Džordž Soroš planira ‘leto smrtonosnih protesta’ uoči izbora 2024. godine u SAD

Džordž Soroš planira leto smrtonosnih nereda širom Sjedinjenih Država uoči predsedničkih izbora 2024, prema izveštajima.

Eksperti su istakli da je oživljavanje javnih protesta podrške Hamasu otkrilo zapanjujuću istinu: nemiri krajnje levice nakon smrti Džordža Flojda 2020. nisu bili anomalija, već taktika koju grupe aktivista koje finansiraju ljudi poput Soroša mogu da prenamene iz bilo kog razloga.

City-journal.org izveštava: Konzervativni lideri moraju da se pripreme za tu mogućnost. Da bi sprečili da se 2020. ponovi 2024., konzervativci treba da razmotre šta bi moglo da izazove nerede, kako se to može sprečiti i kako razumeti i upravljati politikom nereda.

Prvo, šta bi moglo da izazove sezonu nemira? Levičarska agitacija ima neke poznate uzroke: u smrt crne osobe umešana je policija; međunarodni sukob; ekonomska kriza. Ali još jedna pretnja se nazire. Bivši predsednik Donald Tramp, favorit za republikansku nominaciju, suočava se sa više krivičnih optužnica. Tramp bi mogao biti osuđen i zatvoren, što će verovatno doneti eksplozivne posledice, uključujući moguće nasilje sa obe strane ideološke podele.

Progresivci su nemirni i spremni. Levičarski aktivisti su uspostavili konstelaciju institucija za podršku javnim demonstracijama. Protestne nevladine organizacije, medijski subjekti, istraživački centri, mreže crnog bloka (Antifa) i fondovi za kauciju su fino podešeni da mobilišu masovne pokrete. Levica pažljivo upravlja svojim dozvoljenim i nedozvoljenim frakcijama: progresivni politički lideri prećutno delegiraju prljav posao anarhističkim i rasističkim frakcijama, koje u svakom trenutku mogu da promene kostime — na primer, iz BLM maske u palestinsku kefiju.

Guverneri crvenih država treba da počnu da se pripremaju sada. Oni bi trebalo da upute državnim organima za sprovođenje zakona da uspostave međuagencijsku radnu grupu za praćenje, infiltriranje i ometanje nasilnih levičarskih aktivističkih mreža u najvećoj meri dozvoljenim zakonom. Ako otkriju nezakonite aktivnosti, trebalo bi da uhapse i krivično gone prestupnike. Kao što sam primetio na severozapadu Pacifika, ove grupe su relativno male i zavise od specifičnih liderskih čvorova. Oni se malo trude da sakriju svoj cilj rušenja osnovnih američkih institucija i svoju spremnost da za to iskoriste političko nasilje. Organi za sprovođenje zakona treba da slede jednostavnu mantru: poremetite čvorove, poremetite mrežu. Nevidljivi rad na prevenciji je daleko bolji od javne tuče tokom potencijalnih nereda.

Republikanski zvaničnici takođe moraju da promene podsticaje. Guverneri bi trebalo da donesu zakone koji povećavaju kazne za nerede i obuče jedinice Nacionalne garde u taktici protiv nereda. Nakon Flojdove smrti, guverner Floride Ron DeSantis pokazao je efikasnost ovog pristupa. DeSantis je 2020. aktivirao Nacionalnu gardu i proglasio „nultu toleranciju“ za nasilje. Kao rezultat toga, Florida je doživela minimalne nerede, pljačke i razaranja u poređenju sa mnogim drugim državama. DeSantis je 2021. godine potpisao Zakon o borbi protiv javnog nereda, koji je pooštrio ograničenja nasilnih nereda, kriminalizovao zastrašivanje mafije, povećao kazne za uništavanje spomenika i obezbedio pravnu zaštitu za vozače koji bi mogli da povrede ili ubiju demonstrante koji su ih doveli do straha za njihove živote.

UN ugrožavaju privatnost pod izgovorom novog sporazuma o sajber kriminalu https://t.co/oJhyFegxhj

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 5, 2023

Dok se zakon o borbi protiv nereda brzo upleo u sudske sporove, poslao je snažan signal: ako se pobunite na Floridi, platićete cenu. Nakon što je uragan Idalija pogodio region ranije ove godine, DeSantis je sledio sličnu liniju, upozoravajući potencijalne pljačkaše da će se građani braniti od pretnji: „Vi pljačkate, mi pucamo“.

