Stručnjaci predviđaju da ćemo imati implantat koji direktno povezuje ljudski mozak sa pametnim uređajima kao što su telefoni i računari do 2040.
Stručnjaci predviđaju da će do 2040. ljudi kontrolisati pametne uređaje svojim mislima zbog napretka u tehnologiji ‘pametnog mozga’.
Pametni mozak, ili Brain-Machine Interface (BMI)(interfejs mozak-mašina), je nosivi ili implantirani uređaj koji direktno povezuje ljudski mozak sa pametnim uređajima kao što su telefoni, računari i robotske proteze.
To bi omogućilo ljudima da surfuju internetom, šalju tekstove i podešavaju termostate samo razmišljanjem, zamagljujući granice između ljudi i mašina.
Stručnjak za biomedicinski inženjering Univerziteta Novog Južnog Velsa (UNSW) Mohit Šivdasani rekao je da su naučnici „veoma blizu“ da uređaji kontrolisani umom postanu svakodnevna stvarnost, a ne koncept naučne fantastike.
„Nismo daleko od toga da vidimo nekoga kako hoda okolo sa interfejsom mozak-mašina izvan laboratorije,“ rekao je on.
„Imamo kompjutere svuda oko nas. Oni su u našim džepovima i putuju gde god da krenemo, ali pomisliti da to integrišemo direktno sa mozgom da bismo koristili tehnologiju… prilično je neverovatno.“
On je rekao da će osobe sa invaliditetom posebno imati koristi od uređaja koji se kontrolišu umom nakon uspešnog testa na dve paralizovane osobe.
„Jedna određena [paralizovana] osoba je bila u stanju da kontroliše robotsku ruku samo razmišljajući o njoj, dok je druga osoba mogla da pomeri kursor na ekranu računara i pročita svoju e-poštu“, rekao je on.
Saša Borojević – Agende moćnika padaju, sledi veliki obračun, Mario Zna, 250 UŽIVO
On je objasnio da je tehnologija funkcionisala tako što je deblokirala signale od mozga do proteze.
„Postoje situacije u kojima mozak može da šalje signale, ali ti signali ne mogu da stignu do nogu da bi osoba mogla da hoda sama. Dakle, ono što bi interfejs mozga i mašine uradio je da čita te misli i pretvara te misli u akciju“, rekao je on.
Dalje, on poboljšava pametne moždane bioničke oči za slepe ljude i uređaje za hronične bolove i inflamatorne bolesti creva.
On veruje da široko korišćenje pametnog mozga može značajno pomoći ljudima sa različitim problemima koji utiču na njihov kvalitet života.
„Dosta sam razgovarao sa slepim pacijentima. Kada ih pitate šta žele od bioničkog oka, oni će reći: „Želim da vidim svoju porodicu“, objasnio je on.
„Sećam se jednog razgovora sa jednom damom i ona je rekla: „Volela bih da ponovo mogu da vidim Target znak, jer kada uđem u tržni centar, želim da mogu da pronađem Target zaista lako.
„Kao inženjer, nikada ne bih razmišljao o tome, ali to bi moglo biti toliko važno.“
SAD: Oboren rekord po broju masovnih ubistava za godinu danahttps://t.co/pJI7RcoAmY
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 5, 2023
Budućnost zdravlja
Kandidatkinja za doktorske studije UNSW-a, Claire Bridges, ukazala je na neke druge prednosti.
Napomenula je da pametni mozgovi pomažu budućnosti povezanog zdravlja, poput telezdravstva.
„Sa COVID-om, videli smo veliku ekspanziju u potrebi i pružanju telezdravstva, što je bilo neverovatno korisno. Da to dodatno proširimo i poboljšamo našu sposobnost da pružamo zdravstvenu zaštitu ljudima koji možda neće moći da posete kliničara ili prođu testove lično, možemo da koristimo uređaje koji se mogu nositi“, objasnila je ona.
Rekla je da će pametni satovi ili ugrađeni monitori i senzori glukoze u krvi promeniti način na koji lekari komuniciraju sa pacijentima.
