Kanada eutanazira na desetine građana svakog dana
Kanadska krajnje levičarska vlada sada eutanazira u proseku zapanjujućih 36 građana svakog dana prema nacionalnim zakonima o „potpomognutom samoubistvu“.
Kako je izvestio Slej njuz, Kanada ima neke od najliberalnijih zakona o eutanaziji na svetu.
Poslednjih godina vlada je sve više ublažavala zakone koji su prvobitno trebalo da daju smrtno bolesnim ljudima mogućnost da umru.
Međutim, proširenje zakona znači da ljudi sada mogu biti eutanazirani zbog daleko manje ozbiljnih problema kao što su depresija, beskućništvo ili mentalne bolesti.
Zakoni su čak prošireni tako da uključuju „zrele maloletnike“ sa ciljem da se prošire na bebe.
Izveštaj je otkrio da je prosečan broj građana koji su eutanazirani u Kanadi porastao poslednjih godina.
Prema nedavnom izveštaju Health Canada o samoubistvu uz pomoć vlade, eutanazija je činila 4,1 odsto smrtnih slučajeva u celoj zemlji prošle godine.
Ova cifra je značajno povećanje sa 3,3 odsto u 2021.
Izveštaj o medicinskoj pomoći pri umiranju (MAID) za 2022. objavljen je prošlog oktobra.
Otkrio je da je eutanazija odnela živote oko 45.000 Kanađana otkako je prvi put legalizovana 2016.
Oko 1.018 Kanađana ubijeno je samoubistvom uz pomoć vlade 2016.
Do 2022. ta brojka je naglo porasla na alarmantnih 13.241.
To znači da je u Kanadi prošle godine eutanazirano u proseku 36 ljudi dnevno.
To takođe znači da je prosečna godišnja stopa rasta od 31,1 odsto od 2019.
Prema podacima, odobreno je najmanje 81 odsto pismenih zahteva za MAID.
Kraj privatnosti u EU – Uvode se obavezni digitalni zdravstveni kartoni za sve građane https://t.co/UUwKiBxsjV
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 4, 2023
Međutim, od preostalih 19 odsto, samo 3,5 odsto kandidata smatralo se nepodobnim za MAID, što je broj koji opada od 2019.
Mnogi ljudi koji su poricali da su podneli zahtev za samoubistvo uz pomoć vlade odbijeni su zbog nedostatka kapaciteta pacijenata.
Alarmantno, inače bi bili eutanazirani da je bilo dovoljno kreveta.
Prema Asocijaciji za reformisanu političku akciju Kanade (ARPA Canada), Kvebek i Britanska Kolumbija imaju najveću stopu eutanazije, čineći 6,6 odsto, odnosno 5,5 odsto svih smrtnih slučajeva u tim provincijama.
U međuvremenu, Njufaundlend i Labrador i Manitoba imaju najniže stope, pri čemu eutanazija čini samo 1,5 odsto, odnosno 2,1 odsto svih smrtnih slučajeva.
Prema Health Canada, da bi osoba bila kvalifikovana za MAID, osoba mora da doživi „nepodnošljivu fizičku ili psihičku patnju koja je uzrokovana njenim zdravstvenim stanjem ili stanjem starenja i koja se ne može ublažiti pod uslovima koje pojedinac smatra prihvatljivim“.
Istraživanje među primaocima MAID-a pokazalo je da je glavni izvor njihove „nepodnošljive patnje“ „gubitak [njihove] sposobnosti da se uključe u smislene životne aktivnosti“.
Ovo doživljava 86 odsto ispitanika.
Najmanje 82 procenta je izjavilo da su izgubili sposobnost obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti (ADL).
Pored toga, ispitanici su bili u mogućnosti da izaberu više od jedne opcije, čime je ukupan broj premašio 100 procenata.
Zastupnica života Amanda Ahtman rekla je da ovo potvrđuje da je „eutanazija uglavnom [] egzistencijalno pitanje, a ne problem upravljanja bolom ili medicinsko pitanje“.
Do 17. marta 2024. osobe sa mentalnom bolešću kao jedinim osnovnim zdravstvenim stanjem imaće pravo na MAID.
Međutim, neki zdravstveni stručnjaci tvrde da samo mentalna bolest ne bi trebalo da bude kriterijum za asistiranu smrt.
Sonu Gejnd, glavni psihijatar u Centru za zdravstvene nauke u Torontu, objasnio je da ponekad može biti teško utvrditi da li je mentalna bolest zaista nepopravljiva, kao što zakon nalaže, i napraviti razliku između patološkog samoubistva i racionalne želje za smrću.
Gejnd je dodao da čak ni zdravstveni stručnjaci ne razumeju u potpunosti biologiju većine mentalnih bolesti.
U međuvremenu, aktivisti su upozorili da kanadska ekspanzija asistirane smrti dovodi u opasnost pojedince sa intelektualnim i fizičkim invaliditetom, niskim prihodima ili drugim ranjivostima.
U jednom intervjuu, Mišel Hjuit, kopredsedavajući grupe za zastupanje Invalidnost bez siromaštva, navela je kao primer slučaj Šona Tagerta o kome se često izveštava.
Tagert je muškarac iz Britanske Kolumbije sa dijagnozom amiotrofične lateralne skleroze (ALS) ili Lu Gerigove bolesti.
Odlučio se za smrt uz pomoć medicinske pomoći 2019. godine nakon što se borio da dobije 24-časovnu negu.
Tagert je bio vrlo jasan šta želi, a to je više sati nege kod kuće.
Kada mu je rečeno da će morati da se preseli u ustanovu za negu dalje od svoje porodice, posebno svog malog sina, odlučio se za eutanaziju.
Prema srceparajućim objavama njegove porodice na društvenim mrežama, pronalaženje nege bila je „stalna borba i izvor stresa“ za Tagerta.
Od 2022. i početkom 2023. godine, izveštaji otkrivaju da su vojnim veteranima službenici za pitanja veterana takođe nudili samoubistvo uz pomoć vlade.
U jednom slučaju, veteran kanadskih snaga koji je tražio lečenje od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) i traumatske povrede mozga bio je šokiran kada mu je službenik Veterans Affairs Canada (VAC) ponudio MAID.
Nekoliko izvora je potvrdilo da borbeni veteran nikada nije pokrenuo to pitanje niti je pitao za MAID-a i da je „duboko uznemiren ovim predlogom“.
Iako je bilo naknadnih poziva iz agencije, koja je htela da se izvini veteranu, izvori kažu da je do poziva došlo tek nakon što je veteran podneo nekoliko pritužbi VAC-u.
U saopštenju, VAC je priznao da je njegov zaposleni neprikladno razgovarao o MAID-u sa veteranom.
Agencija trenutno istražuje incident i sprovešće „odgovarajuće administrativne mere“.
Međutim, VAC je odbio da razgovara o prirodi tekuće istrage ili specifičnostima sa kakvim posledicama bi se zaposleni mogao suočiti zbog zabrinutosti za privatnost.
Odeljenje je takođe odbilo da odgovori na pitanja o tome koliko puta je pomoć pri umiranju ponuđena veteranima preko svojih zaposlenih, ili koje smernice su ovi zaposleni dobili o pružanju tako šokantnih „saveta“.