Priprema, međutim, može ići samo tako daleko. Ako nemiri izbiju u američkim gradovima, šta konzervativni politički lideri mogu učiniti da ih uguše? Moguća su dva osnovna pristupa: „kopneni rat“ i „vazdušni rat“. Prva opcija je sažeta u zloglasnom uvodniku senatora Toma Kotona, objavljenom tokom Flojdovog slučaja: „Pošaljite trupe“. Prednost ovog pristupa je jasna: jedinice Nacionalne garde mogu suzbiti nerede, zaštititi živote i imovinu i uspostaviti javni red. Ali to takođe nosi rizik. Levica je savladala taktiku mamljenja organa za sprovođenje zakona u reakciju, uokvirujući svaki odgovor kao „autoritaran“ koristeći nacionalne medije za promenu javnog mnjenja.

Druga opcija je „vazdušni rat“ – to jest, putem etera. Bilo po izboru ili nuždi, politički lideri mogu da sprovedu politiku obuzdavanja, ostavljajući lokalnim vlastima da se izbore sa haosom u određenim naseljima, dok vode bitku za javno mnjenje u medijima i okrivljuju političku levicu za nasilje i uništenje. To je u izvesnoj meri bila politika predsednika Trampa tokom leta 2020. U strahu da bi „slanje trupa“ mobilisalo opoziciju, obezbedilo hranu za optužbe za „fašizam“ ili stvorilo političko blato, zauzeo je stav strateškog zanemarivanja, omogućavajući radikalima da divljaju u delovima Mineapolisa, Sijetla, Portlanda i drugih većih gradova. Istovremeno je okrivio BLM, Antifu i Demokratsku stranku i apelovao, često velikim slovima, na „zakon i red“.

„Međutim, ovaj pristup se nije isplatio. Podsetimo se situacije u mesecima koji su prethodili izborima 2020. godine. Veliki gradovi bili su u stanju pripravnosti zbog nereda u slučaju Trampove pobede. Kada sam posetio Vašington, D.C., prethodne nedelje do dana izbora, čitavi gradski blokovi su bili zabarikadirani; luksuzne prodavnice su bile zakucane daskama; Militanti povezani sa BLM i Antifa obećavaju nasilje ako se birači ne odluče za promenu vlasti. Levica je vršila pritisak i činilo mi se da su birači delimično podržali Bajdena da se haos okonča. Drugim rečima, za levicu je proradio reket. Pretnja od nastavka nasilja isplatila je izbornu dividendu—i nudi levičarskim agitatorima snažan podsticaj da ponove performanse 2024.

Kako bi se mogla odvijati politika sezone nereda sledeće godine? Građanski neredi su često koristili izazivaču na nedavnim predsedničkim izborima. Ričard Nikson je osvojio predsedničku funkciju 1968. nakon velikih nereda, baš kao što je Džo Bajden osvojio predsedničku funkciju 2020. nakon sličnih nemira. Bil Klinton je takođe pobedio kao izazivač 1992. godine, godine u kojoj su izbili nemiri u Los Anđelesu. Birači reaguju na nered koji polažu pred noge onoga ko zauzima najvišu funkciju. Ako se revanš Tramp-Bajden održi 2024. i dođe do nasilja, birači bi mogli da okrive Bajdena, baš kao što su okrivili Trampa 2020. S druge strane, s obzirom na Trampovu polarizirajuću reputaciju i iskrivljenu prirodu izveštavanja mejnstrim medija, moguće je da bi birači mogli povezati ponovnu pojavu javnog nereda sa Trampom.

Međutim, kako god se politika odigrala, konzervativni lideri moraju da se pripreme za potencijalne nemire. Prvo, treba da razviju planove za državno i lokalno odvraćanje, kontrolu nereda i krivično gonjenje svih za koje se utvrdi da su odgovorni za nasilje. Drugo, trebalo bi da modeliraju strategiju za „vazdušni rat“: unapred razviju ubedljivu retoričku strategiju, kreiraju okvir za tumačenje bilo kakvih budućih nereda i izgrade aparat za brzo reagovanje za osporavanje poruke opozicije. Oni bi mogli da angažuju strateške planere da razigraju potencijalne scenarije i odgovore, sa ciljem da razbiju talačku logiku koju je levica uspešno primenila 2020: „Izaberite našeg čoveka i bol će prestati.

Uspeh svakog društva počinje redom. Ova istina se često zaboravlja dok se red ne naruši. Razborit državnik je isplanirao tu nepredviđenu situaciju, kako za svoje bogatstvo, tako i za opšte dobro svog društva. Vreme za pripremu je sada.

Nulta Tačka/CityJournal