Sumnja se da Kina prikriva misteriozne pneumonije kod dece
Osećaj bespomoćnosti koji je obuzimao kineski narod od početka pandemije COVID-19 pre tri godine ponovo se vraća dok se zemlja bori sa neidentifikovanom pandemijom upale pluća koja pogađa decu i preplavljuje bolnice.
U kolicima, ili ih nose roditelji, bolesna deca pune bolničke čekaonice, hodnike i prave redove ispred glavnih kapija. Čekaju satima u nadi da će njihov broj biti pozvan na zvučnik pre nego što se dan završi.
Čekanje do 12 sati nije neuobičajeno – ako se uopšte dođe na red. Nakon što je ostao iza ponoći u bolničkom hodniku prepunom ljudi, stanovnik Pekinga je podelio fotografiju dok je u rukama držao broj karte iznad 1800 — broj pacijenata pre njega — podsećajući potencijalne posetioce da ponesu stolicu sa sobom, jer „nema nigde da sednete ako treba da dobijete infuziju.”
Od severa do juga, porast respiratornih hospitalizacija dece zatvara učionice i tera zdravstvene vlasti da izdaju niz najava u kojima se nastavnicima i učenicima koji se ne osećaju dobro poručuju da ostanu kod kuće.
„Svi u razredu kašlju — ne možete čak ni da čujete šta učiteljica govori“, rekao je čovek po prezimenu Čen za Epoch Times, prepričavajući šta je čuo od svoje ćerke iz Pekinga.
Baš kao i pre tri godine, Kineska komunistička partija (KPK) izgleda da odbacuje rizik od bolesti, rekavši zabrinutoj Svetskoj zdravstvenoj organizaciji da nema „neobičnih ili novih patogena“ ili kliničkih simptoma.
Režim je delimično pripisao porast poboljšanju sistema respiratornog nadzora sredinom oktobra i tvrdio da su postojeći kapaciteti kineskih bolnica dovoljni da se izbore sa situacijom.
Objašnjenje Pekinga, koje su međunarodna zdravstvena agencija, kao i Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) doslovno citirali, ubedilo je malo koga u Kini ili u inostranstvu.
Vršilac dužnosti direktora SZO-ovog odeljenja za spremnost i prevenciju za epidemije i pandemiju, Marija Van Kerkhove, rekla je na brifingu za štampu od 29. novembra da organizacija „prati situaciju u Kini“ i procenjuje „kapacitet zdravstvene zaštite širom sveta“ u suočavanju sa ovim vrstama novih infekcija.
Šon Lin, mikrobiolog i bivši direktor laboratorije u ogranku za virusne bolesti Instituta za istraživanje vojske Voltera Rida, izrazio je frustraciju zbog oslanjanja SZO na kineski režim za informacije.
„Kako možete verovati podacima kineske vlade?“ rekao je za The Epoch Times.
Mnogi poslanici u Vašingtonu, posebno republikanci, vide da se ista stvar sada dešava u Kini.
„Ne možemo da verujemo Kinezima“, rekao je predstavnik Morgan Grifit (R-Va.), sestrinskom izdanju The Epoch Times NTD 30. novembra, dan nakon što je potpisao pismo u kome se zahteva od CDC-a da istraži epidemiju u Kini.
„Oni ne dolaze, ne žele da izgube obraz, i kao rezultat toga, ljudi umiru.
Zastupnik Greg Marfi (R-N.C.), hirurg, na sličan način veruje da će „Kina učiniti sve što je moguće da ne izgledaju kao da su geneza još jedne pandemije“.
„Ne verujem ničemu što Kinezi kažu – ni reči“, rekao je za NTD. „Jednom se opečeš, više to ne radiš.“
Saša Borojević – Agende moćnika padaju, sledi veliki obračun, Mario Zna, 250 UŽIVO
Patogen koji se brzo širi
Otprilike u ovo vreme prošle godine, režim je naglo napustio svoja drakonska nulta ograničenja protiv COVID-a nakon što je primorao kinesko stanovništvo da godinama živi u izolaciji sa hranom i drugim osnovnim potrebama.
U prvih 20 dana decembra 2022. godine, procenjuje se da je stotine miliona zaraženo virusom. Priliv infekcija i smrti preopteretio je bolnice i krematorijume.
Deca su posebno teško pogođena tokom trenutne epidemije upale pluća. Glavne kineske pedijatrijske bolnice širom Kine prijavile su da primaju do 10.000 pacijenata svakog dana poslednjih nedelja.
Dečja bolnica u Tjenđinu je nedavno zabeležila dnevni rekord od 13.171 pacijenta. Direktor bolnice Liu Vej napisao je pismo u kojem se poziva na razumevanje javnosti, ističući da su medicinski radnici i roditelji, od kojih neki imaju svoju bolesnu decu.
Drugi zdravstveni radnici iz severoistočnog megagrada potvrdili su da se isti obrazac ponavlja u celom Tjenđinu, ako ne i drugde. Odlazak kod lekara u bolnicu, za mnoge Kineze, znači da čekaju u sitne jutarnje sate ispred ekrana svog kompjutera da bi se obezbedio broj za smeštaj, koji je svakodnevno ograničen.
„Čak i kada nam se deca razbole, takođe imamo problema da dobijemo broj. Takođe moramo da stalno osvežavamo ekran da vidimo da li će neki broj postati dostupan“, rekao je jedan član osoblja bolnice Beichen za The Epoch Times. Severnije, u provinciji Jilin, član osoblja Druge bolnice Univerziteta Jilin rekao je da je bolnica rezervisana za narednih sedam dana.
U nekim bolnicama čekaonice su bile toliko krcate da su deca i njihove porodice morale da se postroje ispred bolničke kapije. Šatori, kreveti za kampovanje, sklopive stolice i ćebad su stavljeni u upotrebu, dok su oni kojima je bila potrebna intravenska terapija doneli vešalice i kuke za podizanje za samostalno davanje IV tokom čekanja.
Osećajući pritisak, vlasti u severnom kineskom gradu Sanhe poslale su radnike u zaštitnim odelima da dezinfikuju kampuse. Čovek iz Pekinga, gospodin Liu, rekao je za Epoh tajms da je bolnica u kojoj je boravio dala nalog za masku i ograničila posete porodici na dva sata svake večeri.
Ljudi koji su usred te situacije sa nelagodom govore o tome koliko brzo i uporno bolest uzima maha.
Na kineskom sajtu društvenih medija Weibo, učiteljica osnovne škole iz južne kineske provincije Hunan podelila je kako se celo odeljenje razbolelo preko noći i ostalo kod kuće. Učiteljica je takođe javila da je bolesna nakon noći sa visokom temperaturom, drhtanjem ruku, zujanjem u ušima i suvim kašljem koji je doneo oštar bol u plućima.
Majka dvoje dece iz Pekinga, čija je cela porodica nedavno bolovala od ove bolesti, pozvala je lokalnu školu u kojoj je polovina učenika obolela uprkos svim merama predostrožnosti.
„Ne možete mnogo da uradite“, rekla je za Epoch Times. „Maskiraj se i pokrivaj koliko hoćeš, svejedno ćeš se zaraziti.
Takođe je to teško preležati, dodala je. Nekoliko dana nakon što su kašalj i kijanje prestali, učenik za koga se verovalo da se oporavio ponovo je dobio groznicu.
