Sledeći zakonski cilj EU koji protivnici vide kao deo velikog pokušaja da se građanima oduzme njihova privatnost, sada je stigao do istorije bolesti i povezanih podataka.
Međusobno povezivanje – u stvari, centralizovanje (i omogućavanje daljinskog pristupa) – tih podataka je ključna pretpostavka onoga što se sada pojavilo kao Evropski prostor zdravstvenih podataka (EHDS). Predstojeći nacrt zakona podržali su Evropski parlament (EP), njegov Komitet za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove (LIBE) i Odbor za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane (ENVI).
Član EP-a i advokat Patrik Brejer, dugogodišnji kritičar ove vrste politike, objašnjava da bi EHDS – protiv kojeg je glasao – „objedinio informacije o svim medicinskim tretmanima koje građani primaju“.
Lekari će morati da dostave sažetke tretmana koje pružaju u „novi prostor podataka“ – pri čemu prvobitni predlog ne sadrži odredbe koje bi dozvoljavale primedbe ili izuzetke. I dok se pristup može ograničiti ako pacijent to želi – stvarno kreiranje baze podataka se ne može sprečiti.
I samo da ponovimo da se ovo može odnositi na neke od najosetljivijih ličnih medicinskih informacija: „mentalne poremećaje, seksualne bolesti i poremećaje kao što su impotencija ili neplodnost, HIV ili terapije za zloupotrebu droga“, piše Brejer.
Island ukinuo ponudu vakcina protiv COVID-a nakon porasta u broju IZNENADNIH SMRTI https://t.co/GKd8WUNPrL
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 3, 2023
„Plan EU da prikupi i poveže evidenciju o svim medicinskim terapijama uključuje neodgovorne rizike od krađe, hakovanja ili gubitka podataka. Čak i najdelikatnije terapije više se ne mogu davati nezvanično u budućnosti“, upozorio je dalje poslanik nemačke Piratske partije, razbacujući tu ideju kao kraj medicinske poverljivosti u EU.
Posebno ističe opasnost da oni koji su manje i kompjuterski i politički pismeni – kao što su stariji ili oni koji ne obraćaju dovoljno pažnje na birokratske odluke koje donosi EU (koje ipak na kraju definišu njihove živote), kao i oni koji sa stvarnim nižim nivoom obrazovanja – svi posebno ranjivi u ovakvoj šemi – jednostavno ne bi bili u potpunosti svesni dugoročnih posledica.
„(…) potreba da se aktivno protivi određenom autoritetu ili putem digitalnog alata je suviše komplikovana u praksi da bi im se dalo pravi izbor“, opisuje Brejer scenario iz stvarnog života.
Povrh toga, planirani novi zakon bi izgledao u suprotnosti sa utvrđenim međunarodnim standardima koji zahtevaju (potpuno informisani) pristanak da se medicinske informacije pacijenata „dele“ – a Brejer se poziva na Međunarodni kodeks medicinske etike Svetskog medicinskog udruženja i Helsinška deklaracija o etičkim principima za medicinska istraživanja.
EP će glasati u decembru o ovom preporučenom zakonu, kada će se razmatrati i amandmani. Trenutno, ljudi koji su anketirani o ovoj temi u 44% slučajeva brinu o krađi zdravstvenih podataka, dok 40% strahuje od neovlašćenog pristupa.