„Uređaji poput ovih mogu prikupiti ogromne količine podataka dok kontinuirano prate osobu koja ih nosi. AI bi mogla biti od velike pomoći u ovome, analizirajući ove velike skupove podataka da identifikuje relevantne zdravstvene informacije i šalje ih kliničaru koji leči pacijenta“, dodala je ona.
Ona je rekla da bi lekari tada mogli da intervenišu u skoro realnom vremenu kada su ljudi bolesni.
„Bilo da se radi o inflamatornim markerima u krvi ili sekreciji hormona ili problemima sa neurotransmiterima, mogli bismo da uhvatimo stvari ranije i dobijemo tu ranu dijagnozu kako bismo imali efikasnije preventivno zdravlje“, objasnila je ona.
„U proseku, Australijanci provode oko 11 godina svog života u lošem zdravlju, ali sa napretkom koji vidimo u našoj biomedicinskoj tehnologiji, kako u smislu fizičkog, stvarnog praktičnog implantiranog lečenja ili isporuke lekova ili druge tehnologije u razvoju, imaju mnogo mogućnosti da poboljšaju stvari.“
Stručnjak upozorava na rizike
Međutim, biomedicinska istraživačica Kristina Maher uporedila je pametne mozgove sa nekim ko „govori“ u ime ljudi, što izaziva invazivne etičke probleme.
„Na primer, interfejs mozak-računar (BCI) može da generiše izlaz „Dobar sam“ kada je korisnik nameravao da kaže „Sjajan sam“. Ovo je slično, ali nije isto. Lako je, dovoljno je da osoba bez invaliditeta fizički ispravi grešku – ali za ljude koji mogu da komuniciraju samo preko BCI, postoji rizik da budu pogrešno protumačeni“, rekla je ona.
Dalje, rekla je da ljudi ne mogu da biraju koje signale mozga da dele sa pametnim mozgom.
„Podaci o mozgu su verovatno naši najprivatniji podaci zbog onoga što se može zaključiti u vezi sa našim identitetom i mentalnim stanjem“, rekla je ona.
„Ipak, privatne BCI kompanije možda neće morati da obaveštavaju korisnike o tome koji podaci se koriste za obuku algoritama.
Ona je rekla da etički izazovi postavljaju pitanja o tome šta je najbolje za ljude i društvo.
„Na primer, da li bi pojedinci u vojsci trebalo da budu opremljeni uređajima za poboljšanje neurona kako bi mogli bolje da služe svojoj zemlji i da se zaštite na prvim linijama fronta, ili bi to ugrozilo njihov individualni identitet i privatnost? I koji zakon bi trebalo da obuhvati neuroprava: zakon o zaštiti podataka, zdravstveno pravo, potrošačko pravo ili krivično pravo?“
Ipak, ona je rekla da je malo verovatno da će pametni mozgovi odvesti ljude u distopijski svet, delom zbog kompjuterskih ograničenja.
„Na kraju krajeva, postoji skok između BCI-ja koji šalje kratak tekst i tumačenja čitavog toka svesti… ovaj skok se uglavnom svodi na to koliko dobro možemo da treniramo algoritme, što zahteva više podataka i računarske snage“, objasnila je ona.
Neuronaučnik Endru Džekson dodao je da društvo još nema čega da se plaši.
„Kada dođe do razgovora o poboljšanju – ideja da bismo mogli, na primer, da zapišemo nova sećanja u naš mozak ili da prenesemo svoja sećanja na čvrsti disk ili u oblak – znamo mnogo manje o tome kako ti moždani sistemi rade posao“, rekao je za ABC News.
On je objasnio da je ljudsko telo i dalje mnogo sposobnije od mašina.
U ovom trenutku, rekao je, prednosti korišćenja interfejsa mozak-mašina „još uvek nisu slične sofisticiranosti nervnog sistema koji normalno funkcioniše“.
„Mislim da moramo da budemo realni“, rekao je on.
