovora uključuju da li sekvenca SV40 u vakcinama izaziva „turbo karcinome“, što znači one posebno agresivne i brzorastuće sorte, rekao je on.
Nedavni pregled registra karcinoma iz 44 zemlje otkrio je brzi porast incidence ranih karcinoma za 14 tipova — uključujući kolorektalni karcinom, rak dojke, jednjaka, želuca i pankreasa — posebno kod mlađih odraslih osoba.
„Turbo rak“ u porastu?
Dr Kol je rekao da su „turbo karcinomi“ kolokvijalni izraz za fenomen koji lekari sve više primećuju, odnosno da simptomi raka dolaze brže.
„Sada vidim rak čvrstog tkiva brzinom koju nikada nisam video“, rekao je dr Kol. „Pacijenti koji su bili stabilni ili bez raka jednu, dve, pet, deset godina i njihov rak se vratio – vratio se sa osvetom i ne reaguje na tradicionalne terapije.
Rekao je da nema lakog objašnjenja za fenomen „turbo raka“, ali veruje da to može imati veze sa supresijom imunološkog sistema.
„Nije nužno da sekvenca gena izaziva rak sa sekvencom gena… može da izazove neke od mutacija koje dovode do raka – ali ono što takođe radi je supresija imunološkog sistema“, rekao je on.
„A vaš imuni sistem je ono što ubija rak. A ako vaš imuni sistem spava, vaše ćelije ubice ne mogu da se aktiviraju“, dodao je on.
U odvojenoj studiji, mikrobiolog Kevin McKernan, istraživač koji je radio na MIT-ovom projektu humanog genoma, rekao je da je otkrio da količina DNK u vakcinama protiv COVID-19 može biti 18 do 70 puta veća od granica koje zahteva vrhunska zdravstvena agencija.
Ranije ove godine, g. McKernan je objavio rad u kojem se nalazi da su količine kontaminacije DNK u vakcinama premašile zahteve Evropske agencije za lekove (EMA) od 330 ng/mg DNK do RNK za između 18 i 70 puta. Takođe je veći od zahteva Uprave za hranu i lekove (FDA) od 0 ng/dozi, a imao je očitavanje od 12 ng/dozi.
U to vreme je upozorio da bi DNK plazmidi mogli da se infiltriraju u ljudski genom, što je u suprotnosti sa javnim izjavama FDA i drugih regulatora da vakcine protiv COVID-19 ne menjaju ljudsku DNK.
Dr Kol je objasnio da što je manji fragment DNK, veća je verovatnoća da će imati priliku da se umetne u sopstvenu DNK, iako je dodao da je potrebno više istraživanja.
„Da li još uvek imamo neka testiranja, neke sonde koje treba da razvijemo da bismo ovo dokazali? Da, moramo to da uradimo“, rekao je on. „Nekoliko nas je u nekim malim komunikacijskim grupama, pokušavajući da shvate dugoročne implikacije ovoga. Ali to objašnjava mnogo zaista čudnih dešavanja u ljudskom telu koje vidimo u smislu, znate, ugrušaka, autoimune bolesti, kanceri, itd.“
Jedite manje mesa: Plan UN-a za poljoprivredu na COP28 https://t.co/xogpOYmYQv
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 30, 2023
Rekao je da razlog zašto on i drugi veruju da je to možda slučaj je taj što fragmenti DNK menjaju signale unutar ćelija.
„Ljudske ćelije su namenjene stvaranju ljudskih proteina“, rekao je on. „Ljudske ćelije nisu trebale da prave strane proteine. Kada programiramo ćelije ljudi da prave stvari koje ne bi trebalo da prave, one mogu da se pokvare, mogu da mutiraju, mogu da postanu meta, imaju sopstveni imuni napad… naš sopstveni imuni sistem napada nas same.“
‘Užasna ideja’
Dr Kol je rekao da postoji „toliko tangenata“ mogućih neželjenih događaja povezanih sa fragmentima DNK u vakcinama protiv COVID-19, upozoravajući da nije poznato koliko dugo ovi fragmenti mogu da ostanu u ljudskim ćelijama.
On je dodao da njegova zabrinutost zbog uticaja fragmenata DNK na ljudsko zdravlje nije ograničena samo na vakcine protiv COVID-19.
