Studija: Mamografi povezani sa porastom smrtnosti od 84% od raka dojke

Prema zvaničnoj novoj studiji, mamografija je odgovorna za povećanje od 84 odsto smrtnih slučajeva od raka dojke.

Novo istraživanje objavljeno u JAMA Oncology dokazuje da mamografi na kraju ubiju mnogo više žena nego što bi inače umrle od raka dojke da nikada nisu učestvovale u mamografskom pregledu.

Naturalnews.com izveštava: Mamografi izazivaju traumu kod pacijenata, kako fizički u tkivu dojke, tako i psihološki, emocionalno, pa čak i duhovno kod žena kojima se na kraju kaže da moraju da se podvrgnu još invazivnijim „tretmanima“ da bi preživele.

Pritisak koji mamografija vrši na tkivo dojke može sam po sebi biti uzrok raka, a da ne spominjemo svu hemoterapiju, zračenje i operacije koje obično slede. To je užasno traumatično iskustvo za žene koje mnoge od njih ostavlja sa ožiljcima za ceo život, pod pretpostavkom da čak i prežive.

(Povezano: Još 2016. godine neki hirurzi su objavili studiju koja pokazuje da mamografija nije ni bezbedna ni efikasna i da žene treba da odustanu od učešća u „zastareloj“ praksi.)

Dvojica iračkih migranata ostaće u Švedskoj nakon što su grupno silovali ženu na kruzeru jer sud kaže da su se „integrisali“https://t.co/mVPhS17IcZ

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 7, 2023

Rak je profitna industrija

Mamografija je takođe opasna po tome što je primarni modalitet koji se koristi je rendgenska tehnologija, koja zrači tkivo dojke na vrhu mašine i fizički ga pritiska. Sami gama zraci su poznati kancerogen dojke koji je posebno zabrinjavajući za žene sa takozvanim BRCA1 ili BRCA2 „mutacijama“ gena.

Zvanična preporuka Smernica za preventivne usluge SAD podstiče žene da počnu da se pregledaju mamografom svake druge godine počevši od 40. godine.

„Ove smernice stavljaju milione zdravih žena u opasnost od štetnih promena na grudima izazvanih zračenjem, kao i od psihobioloških štetnosti o kojima se govori u ovom članku“, tvrdi Sayer Ji iz GreenMedInfo.

Uglavnom, medicinski establišment pokušava da se pretvara kao da je mamografija bez rizika, ignorišući mnoge poznate rizike kao što su izloženost rendgenskom zračenju, lažno pozitivne dijagnoze, preterana dijagnoza i, naravno, svi invazivni „tretmani“ koji slede.

Pre otprilike deceniju, utvrđeno je da je više od 1,3 miliona žena pogrešno uklonilo tkivo dojke zbog nekanceroznog stanja zvanog duktalni karcinom in situ (DCIS), koji je sada prepoznat kao benigni. Međutim, predugo je DCIS tretiran kao rak i mnoge žene su zbog toga bile podvrgnute mastektomiji bez dobrog razloga.

„Prekomerna dijagnoza se može razlikovati od lažnih pozitivnih rezultata po tome što se kod prekomerne dijagnoze detektovane abnormalnosti kod asimptomatskih i naizgled zdravih žena primećuju promene koje ne bi nanele štetu ako se ne otkriju, ili bi prouzrokovale više neto štete da se to dijagnostikuje i leči nego da se ostavi neotkriveno ili ostavljeno da napreduje nelečeno (takozvano ‘budno čekanje’)“, piše dalje Ji.

„Lažno pozitivni rezultati se, s druge strane, javljaju kada postoji pozitivna procena mamografije koja vodi do više dijagnostičke obrade, ali ne i dijagnoze raka dojke. Dok se lažno pozitivni rezultati na kraju otkrivaju kao takvi, šteta je možda već učinjena, s obzirom na moć podsvesti i takozvani nocebo efekat, koji je suprotan placebo efektu, da nanese duboku emocionalnu i telesnu povredu onima koji misle da imaju dijagnozu raka opasnu po život, ali zapravo nisu bolesni.“

U Sjedinjenim Državama, otprilike 11 procenata žena dobije lažno pozitivan rezultat samo jedne mamografije. U Evropi je ta brojka mnogo niža i iznosi samo 2,5 odsto, ali i dalje odgovara mnogo većem kumulativnom riziku jer će nakon samo 10 skrininga, otprilike 20 odsto žena u Evropi dobiti najmanje jedan lažno pozitivan rezultat.

Rak dojke ostaje jedna od najstrašnijih i najčešće dijagnostikovanih bolesti. Svake godine samo u SAD se prijavi oko 240.000 novih slučajeva, zajedno sa 42.000 smrtnih slučajeva godišnje.

Nulta Tačka/NaturalNews