„Moja briga je da je cela ova tehnologija, lipidna nanočestica sama po sebi, nedokazan proizvod“, rekao je on, misleći na male kuglice masti koje sadrže i štite RNK, ili mRNA, od destruktivnih enzima dok se mešaju u ljudske ćelije za proizvodnju proteina.
„Pokušavaju da ih stvore za RSV i grip i mnoge druge patogene“, nastavio je on, rekavši da lipidne nanočestice uzimaju „te male sekvence gena bilo gde i svuda u telu“ i da su dizajnirane da uzimaju hemoterapeutske agense preko krvno-moždane barijere u mozak posebno.
„Dakle, koristiti ovo kao platformu za nosač, lipidne nanočestice plus bilo koji gen – [to je] kul konceptualno“, rekao je on, ali „u praksi, užasna ideja.“
Ali „nasumično i hteli ili ne želite ovo dati svima bez dugoročnih bezbednosnih podataka“ je loša ideja, tvrdio je.
Pored mogućih veza sa rakom i problemima sa imunološkim sistemom, dr Kol je rekao da je zgrušavanje krvi još jedna moguća neželjena reakcija na vakcine, posebno na protein koji sadrže.
„Ali ne samo protein šiljaka“, brzo je dodao. „Ovo je bila poruka koju sam juče dobio od kolege: ‘Hej, moramo da pogledamo ovu konkretnu sekvencu unutar kontaminacije DNK jer ona takođe kodira veoma lepljiv protein’, nazivajući to „drugim područjem“ koje treba više istraživanja i daljih istraživanja.
„Ali ugrušci su neobična vrsta ugruška“, rekao je on, rekavši da su oni protein amiloidnog tipa, a ne tradicionalni amiloid.
Iako je upozorio da samo „predpostavlja hipotezu“, rekao je da klinički obrasci sugerišu da neki ljudi koji su primili vakcinu protiv COVID-19 nastavljaju da proizvode „značajne“ količine šiljastog proteina, za koji je rekao da može „indukovati puteve zgrušavanja“.
On je sugerisao da su ljudski enzimi koji prirodno razgrađuju ugruške „blokirani i inhibirani zbog onih neobičnih sekvenci koje su ubrizgane u mnogo ljudi“ putem vakcina protiv COVID-19.
„Prednosti njihove upotrebe nadmašuju rizike“: FDA
FDA je odgovorila na zabrinutost u vezi sa milijardama fragmenata plazmidne DNK u Pfizerovoj vakcini protiv COVID-19 rekavši da je korist od injekcija veća od rizika.
„mRNA vakcine protiv COVID-19 odobrene ili odobrene za upotrebu u Sjedinjenim Državama nisu definisane kao genska terapija“, rekla je FDA Marianne Demasi, bivša novinarka Australia Broadcasting Corporation koja sada piše stranicu na Substack-u.
Portparol FDA je nastavio rekavši da je agencija „uverena u kvalitet, bezbednost i efikasnost ovih vakcina“ i dodao da „procena koristi i rizika agencije i tekući nadzor bezbednosti pokazuju da koristi od njihove upotrebe prevazilaze rizike“.
Kontekst za odgovor FDA bio je intervju gospođe Demasi sa Phillipom Buckhaultsom, stručnjakom za genomiku raka i profesorom na Univerzitetu Južne Karoline, koji je rekao da „postoji DNK koja kontaminira vakcinu, ali sam takođe uspeo da zaustavim neke od glasina na društvenim mrežama o tome da je virus SV40 u vakcini i da je će svima dati rak jer to nije istina.“
On je mislio na tvrdnje da je virus SV40 bio prisutan u vakcinama protiv COVID-19 i da daje ljudima rak nakon vakcinacije.
„Postoji samo deo SV40 promotera u vakcini,“ dodao je g. Buckhaults. „I to je ono što su ljudi govorili, ljudi su govorili da postoji virus majmuna, svi ćemo se pretvoriti u majmune ili dobiti rak sledeće nedelje ili tako nešto“, nastavio je profesor, pozivajući se na ranije tvrdnje na društvenim mrežama da je to uzrok raka. „Učinio sam svoju dužnu pažnju da ugušim tu vrstu straha — što je bio moj prvobitni cilj“.
Što se tiče fragmenata DNK pronađenih u vakcini Pfizer, veličina sićušnih čestica je ono što je važno, rekao je gospodin Buckhaults.
„FDA kaže 10 nanograma. Sada 10 nanograma može biti od jednog molekula koji je apsurdno ogroman. Ili bi to mogla biti čitava gomila malih sitnih molekula. A opasnost od modifikacije genoma nije funkcija mase“, nastavio je on. „To je funkcija koliko nezavisnih molekula imate. Dakle, zapravo je mnogo gore, imati čitavu gomilu ovih malih komada u smislu rizika da se desi neka inserciona mutageneza. To je mnogo gore nego da vam ostane samo jedan veliki komad.“
Međutim, on je izrazio mišljenje da verovatno nema „ničeg podlog” u igri i da je to „nekako slučajno administrativno glupo”.
Ono što se moglo dogoditi, prema istraživaču, jeste da su se Pfizer, savezni zvaničnici i drugi „nasmrt uplašili“ od COVID-19 2020. godine kada se radilo na vakcinama i da su napravljene greške.
‘Rizik od genotoksičnosti’
Dr Robert Maloun, koji je pomogao u pronalaženju mRNA tehnologije koju su kompanije koristile za vakcine, bio je među svedocima koji su svedočili na nedavnom saslušanju u Vašingtonu u kojem je rekao da sekvenca pojačivača SV40 ostavlja zaostalu DNK koja bi mogla da izazove probleme.
„To je dokazan rizik od genotoksičnosti“, rekao je on.
Postoji mogućnost da fragmenti uzrokuju neobične vrste raka koji su se pojavili nakon uvođenja vakcina, dodao je kasnije.
„Spekulišem da ono što možemo da nađemo jeste da se rizik od raka ovde može delimično pripisati ovim kontaminacijama DNK; to bi bilo u skladu sa literaturom koja je recenzirana od strane kolega“, rekao je dr Maloun. „Uzgred, može se pokazati da ovi fragmenti DNK doprinose genetskim anomalijama kod fetusa, što je jedan od najistaknutijih uzroka prevremenog pobačaja.
Dr Maloun je ranije rekao da uključivanje sekvence znači da je vakcina falsifikovana i da bi FDA trebalo da je opozove.
Regulator je za The Epoch Times rekao da „nisu identifikovani nikakvi bezbednosni problemi u vezi sa sekvencom ili količinom preostale DNK“ i da FDA neće opozvati vakcinu.
EMA, koja reguliše vakcine u državama članicama Evropske unije, rekla je za Asošijeted pres da su „nefunkcionalni” fragmenti DNK sekvence SV40 korišćeni kao „početni materijal” u proizvodnji vakcine.
EMA je dodala da, iako se većina ovih materijala razgrađuje i uklanja u procesu proizvodnje, količine u tragovima mogu i dalje ostati na „veoma niskim nivoima“ u konačnom proizvodu. Međutim, EMA je insistirala da su oni u okviru utvrđenih bezbednosnih smernica.
„EMA nije videla nikakve dokaze o povezanosti između mRNA vakcina i neželjenih događaja koji bi mogli biti povezani sa prisustvom DNK materijala, niti smo svesni bilo kakvih naučnih dokaza koji pokazuju da su veoma male količine preostale DNK koje mogu biti prisutne u serijama vakcina mogu da se integrišu u DNK vakcinisanih pojedinaca“, navodi agencija sa sedištem u Amsterdamu u izjavi e-poštom za Asošiejted pres.
Pfizer nije odgovorio na ranije zahteve za komentar o prisustvu fragmenata DNK u svojoj vakcini protiv COVID-19.
Međutim, Pfizer je za Asošijeted pres rekao da „nema dokaza koji podržavaju tvrdnje da vakcina Pfizer-BioNTech COVID-19 sadrži plazmidnu DNK koja bi potencijalno mogla da utiče na DNK osobe ili predstavlja teoretski rizik od raka.
Jack Phillips, Zachari Stieber i Marina Zhang dali su doprinos ovom izveštaju.
